Gorčina iz - zdravice

PIŠE: Dragi Stamenković
U PRATNJI rukovodstva Srbije, početkom maja 1972. Tito odlazi u posetu zapadnoj Srbiji, gde govori na zboru u Titovom Užicu evocirajući ratne dane u tom delu Srbije. On se i kritički osvrće na Četvrtu konferenciju SKS.
Tada je na večeri u čast Tita, u hotelu **Palisad** na Zlatiboru, Draža Marković održao zdravicu o čijem su sadržaju usledili razni komentari, naročito povodom tvrdnje da Srbija ima posebnu odgovornost. Izvinjava se Nikeziću što kaže da govori u ime komunista Srbije.
Upravo taj stav o posebnoj odgovornosti Srbije suprotan je stanovištu CK SKS da Srbija nema takvu odgovornost, već samo onu koju imaju i druge republike u SFRJ. Po svemu, izgledalo je da se Draža preporučuje Titu koji je na tu temu više puta govorio. Tako se Draža javno distancirao od stavova CK, a posebno od Nikezića.
Posle te Titove posete i Dražine zdravice počinju intenzivnije priče o podeli u vrhu Srbije, da Draža zastupa čvršći kurs prema liberalnim pogledima SKS i da to znači njegovo vraćanje nazad. Podele se naziru oko tretmana medija u društvu i njegovom uticaju na njih gde su takođe ispoljene razlike između Draže i CK.

OSLONAC NA - PRIJATELJE
DANA 25. maja proslavlja se Titov 80. rođendan i 35. godišnjica od njegovog dolaska na čelo Partije. TV Beograd objavljuje veliki intervju sa Titom.
U junu se produbljuju razlike u političkom rukovodstvu Srbije. Sve je veća aktivnost CK, ali i Dražina koji se oslanja na mnoge skupštinske funkcionere i svoje prijatelje. Tako Skupština postaje paralelni centar naspram CK. Počinje uspostavljanje veze sa mnogim predsednicima opština i članovima CK koji podržavaju Dražine stavove. Sve se brže šire priče o razlikama između Draže i Stambolića na jednoj i Nikezića i Sekretarijata CK na drugoj strani. Priprema se i razgovor na vrhu Srbije o tim razlikama za 5. i 6. jul 1972.
Učestvujem 5. i 6. jula u razgovoru oko sukoba u rukovodstvu Srbije. Koliko se sećam, bilo je petnaestak rukovodećih ljudi iz CK, državnih organa, društveno-političkih organizacija i onih koji su na radu u najvišim organima Federacije. Nikezić je ukazao da je to sastav koji ne odlučuje, ali se povremeno konsultuje i da je takav sastanak tražio Draža Marković.
Marković objašnjava da treba da se razmotre pitanja gde postoje razlike napomenuvši da su one već javno izražene. Prema njemu, one se svode na sledeće:
Linija CK SKS je pravilna, ali ima problema sa njenom realizacijom i otporom koji se ispoljava u Skupštini Srbije, kod državnih organa Srbije, posebno u unutrašnjim poslovima. To više nisu priče ni intrige. Zato svi treba da doprinesemo da dođe do jedinstva. Zacario je manir antirežimskog ponašanja u medijima, na Univerzitetu, kod jednog dela humanističke inteligencije. Nedovoljno se uvažavaju izvesna mišljenja predsednika SFRJ, što je nedopustivo. U svakom sistemu, pa i našem, to je faktor koji svaka realna politika mora da uvaži. Govori nam se i pripisuje da je prisutna antititovska orijentacija, a na to nam je i sam predsednik skretao pažnju. Nisam siguran da je to uvažavano u smislu nužnosti da se otkloni sve ono što bi pojačavalo rezerve prema nama. Eto, predsednik u Užicu ponovo iznosi neke konkretne primedbe (pisanje **NIN-a** izaziva konfrontaciju s Armijom; rukovodstvo se zavadilo sa celom ratnom generacijom čije se pomoći ne može lišiti).
Stambolić je naglasio da je bilo rezultata u radu CK, ali da naša odbrana od pritiska hrvatskog nacionalizma oko banaka i spoljne trgovine nije išla u pravcu rešenja nekih pitanja u vezi s tim. Napada tolerantan odnos prema ekstremnoj levici koja se zalaže za kritiku svega postojećeg kao bezvrednog, a to je opasno. Nije se složio sa Nikezićevom tvrdnjom da je mnogo zabrana. Ukazuje da su prodrli liberalizam i buržoaska ideologija protiv kojih nema dovoljno borbe. Iznosi da je protiv jedinstva po svaku cenu, kao i da držanje Koče Popovića predstavlja hipoteku sa SKS.

SMENA - GOTOVA STVAR
LATINKA Perović ističe da, ako ne budemo saglasni oko osnovnih pitanja, onda će to izazvati višestruke štete, jer bi se rukovodstva raznih institucija i organizacija mogla da pretvore u posebne stranke. To bi bilo štetno za jedinstvo u Republici. Takođe, da se već, sa više strana, izražava strah zbog razlika. To je široko prisutno u Republici. Čak se govori o početku borbe za vlast. Meni nije poznato da je napravljena neka druga linija. Niko nema pravo da kadrove u Srbiji dovodi u situaciju da se opredeljuju i dele. Na terenu se čuje da je smena u CK već utvrđena i da je u pitanju samo vreme i forma kada je obaviti.
- Po opštinama se vodi žestoka kampanja protiv CK SKS. Nema jake partije ako će se nad njom uspostaviti bilo kakav faktor kontrole ekonomski, bezbednosni ili vojni. To je odgovor onima koji su počeli da šire intrige da predstoji vojna diktatura. Optužbe da se CK SKS konfrontira sa predsednikom Republike, predstavljaju najgnusnije intrige, jer za tako nešto jednostavno nema nikakvih argumenata - završila je Latinka.
Todorović iznosi da mu se čini kako se po Srbiji seje vetar i da se boji da ćemo žnjeti tešku buru razornu za jugoslovensko društvo, jer je konzervativna i antisocijalistička.
Nikezić se usmerava na ove naglaske: pogrešno se misli da su svi problemi rešeni posle talasa nacionalizma; ponovo dolazi do izražaja teza kako unitarizam nije nacionalizam i da Srbija ima posebnu ulogu u Jugoslaviji; već duže vreme se čuje da smo prema preporukama predsednika Republike stalno nešto svojeglavi i da uvek imamo neke svoje formulacije, da ga ne slušamo; rekli smo predsedniku da u Srbiji nema nikakve šanse ono što bi se ispoljilo kao separatizam u odnosu na SFRJ i SKJ, a samim tim i na odvajanje od njega; kada se neko ne konfrontira prema sa SFRJ i SKJ, onda se ne može konfrontirati ni sa predsednikom; ako hoćemo da se brod buši, to se može učiniti sa mnogo strana, ali to nikome niti je palo, niti pada napamet.

DRAŽA ILI UREDNIK
POČETKOM marta 1972. Draža Marković izražava ljutnju i bes na pisanje **Ekspres-politike** o nezakonitoj rasprodaji parcele za izgradnju vikendica u Grockoj i da je do jedne uređen put, što je bila aluzija na njegovu. Draža je to ocenio kao organizovanu kampanju protiv njega sa ciljem da ga diskredituje moralno. Zahtevao je da se formira komisija koja bi sve to ispitala. Takođe, da će tražiti zaštitu od predsednika SFRJ, ako ga CK SKS ne uzme u zaštitu. Iznosi kako Skupština i njeni funkcioneri, uključujući i njega, nemaju odgovarajući publicitet u štampi, za razliku od Nikezića i Latinke. Pita se zašto se samo Nikezićeva izlaganja objavljuju u celini. I na kraju, podneće ostavku na funkciju predsednika Skupštine ako urednik pomenutog lista bude ostao i dalje na toj dužnosti.


NASTAVLJA SE