Čelnik zemunske bande

Pišu Zagorka USKOKOVIĆ i Srđan KRALJEVIĆ

UČEŠĆE pripadnika Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti u mnogim zločinima, ne samo sa kriminalnom već i političkom pozadinom, svakim danom sve se više otkriva. Pored likvidacija, pojedinci iz **crvenih beretki**, naročito njihovi komandanti bili su akteri i mnogih incidenata o kojima je javnost mesecima brujala. Sve to dovelo je do neslavnog kraja ove, po mnogima, kod nas najelitnije jedinice komandosa.
Posle burnih petooktobarskih događaja i hapšenja Slobodana Miloševića, a dok još mnogi nisu ni slutili kakve zločine pojedinci iz jedinice nose na duši, činilo se da za **crvene beretke** stižu mirniji, gotovo penzionerski dani. Onda se početkom maja 2001. dogodilo nešto što će jedinici za specijalne operacije samo ubrzati kraj. Posle paljenja kulske diskoteke **Tvrđava** rešali su se novi ekcesi i gotovo svima je bilo jasno da je JSO teško kontrolisati.
Tadašnji komandant **beretki** Milorad Luković Legija sa najodanijim ljudima u noći između 4. i 5. maja bio je u popularnoj vojvođanskoj diskoteci. Osoblje i neki gosti opisali su da su specijalci šenlučili i pucali. Hici su pogodili i televizore u lokalu i došlo je do požara. Sve se događalo pred zoru, u gotovo praznoj **Tvrđavi**. Zašto su pripadnici JSO pucali doskora je bila tajna.

TRAŽIO LISICE
PONAŠANJE komandanta Lukovića, pred sudom, pred kojim se vodio postupak zbog ovog slučaja, ocenjeno je kao **korektna saradnja**. U svakom slučaju u vatrenoj stihiji koju je izazvao izgorela je cela diskoteka. Šteta je procenjena na oko 300.000 maraka. Povodom ovog incidenta oglasio se i MUP Srbije, a u zvaničnom saopštenju navedeno je bilo da je **pukovnik Luković suspendovan do daljeg**. Svi su, međutim, znali da je Legija tamo gde je i bio, da i dalje komanduje **crvenim beretkama**.
Građani, ali pre svega, čelnici opštine Kula, bili su zgroženi događajem u diskoteci. Traženo je da se jedinica izmesti sa tog područja, ali njihovi zahtevi nisu nikoga mnogo uzbudili. Na proslavi 5. maja, tada Dana Resora državne bezbednosti MUP Srbije, gotovo istog dana kad je došlo do paljenja **Tvrđave**, Legija je u svečanoj uniformi i u belim rukavicama održao govor u kojem se na neki način izvinio građanima ovog vojvođanskog grada.
- Ja sam komandant jedinice i utoliko je moja odgovornost veća - rekao je Milorad Luković. - Ovo je zaista nemio događaj. Eto, ipak se desio. Nadam se da ovaj incident neće poremetiti poverenje koje je do sada, među policajcima i građanima kule, bilo izuzetno. Siguran sam da će to poverenje olakšati oproštaj.
Samo neki mesec kasnije Legiji se dogodila **Stupica**. Taj događaj okrenuo je njegovu policijsku, ali i životnu karijeru u sasvim drugom pravcu. Za sobom je povukao i deo jedinice. Šta se dešavalo na rođendanu popularne folk zvezde Svetlane-Cece Ražnatović gotovo se zna svaki detalj. Ovog puta, međutim, Luković se sukobio sa svojim kolegama iz SUP Beograd. Očevici su ispričali da je Legija u jednom momentu stao u zaštitu poznatog glumca Sergeja Trifunovića, da je došlo do pucnjave, posle čega je usledila intervencija policijske patrole.
Legija ne samo da je drsko opsovao kolege, već ih je i razoružao uz povike - **Ja sam Legija, ja sam bog**. Napetost je trajala nekoliko sati, jer je u pomoć patroli došla još jedna ekipa iz beogradske policije. Luković je, međutim, oružje spustio tek kad se u poznatom beogradkom klubu pojavio general Zoran Mijatović, zamenik načelnika Resora državne bezbednosti. Tog momenta je komandant **crvenih beretki** i uhapšen. Prema jednoj verziji sam je tražio da mu stave **lisice**, a prema drugoj priči lično ga je Mijatović priveo u prostorije SUP Beograd. Na teret mu je stavljeno krivično delo ometanja službenog lica u obavljanju dužnosti i izazivanje opšte opasnosti. Istražni sudija odredio mu je pritvor ali se ubrzo našao na slobodi.

OSTAVKA, PA OTKAZ
I POSLE ovog događaja MUP Srbije je reagovao saopštenjem. Posle toga Milorad Luković Legija ponudio je ostavku na mesto komandanta Jedinice za specijalne operacije. Ono na šta nije računao tog trenutka je da ne samo da će ostavka biti prihvaćena, već da će mu biti uručen i otkaz. Oni koji ga poznaju kažu da mu je bilo jako teško. Osetio se uvređenim i izdanim. Zapretio je i obećao starešinama, ali i onima za koje je smatrao da su odgovorni, da će ga zapamtiti. Svoje saopštenje poslao je novinarima. U njemu je naveo da je **ostavku podneo iz moralnih i drugih razloga**, izvinio se pripadnicima MUP ukoliko je **svojim ponašanjem narušio ugled ovog ministarstva**. Na kraju se obratio i **beretkama**:
- Posebno bih se izvinio svojim oficirima, podoficirima i pripadnicima Jedinice za specijalne operacije i istakao bih da mi je bilo neopisivo velika čast živeti, raditi, ratovati i umreti sa njima - **crvenim beretkama**!
Pove ovoga mnogi su se pitali gde će sada Legija? Vreme je dalo odgovor. Izabrao je najgori mogući put. Postao je jedan od najozloglašenijih vođa zemunske bande, kriminalnog klana, koji je osumnjičen ne samo za mnoge zločine i otmice, već i ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića.
Bez obzira na to što je formalno napustio **crvene beretke** Legija je i dalje, preko drugih komandanata, koji su ga slepo slušali, rukovodio Jedinicom za specijalne operacije. Tako je bilo, najverovatnije, i onog dana kada su **beretke** odlučile da se pobune, pa i da izađu na ulice, blokiraju saobraćajnice... Formalni razlog je bio taj što su tražile da **više ne hapse Srbe, zakon o saradnji sa Haškim tribunalom**, ali i ostavku srpskog ministra policije Dušana Mihajlovića. Kako je krenula pobuna (mnogi će reći oružana) **crvenih beretki**?
Pet meseci posle odlaska Legije iz jedinice, 8. novembra 2001. na pijaci u Obrenovcu uhapšena su braća Predrag i Nenad Banović, državljani Republike Srpske. NJih dvojica Haški tribunal je bio osumnjičio za zločine u logoru Keraterm, kod Prijedora. Nalog od MUP Srbije da ih uhapse dobile su **beretke**. Mnogo kasnije pokazaće se da je jedan od blizanaca greškom Tribunala uhapšen. Bilo kako bilo, naredne noći u Kuli je **počelo nešto da se dešava**. Sledećeg dana nekoliko pripadnika JSO napustilo je stražarska mesta u Užičkoj ulici 12, gde je živeo tadašnji načelnik RDB Goran Petrović, kao i portirnicu Instituta za bezbednost na Banjici.

MOTIVI PROTESTA
KASNO po podne, istog dana, desetak pripadnika jedinice sa dva transportera i nekoliko blindiranih vozila blokirali su put između Kule i brda Štolc, gde im je baza. U prvom reagovanju ministar policije Dušan Mihajlović ističe da **pripadnici policije treba da se drže dalje od politike**. Bez obzira na sva upozorenja, u Centru za obuku specijalnih jedinica, u Kuli, **crvene beretke** iste večeri su održale, po prvi put u svojoj istoriji, konferenciju za novinare. Doduše, okupljenim poslenicima **sedme sile** podeljeno je samo saopštenje u kojem je bilo navedeno da se traži obustava hapšenja svih lica sa haških poternica do donošenja zakona o saradnji sa haškim tribunalom, kao i smena ministra Mihajlovića.
Dva dana kasnije desetine **beretki** sa petnaestak transportnih vozila **hamer**, zaštitni znak njihove jedinice, blokirale su autoput Beograd-Subotica, kod skretanja za Kulu. Pod punom opremom, naoružani dugim cevima i sa maskama za lice, više od jednog sata stajali su na ovoj međunarodnoj saobraćajnici. Nekoliko časova potom, Goran Petrović, načelnik DB je kao vođe pobune označio komandanta JSO Dušana Maričića Gumara i Vladimira Potića, koji se javnosti tada lažno predstavljao kao **major Batić**. Iste noći delovi JSO helikopterima su iz baze u Lipovici, kraj Beograda, prebačeni u Kulu.
Neki od tadašnjih čelnika Resora državne bezbednosti ovako su reagovali kada su čuli da su se **beretke** pobunile i da drže konferenciju za novinare?
- O čemu će da pričaju?! Možda o tome kako su ubile četvoricu funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ili, možda, kako su oteli i ubili bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, ili kako su počinili neke druge zločine... - bio je jedini komentar vrlo visokog rukovodioca RDB.
Godinu i nešto kasnije na površinu će izbiti sva prljavština koja je okruživala Jedinicu za specijalne operacije. Pored ostalih i to da su pojedinci iz njihovih redova činili politička ubistva, bavili se najprljavijim kriminalnim poslovima, zloupotrebljavajući ime jedinice na najgori mogući način.

RAFAL U EKRAN
PREMA svedočenju nekih ljudi iz beogradskog podzemlja do pucanja u diskoteci **Tvrđava** došlo je onog momenta kada se na ekranu televizora pojavio Dušan Mihajlović i saopštio da su u Parizu uhapšeni Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum, Vladimir Milosavljević Budala i braća Simović. Besan zbog deportacije drugova, Legija je u pravcu TV ispalio nekoliko hitaca, koji su izazvali požar. Već tada je bilo jasno da je komandant **crvenih beretki** nekim čudnim vezama povezan sa kriminalnom bandom Dušana Spasojevića.
Ova petorka isporučena je zbog sumnje da je otela Miroslava Miškovića, predsednika **Delta holdinga**. Novcem od otkupa, navodno, kupljeno je nekoliko stanova za pripadnike JSO, pored ostalog, i za Dušana Maričića Gumara u Novom Sadu.

KREATOR SVEGA
- NE želim da se mešam u događaje vezane za bunt pripadnika JSO - bila je prva reakcija Milorada Lukovića Legije, na protest bivših drugova. Sada se, međutim, zna da je on direktno kreirao sav taj događaj. - Ne želim ni da ga komentarišem, ali znam da ti momci nisu retardirani i nijedan političar ne može da ih na nešto nagovori. Oni zadatke izvršavaju srcem. Ako je istina da su dobili zadatak da uhapse kriminalce, a ispostavilo se to što se ispostavilo, smatram da su opravdano stekli utisak da se njima manipuliše, a oni to ne zaslužuju. Zvao sam Gumara. Pitao sam kako su i da li su jedinstveni. Odgovorio mi je da su dobro i da su zajedno.


NASTAVLJA SE