Velika čistka DB

PIŠE: Dragi Stamenković
PO nekom mom instinktu, osetio sam da tu nešto nije u redu, ali nisam znao sve uzroke i elemente zbog čega je došlo do tog jakog sudara u vrhu države i Partije. Zato sam odlučio da slušam šta će se sve događati na Plenumu i kako će se dalje odvijati ovaj događaj. Uoči samog početka Plenuma, Rankovića sam video kako sedi zabrinut i usamljen ispred hotela **Neptun**. Primetio sam da mu je na momenat prišao Gošnjak.
Kasnije sam čuo da se i zdravstveno osećao loše.
Sve mi je izgledalo jako bedno, a tako sam se osećao i sam. U hotelu **Karmen**, gde sam odseo, ujutru, uoči Plenuma, sreo sam se sa Vojkanom Lukićem koji me je upitao: **Dragi, šta se ovo dešava?** Pre plenuma, Lukić je bio u nekoj delegaciji u Mongoliji, ne baš slučajno, tako da je otuda došao pravo na Plenum. Verovatno su ga na taj način preventivno sklonili, jer je Lukić tada bio organizacioni sekretar CK SKS i blizak Rankoviću (znalo se da je Ranković uticao da Lukić dobije taj položaj uprkos nekim protivljenjima u Srbiji). Nakon Četvrtog plenuma došlo je do uklanjanja Lukića.

ŠIPTARI SVE AGRESIVNIJI
DOBIO sam nalog da saopštim Srbi Saviću, sekretaru SUP Srbije, da je smenjen, što sam učinio u mojoj kancelariji. Kada sam ga ispratio do ulice, pored ostalog, rekao mi je: **Dragi, nemoj biti naivan. Ovde se radi o tome da se već duže vreme vodi borba između DB i KOS-a i da ova vojna služba hoće da nas stavi pod svoju kontrolu svim sredstvima, pa i upotrebom bolje tehnike**. Zajedno sa Savićem smenjeni su mnogi kadrovi u DB na Kosovu i Srbiji van pokrajina. Među njima je bilo puno mojih ratnih drugova, hrabrih, inteligentnih i odanih našoj državi.
Šiptarski rukovodeći kadrovi su odmah zahtevali da se uhapse pojedini Srbi, rukovodioci DB na Kosovu, navodno, zato što su bili odgovorni za ubistva nekih lica u pokušaju ilegalnog prebega u Albaniju. Tražili su uništavanje svih policijskih dosijea. Takođe, da se Ranković učini odgovornim za primenu nasilnih metoda kod masovnog razoružavanja Šiptara na Kosovu 1955-56. Sve je izneto meni, kao premijeru Srbije, ali od toga nisam ništa prihvatio, ne pitajući nikoga za saglasnost, osim što sam CK i SIV samo obavestio da sam tako postupio.
Došlo je do šiptarskog nezadovoljstva i negodovanja. Čak su me počeli u kuloarima optuživati da pružam otpor sprovođenju stavova i odluka Četvrtog plenuma. Može se reći da su na Kosovu Četvrti plenum i skidanje Rankovića shvaćeni maltene kao definitivno oslobođenje od **srpskog terora nad Šiptarima**. Tada su na površinu isplivali oni najokoreliji šiptarski nacionalisti i separatisti koji su bili na partijskim i državnim funkcijama. NJihovo ponašanje postajalo je sve agresivnije, ali ih u tome niko nije sprečavao. To je dovelo do prvih masovnih separatističkih demonstracija i raznih zahteva na toj osnovi.
U septembru 1996. održan je Plenum CK SKS na kome su razmotrene mere za sprovođenje stavova i odluka Četvrtog plenuma CK SKJ. Cana Babović je predložila da se Ranković isključi iz Partije. Šiptarski kadrovi sa Kosova formulisali su slične stavove koje su meni izneli i koje sam odbacio. Morao sam da se javim za reč, ali sam praktično eskivirao da govorim o temi Plenuma, nego sam izlagao nešto o unutrašnjoj demokratiji u Skupštini.

KREĆE VELIKA SEOBA
USKORO dolazi i do Plenuma CK SKS sa temom stanja na Kosovu, na kome su istupali Dobrica Ćosić i Joca Marjanović o položaju Srba na Kosovu. Razvila se žučna rasprava koja je bila uperena protiv Ćosićevih i Marjanovićevih stavova. U toj debati nisam učestvovao.
Bile su poznate analize koje je pripremila DB, o čemu je rukovodstvo SKS raspravljalo. Radilo se o maltretiranju Srba od strane Šiptara (na primer, oni su svojim komšijama Srbima puštali stoku u njive koje su bile tek zasejane pšenicom). Šikanirana su srpska deca i žene što je dovelo do stalnog iseljavanja Srba sa Kosova. Šiptarski kadrovi su te primere pokušali da prikažu kao pojedinačne i usamljene, pravdajući iseljavanje Srba drugim razlozima (deca ili rođaci su im svi u Srbiji, pa su hteli da zajedno žive).
Šiptari su tada otkupljivali srpske kuće i imanja po visokim cenama, pa su Srbi prodavci kupovali kuće i stanove izvan Kosova, što je ubrzalo njihovo trajno iseljavanje, a to je i bio šiptarski cilj.
Jovan Veselinov Žarko odlazi sa funkcije sekretara CK SKS 5. novembra 1966, a na njegovo mesto dolazi Dobrivoje Radosavljević Bobi. On je bio jako angažovan u sprovođenju odluka Četvrtog plenuma za razliku od Veselinova koji Četvrti plenum nije prihvatio iz nekog većeg ubeđenja. Pre Četvrtog plenuma prislušna služba DB registrovala je **ljubavnu vezu** Stanke Veselinov, Žarkove supruge, koja je bila ministar kulture u Vladi Srbije, i jednog poznatog književnika. Ko je sve to uradio, nije mi poznato. Bila je to prljava stvar koja je objektivno trebalo da Veselinova dovede u nezgodan položaj.
Radosavljević je pokazao široko razumevanje za Šiptare na Kosovu, oštro osuđujući nacionalističke pojave Srba na Kosovu i u Srbiji van pokrajina. Na dužnosti predsednika CK SKS ostao je nešto malo duže od godinu dana kada je zatražio da bude razrešen dužnosti iz zdravstvenih razloga (1949. doživeo je saobraćajnu nesreću, zbog čega mu je jedna strana tela bila paralizovana).

TITO NA KOSMETU
TITO posećuje Kosovo i Metohiju 29. marta 1967, gde je doživeo masovne mitinge dobrodošlice, uz veliki publicitet. Pratilo ga je srpsko rukovodstvo, a među njima i ja sa suprugom Jelicom.
U proleće 1967. počele su interne, a zatim i šire konsultacije partijskog aktiva po opštinama i pokrajinama o mogućim kandidatima za pojedine rukovodeće funkcije u Srbiji.
Kraće vreme funkciju predsednika CK SKS preuzima Petar Stambolić, 19. januara 1968, koji je tada završio svoj mandat na položaju predsednika SIV-a. Na Stambolićev predlog krajem novembra 1968. za predsednika CK SKS dolazi Marko Nikezić koji je do tada bio Savezni sekretar za inostrane poslove.
Nastavlja se