Vuk kod - Adžića

SA osetnom dozom podozrenja u rukovodstvu Srbije gledalo se na kontakte lidera opozicije sa ljudima iz vojnih krugova, a posebno su bili sumnjivi susreti Dragoljuba Mićunovića i Vuka Draškovića a čelnicima Armije.
Govoreći o tome general Aleksandar Vasiljević je februara 1993. godine kazao:
- Kod mene, u službenom stanu organa bezbednosti, u kojem sam ja stanovao, sreli su se general Adžić i Drašković. Ali, o tom kontaktu ja sam još iste večeri izvestio Službu državne bezbednosti. Blagoje je hteo da se vidi s Vukom, pošto se približavala preteća godišnjica 9. marta. Zbog procena da bi ponovo moglo da dođe do krvoprolića u Beogradu, on se opredelio da, kao zemljak sa zemljakom, malo sedne i porazgovara i da od Vuka čuje neke stvari.
Šef, tadašnji šef Uprave bezbednosti JNA, napominje da je i on prisustvovao tom razgovoru, koji, doduše, nikome nije bio najavljen, jer nije ni postojala praksa da Armija polaže račune nekom republičkom telu, iako se to baš i nije mnogo skrivalo.

GREŠKA VUKOVIH PRATILACA
- VUKOVI pratioci su, međutim, napravili grešku. Uplašili su se kad je on došao, jer je sam išao da ga prihvatim, i pošto je on krenuo sa mnom, oni su sasvim blesavo ostavili pogrešno parkirana kola i uspaničeno potrčali za mnom. NJegova kola se dobro znaju zbog registarskog broja pa je došlo desetak milicionara i napravilo cirkus, jer su znali da se tu negde nalazi Vuk sa pratiocima. Hteli su, valjda, da stvore neke uslove da ih uhvate u prekršaju i odvedu malo na informativni razgovor, ako ništa drugo. Ja sam Vuka izveo na neke druge staze i bogaze, seo je sa mnom u kola i, kad smo ostali sami, pitao sam ga.
**Gde hoćete da vas vozim? Imate loše pratioce, jer su vas ostavili samog sa šefom KOS-a!**
Onda je on, što jako cenim kod njega, bio veoma zabrinut za sudbinu svojih ljudi. Obećao sam mu da ću to da sredim, opredelivši se da sve legalizujem u dogovoru sa Zoranom Sokolovićem.
Zašto je pomenuti razgovor izazvao toliko podozrenja a i sumnjičavosti u Miloševićevom okruženju i o čemu je tadašnji lider opozicije, predsednik SPO, razgovarao sa Blagojem Adžićem(?).
Bilo je reči o njegovom odnosu prema mobilizaciji, ratu, vojsci, o nejedinstvu Srba i dolivanju ulja na vatru iz opozicionih struktura kad za to nije vreme. NJega je, razumljivo, najviše interesovalo šta bi vojska radila kad bi se desile masovne demonstracije u Beogradu: bi li ona izašla na ulice. Iako je svako tu imao neku računicu i igrao svoju igru, u osnovi to je bio otvoren, pošten razgovor, koji je obostrano doprineo da se razbiju neke fame. Drugi **problematičan** kontakt bio je negde sa Dragoljubom Mićunovićem, mislim na njegovu inicijativu, na koji su išli moj zamenik i još jedan general iz SSNO-a.

VOŽDU SERVIRAJU - LAŽI
- MILOŠEVIĆU su upućene tako iskonstruisane informacije kao da mi maltene koketiramo sa opozicijom - govorio je general Vasiljević u razgovoru za **Dugu**. - Zbog toga je izgubio poverenje u neke armijske vrhove. Da sam u pravu u ovom zaključivanju, potvrđuje činjenica da su počeli praviti privatne zatvore, privatne istrage. Krajem maja i početkom juna te godine su u Zemunu Radenka Radojčića četiri puta onesvešćivali batinama.
Od njega, je, navodno, traženo da da izjavu, pošto je on imao celu arhivu CK Hrvatske, u kojoj je bilo dosta materijala Službe državne bezbednosti, koju je Zdravko Mustač odavde slao: da je Dragoljub Mićunović navodni saradnik ili agent Udbe, zavrbovan još za vreme Informbiroa na bazi kompromitujućeg materijala i da je kao denuncijant upropastio ljude.
- Radojičić je, sem toga, bio otvoreno pitan da li je on spreman, s obzirom na to da je imao ljude koji su to mogli da urade, da likvidira jednog Vuka Draškovića. Pa pošto su mu prilikom hapšenja uzeli 40.000 maraka, na koje nisu izdali nikakvu potvrdu, obećavali su mu da će mu ne samo vratiti tih 40.000, nego i dati nagradu od 60.000 maraka. Ne shvatam naročito ozbiljno planiranje likvidacije Vuka Draškovića, jer je to radio pijani potpukovnik DŽigurski, koji je Radojčića posipao rakijom po glavi, šamarao, mlatio i pretio da će se oni konačno razračunati sa opozicijom.

ORUŽJE PREKO HDZ-a
STROGO skrivanu akciju KOS-a nazvanu **Štit** kojom je trebalo krajem 1990. godine, od hrvatskih paravojnih formacija oduzeti tajno uvezeno oružje iz Mađarske u poslednjem trenutku zaustavlja savezni sekretar za narodnu odbranu Veljko Kadijević i tako posredno spasava hapšenja Martina Špegelja, ministra vojske i Josipa Boljkovca, ministra policije hrvatske vlade. Haotično stanje u vrhu zemlje, kada se ne zna ko od članova kolektivnog šefa države za koju stranu državu i njenu službu radi, umanjuje efekte ljudi iz Uprave bezbednosti Armije.
**Josip Boljkovac, odosno MUP Hrvatske, pokrivo je tajni uvoz oružja. To znači da su oni od kojih smo očekivali pomoć, činili sve da nam odmognu**, govorio je general Vasiljević u seriji razgovora za **NIN**. **I pored toga, ja sam već krajem oktobra imao u ruci **kalašnjikov** sa nekoliko okvira municije. Dobili smo ga u Bjelovaru od studenta Željka Lončarića. Očigledno uplašen od **poklona** uvio ga je u ćebe i ostavio na nekoliko dana da ga pogledamo.**
Student Lončarić je potvrdio da je oružje, sa još dvadesetak aktivista, dobio u mesnom odboru HDZ-a. NJegova priča je snimljena, a puška je poslata u Vojnotehnički institut u Beograd da bi se utvrdilo njeno poreklo. Lončarić je požurio da u bjelovarski MUP ispriča kako mu je KOS oduzeo **kalašnjikov**.
- Posle ovoga munjevito je reagovao Josip Perković, pomoćnik ministra Boljkovca, za državnu sigurnost. Podučio je Lončarića da nam ispriča da je pušku dobio od MUP-a, a ne od HDZ-a. Međutim, sačinjen od meke građe, Lončarić nam priznaje sve i KOS dolazi do nepobitnog dokaza da je oružje iz Mađarske namenjeno pripadnicima HDZ, a ne MUP-u.

POLICIJA NA VOJSKU
U PAKRACU su prvi put vojsci polomljeni zubi, kaže general Vasiljević. Jer, tamo se MUP Hrvatske pojavljuje kao ZNG, kao zasebna vojska.
NJih 615 idu u tri kolone na Pakrac. Policija tako nikad ne radi, jedino vojska maršira u tri kolone na tri odvojena pravca. Blokira Pakrac i upada unutra.
**Prvi put posle Drugog svetskog rata, milicija u jednoj dr žavi, puca na vojsku te države. A prvi put posle 1972. godine, kad je upala ona ustaška banda, otvara se mitraljeska vatra na vojsku.**

NASTAVLJA SE