Vojska bez

Pripremio: Miloš Miljković
KAD je utvrđen tačan datum, požurili smo, svako na svoje mesto, da obavimo poslednje pripreme. Poslednji dogovor svih učesnika u akciji bio je 30. novembra u Zagrebu. Na tom sastanku je svaki detalj, po ko zna koji put, ponovo proveren. Svesni da je to bio početak kraja **slučaja Špegelj**, nismo želeli da nam neka mala neopreznost upropasti ogroman višenedeljni trud.
Tako je o planu **Štit** govorio general Aleksandar Vasiljević, leta *92, o akciji razoružavanja hrvatskih paravojnih formacija koje su pod ha-de-zeovskom vlašću bile spremne da silom odvoje **lijepu njihovu**.
Taj segment, svakako, nije bio zanimljiv haškim tužiocima, ali za naše čitaoce smatramo korisnim da podsetimo kako je propala ta akcija, pripremana u vojsci, koja je mogla da spase Jugoslaviju.

POZIV IZ BEOGRADA
- PLANIRANA završna akcija slučaja **Štit** davala je generalu Veljku Kadijeviću, saveznom sekretaru za narodnu odbranu, pravo na optimizam - nastavlja tada drugi čovek Uprave bezbednosti JNA (načelnik Uprave bio je, da podsetimo, general Marko Negovanović). - Ja sam 3. decembra poslednji put nadgledao pripreme specijalne jedinice vojne policije Gardijske brigade iz Topčidera. Oni su u toku noći prvo morali da uhapse Đuru Dečaka na putu od sela Gradina ka Virovitici, kraj seoskog groblja.
On je svake noći odlazio u svoju kafanu **Fijaker** da pokupi pazar. Trebalo ga je na povratku uhapsiti i stvoriti utisak da je to neko učinio da bi ga opljačkao. To je bio jedini način da se glavni akteri ne bi uznemirili dok su sitnije ribe u zatvoru.
- Sve sam do detalja pripremio i čekao određeno vreme da sa specijalcima iz Zagreba preko Bjelovara, krenem put Virovitice. Želeo sam da izbegnem naplatne rampe na izlasku iz Zagreba, a pogotovu onu prema Kutini. Mogli su da nas registruju i celu akciju dovedu u pitanje. Pričam vam ponovo o detaljima, ali su oni, videćete, veoma bitni - kaže general uredniku NIN-a.
- Tada nastaje veliki obrt. Umesto da u 18 časova krenem u akciju, ja u isto vreme iz Zagreba letim specijalnim avionom za Beograd.
- Zašto za Beograd?
- Tako je naredio general Veljko Kadijević, savezni sekretar za narodnu odbranu. Pozvao me je i rekao da hitno dođem na sastanak Kolegijuma koji počinje u 18 časova u zgradi SSNO-a u Beogradu. Avion kojim ću poleteti za Beograd već me je čekao na aerodromu **Pleso**.

**ŠTIT** SE ODLAŽE
- ŠTA se događa sa ekipom specijalaca?
- NJima saopštavam da krenu na teren, ali da ništa ne preduzimaju, već da čekaju nova naređenja. u Beograd odlazim sa zebnjom da će početak akcije biti odložen. Posle kraćeg referisanja, gde posebno ističem da je sve spremno za početak akcije, Kadijević odlučuje da se sačeka još nekoliko dana. Kaže kako je neophodno da se zatraži saglasnost od Predsedništva države. Moja primedba da u tom kolektivnom šefu države sedi i jedan Stipe Mesić, ne menja tok stvari.
Naređeno mi je da dan kasnije odletim u Knin da bih se dogovorio sa Milanom Martićem, prvim čovekom MUP da, kad Predsedništvo donese odluku o razoružanju, vrati 102 puške koje su uzete iz stanice milicije u Kninu i podeljene narodu avgusta 1990. godine. Tada sam prvi put sreo Martića i nisam mu rekao ko sam i šta sam po činu i funkciji. Na mene je ostavio utisak časnog čoveka. Događaji su to kasnije potvrdili. Rekao mi je da će puške vratiti i obećanje ispunio. Nekoliko meseci kasnije bio sam u prilici da mu uzvratim istom merom. Vratili smo mu oružje kad mu je bilo najpotrebnije.
A sudbina **Štita**? Detaljna informacija o ilegalnom uvozu oružja i paravojnom organizovanju Hrvatske demokratske zajednice dostavljena je Predsedništvu države 11. decembra *90, a samo dan ranije bila je razmatrana.
- Sve je, međutim, na moje zaprepašćenje odloženo za sledeću sednicu, odnosno za mesec dana. Razlog koji znam, bio je neshvatljiv: Vasil Tupurkovski bio je na službenom putu u SAD, a bez njegovog glasa nije mogla da se donese tako važna odluka - ispričao je general Vasiljević kolegi Svetislavu Spasojeviću, novinaru NIN-a.

MESIĆ ZADOVOLJAN
ODMAH po završetku sednice Predsedništva, Stipe Mesić žuri za Zagreb, a ja u Lipik da tešim heroja kapetana Vladimira Jagara i da mu pričam kako će biti sve u najboljem redu, samo je potrebno da se malo strpimo; i da ga pripremim za moguće provokacije i iznenađenja kojima može biti izložen, kao i moguće sumnje u njegovu stvarnu ulogu. Sasvim je druga stvar što smo se svi osećali prevarenim i zavisnim od političkih marifetluka nekih članova Predsedništva kojima nije bilo stalo do očuvanja Jugoslavije.
- Naprotiv, oni su sve činili da je što pre sruše. Mesić je na sednici Predsedništva došao do pouzdane informacije šta je sve otkriveno i ko je to učinio. Istini za volju, mi smo u KOS-u bili obazrivi pa smo sve svoje izvore informisanja koliko smo mogli više skrili. Ipak smo računali da će Boljkovac i Perković da unište tragove da bi nas zaustavili.
Služba, međutim, nastavlja da radi kao da se ništa nije dogodilo. Vasiljević priprema kapetana Jagara za susret sa generalom Špegeljom, da bi saznao šta će činiti posle Mesićevog upozorenja. Špegelj i Jagar se sreću u Virovitici, polovinom decembra, na nekom slavlju kod zajedničkog poznanika Zvonka Laškariva. General se poverava kapetanu da je veoma uznemiren, da razmišlja o bekstvu iz zemlje, i otkriva da mu je Ante Marković, predsednik SIV-a, rekao: **Beži van**.
- Jagar na tom sastanku saznaje da su u vrhovništvu odlučili da legalizuju tajno uvezeno oružje i prikriju kome je stvarno bilo namenjeno. Već je bilo odštampano 54.000 blanko policijskih službenih legitimacija koje su deljene čelnicima opštinskih HDZ-a. Ovi su ih preko noći popunjavali i delili onima koji ni po kakvim kriterijumima nisu mogli posedovati oružje, a kamoli dobiti pravo na policijska ovlašćenja.

ŠOKANTNI FILM
JANUARA 1991. godine prikazan je na televiziji film, snimljen skrivenom kamerom, o izdaji generala Martina Špegelja i nelegalnom uvozu oružja iz Mađarske za pripadnike HDZ.
Ovom akcijom, šifrovanom pod nazivom **Štit** rukovodio je general Aleksandar Vasiljević.
Emitovanje filma na malim ekranima izazvalo je šok u javnosti. Prvi put se argumentovano govori o izdaji ministra odbrane Hrvatske, koji je pre toga bio komandant Pete vojne oblasti. NJegovi ključni saradnici u tajnom naoružavanju hrvatskih paravojnih formacija bili su sve sami ministri.

Kraj