Hrvati protiv **Đerdapa**

Piše: Dragi Stamenković
JOŠ kao dečak skojevac, predratni komunista, ratni heroj i poratni visoki funkcioner Srbije u Brozovoj nomenklaturi.
Telegrafskim jezikom, bio bi to okvir za sliku životnog puta 83-godišnjeg Dragog Stamenkovića, a iz obimne biografije navešćemo samo par podataka kao potvrdu ličnosti izuzetnog formata: u 17. godini života, dakle 1937. član KPJ, godine 1950. sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Beograd, dakle šef beogradskih komunista, potom ministar u Vladi Srbije, predsednik Sindikata Srbije, posle pogibije Slobodana Penezića Krcuna prvi čovek Republičkog izvršnog veća, sledi funkcija predsednika SSRN Srbije, član prvog Predsedništva SFRJ, a onda odlazak u diplomatiju.
Kazivanjem smeštenim u koricama upravo odštampane knjige **Između ideala i politike** Dragi Stamenković svedoči o periodu u kome je bio i aktivni učesnik i budni svedok, bez obzira da li se radi o ratnom stradanju ili poratnoj izgradnji i oluji koja je zahvatala samo prividno stabilnu jugo-federaciju.
U feljtonu koji započinjemo danas, **Novosti** će objaviti najzanimljivije segmente iz pomenutog rukopisa: o konspirativnim pripremama Brionskog plenuma na kome će biti uklonjen Aleksandar Ranković, o hrvatskom nacionalizmu i separatizmu i obračunu Josipa Broza Tita sa hrvatskim rukovodstvom, zatim, kominternovski metodi razračunavanja sa liberalizmom u Srbiji i ozbiljnim podelama koje nastaju u rukovodstvu Srbije, koja amandmanima iz 1971. gubi ingerencije nad pokrajinama a Vojvodina i Kosmet prečicom postaju konstitutivni elementi federacije.
Tih podela i njenih traumatičnih posledica Srbija se nije oslobodila ni dan-danas.
M.M.

HRVATI PROTIV **ĐERDAPA**
NAKON Krcunove pogibije, u CK me je pozvao Jovan Veselinov i preneo mi da bi trebalo da preuzmem mesto predsednika Izvršnog veća Srbije. To je za mene bilo iznenađenje, jer sam bio zanet pripremama za gradsku partijsku konferenciju zakazanu za 10. i 11. novembar 1964. Ne sećam se kako sam na tu odluku reagovao, s obzirom na to da je dogovorena sa Rankovićem i drugim političkim faktorima, ali mi je bilo iskreno žao što moram napustiti partijski rad u Beogradu na način kako je počeo da se odvija.
Položaj predsednika Vlade Srbije značajno je unapređenje u karijeri, jer se radi o vrlo istaknutoj državnoj i političkoj funkciji, mada su neki moji prijatelji pomislili da je tu, možda, bilo i elemenata za moje elegantno uklanjanje sa funkcije sekretara prestoničke Partijske organizacije.
Skupština Srbije izabrala me je na novu dužnost 17. novembra 1964.
Godišnja partijska konferencija Beograda završila je rad 11. novembra kako je i planirano. Izabran je novi Gradski komitet, a za v. d. sekretara određen je Branko Pešić. Nakon što sam se oprostio od članstva beogradske Partijske organizacije, imao sam duži razgovor sa Veselinovim, predsednikom CK SKS, o glavnim zadacima Vlade. Zatim sam otišao na novo radno mesto da bih se upoznao sa budućim saradnicima i dogovorio se o nastavku rada Vlade. Brzo sam shvatio da se rad u Vladi dosta razlikuje od onog u Partiji i Sindikatu, jer je u pitanju moćan državni mehanizam koji živi, radi i melje na osnovu zakona, odluka i ovlašćenja.

RAZGOVOR SA TITOM
SVAKE nedelje održavale su se sednice RIV-a i pripremali odgovarajući materijali iz njegove nadležnosti, a sedmično su predsednici RIV-a redovno učestvovali i na sednicama SIV-a. Nadležni republički resori i službe ostvarivali su uvid u materijale dobivene od SIV-a za sednicu iznoseći primedbe kada ih je bilo. O svemu tome predsednik RIV-a se upoznaje pre sednice Savezne vlade. Mnogi članovi RIV-a i sekretari pojedinih sekretarijata, tražili su konsultacije sa mnom o određenim pitanjima.
Posećivali su me i odgovorni iz izvršnih veća obe pokrajine. Dobro je što sam Živorada Kovačevića, šefa kabineta pokojnog Krcuna, zadržao i nadalje, jer mi je bio od velike pomoći.
U vreme mog mandata kao predsednika Izvršnog veća Srbije od novembra 1964. do leta 1967. zbili su se mnogi događaji. Među njima su najvažniji: usvojeno je više od 60 zakona i odluka u okviru prve veće privredne reforme sa ciljem da se dođe do adekvatnih promena društveno-ekonomskog sistema. Nastali su neki krupni sporovi između Srbije i Federacije koji su se ticali regulisanja odnosa u elektro-privredi, organizaciji železnica, položaja poljoprivrede i proizvodnje mesa, investiranja u Srbiji.
Izazvane su ogromne štete zbog velikih poplava u Vojvodini i drugim delovima Srbije, došlo je do dve teške nesreće u rudnicima **Dobra sreća** i **Ušće**, te železničke nesreće u blizini Beograda. Održan je i Četvrti plenum CK SKJ prvog jula 1966, kada je uklonjen A. Ranković, što je izazvalo i razne posledične događaje. Vodio sam sa Titom duži razgovor o osnovnim problemima Srbije i sukobima oko njih u Federaciji. Realizovane su dve Titove posete Srbiji (15. marta 1966. i 29. marta 1967.).

BRANA ZAPOČETA
NOVEMBRA 1964. bio sam prisutan na sastanku Odbora za privredu SIV-a na kome je bilo reči i o finansiranju započete izgradnje hidroelektrane **Đerdap**. Ostalo mi je u sećanju da je tada Jakov Blažević, predsednik Privredne komore Jugoslavije, rekao da **Đerdap** ne treba graditi.
Bio sam toliko iznenađen da nisam mogao verovati sopstvenim ušima. Pomislio sam da je Blažević hteo da kaže da Srbija ima sredstva, pa neka gradi elektrocentrale, ali bez učešća Federacije.
U Srbiji je dogovoreno da se pokuša izboriti da izgradnju finansira Federacija, a ako to ne uspe, onda da se prihvati i učešće Srbije sa 20 posto, uz obrazloženje da je to objekat od kapitalnog značaja za dugoročno snabdevanje Srbije strujom.
Zakonsko regulisanje materije elektroprivrede bilo je u domenu Federacije, pa je uvek bilo svađe oko izgradnje novih hidro i termoelektrana, iako je bio prihvaćen princip da se grade najpre najrentabilniji objekti. Da bi se sporovi izbegli, bilo je odlučeno da Federacija prestane da se bavi elektroenergijom, jer je to, po prirodi stvari, republički problem koji treba da rešavaju republike, shodno njihovim potrebama i mogućnostima iskorišćavanja prirodnih resursa. Momenat u kome je zauzet takav stav bio je nepovoljan za Srbiju, jer nije raspolagala jačim energetskim izvorima, a gradnja **Đerdapa** je započeta.

NASTAVLJA SE