Dolanc kao zaštitnik

Pišu: Z. Uskoković i S. Kraljević
DETE sa beogradskog asfalta - voleo je za sebe da kaže Željko Ražnatović Arkan, iako je rano detinjstvo proveo van Beograda u kome čak nije ni rođen.
Željko Ražnatović rođen je 17. aprila 1952. godine u Brežicama, u Sloveniji. Rano detinjstvo proveo je u Zagrebu i Pančevu. Na kraju vojničkog puta oca Veljka, penzionisanog u činu pukovnika RV i PVO, doselili su se u Novi Beograd, u soliter preko puta Devete policijske stanice, u kraju u kome rastu ili dobri policajci ili dobri kriminalci.
Ražnatovići su, inače, poreklom iz Crne Gore. Početkom Drugog svetskog rata većina članova porodice prešla je u partizane, a čak su i dve Arkanove tetke bile prvoborci. Cetinjani se i danas sećaju kako je Željkova baba Vida Italijanima prodavala uštipke kako bi prehranila mnogobrojnu decu.
Arkanovi roditelji vrlo rano su se razveli, a otac je kao penzioner prevodio sa francuskog i ruskog jezika i mnogi su ga smatrali za uglednog književnog prevodioca. Kao dečak, Željko se nije slagao sa ocem, koji je pokušavao da vojničku disciplinu primeni na sinu.

INAT - OCU
- VELJKO tada nije shvatao da deci nije potreban vojnik nego otac - pričao je komandant Srpske dobrovoljačke garde. - Sada mogu da ga shvatim. NJemu je vojska bila sve. Ušao je u rat kao vojnik, čak se i vojnički oženio. Kada je kao oslobodilac ušao u Prištinu zagledao se u moju majku Stanu. Ona je iz ugledne prištinske porodice Josifović. Odmah je moj Veljko poslao patrolu da je uhapse. Kada ju je priveo ponudio joj je brak.
U daljoj ispovesti Dadi Vujasinović, novinarki **Duge**, za čiju su sumnjivu smrt neki optužili i Arkana, Ražnatović je pričao da je u inat ocu, pušaču i **partizanovcu** postao sve suprotno - nepušač i strastveni **zvezdaš**.
U međuvremenu, Ražnatovići su se preselili u Ulicu 27. marta. Iz te ulice u centru Beograda prvi put, 1968. godine, policija je čula za novog **žestokog klinca**. Iz ovog perioda, prema jednoj od verzija, potiče Željkov nadimak Arkan, mada su neki nazivali i Hibrid zbog glave.
O dobijanju nadimka Akran kruže dve priče. Prema jednoj, koju je i Željko ponekad prepričavao, Arkan je u stvari dobroćudni čarobnjak iz stripa koga je kao dečak obožavao. U drugoj verziji se tvrdi da je prilikom odlaska u Italiju u jednom od lažnih pasoša, koji je koristio tokom internacionalne kriminalne karijere, stajalo ime nekog Turčina Arkan.

BEG U ITALIJU
VEĆ kao 17-godišnjak, 1969. godine, dobio je prvu sudsku presudu. Maloletnički sud mu je izrekao trogodišnju vaspitnu meru. Kao problematičnog osamnaestogodišnjaka, otac Veljko i majka Slavka poslali su ga na školovanje u Kotor, u Pomorsku školu. Tamo se nije dugo zadržao, i desetak dana kasnije sa trojicom drugara je pobegao preko Jadranskog mora u Italiju.
Nešto kasnije, 1972. godine, dobio je još jednu zatvorsku presudu. Ovoga puta Peti opštinski sud u Beogradu osudio ga je na šest meseci zatvora zbog krivičnog dela teške krađe.
Posle ove zatvorske kazne, zabrinut za sudbinu sina, Veljko Ražnatović je otišao kod svog prijatelja Staneta Dolanca. Zamolio je tadašnjeg prvog policajca SFRJ da se pobrine za njegovog sina. Naravno, Dolanc je učinio sve što je mogao. Ali, i više od toga. Vremenom, pod njegovom zaštitničkom rukom, Arkan je izrastao u vrsnog pripadnika savezne policije, a po nekima i najboljeg operativca Saveznog SUP.
O pomoći svog velikog zaštitnika prepričava se događaj još iz sredine sedamdesetih godina prošlog veka. Ražnatović i Milan Đorđević Bombona (N. N. ubica ga je sa još dvojicom drugova likvidirao 2001. godine) posvađali su se sa jednim policajcem u Bubanj potoku. Arkan je raspravu prekinuo udarivši policajca drškom pištolja u glavu. Naravno, beogradska policija privela je Arkana i Bombonu u stanicu u Ulici 29. novembra. Ubrzo, ni čitav sat posle dovođenja u pritvor u centrali SUP Beograd pojavio se lično zaštitnik - Stane Dolanc. Ministar je pokupio zatvorenike i otišao.

PRESUDA - ZATVOR!
ŠIRA javnost za Željka Ražnatovića prvi put je čula tek novembra 1983. godine kada je u svojoj ulici pucao na dvojicu milicionera. Tri godine kasnije, 26. februara 1986. godine, u liftu zgrade u Ulici Lole Ribara (današnja Svetogorska) teško je povredio beogradskog ekonomistu Predraga Đajića, bivšeg fudbalera Crvene zvezde.
Na ovom suđenju u Prvom opštinskom sudu, Željko se prvi put javno predstavio kao radnik Saveznog SUP i u prilog toj činjenici, a u nedostatku službene legitimacije, sudu je priložio zdravstvenu knjižicu u kojoj se jasno videlo da je zaposlen u jugoslovenskog policiji.
- Zaposlen sam u Saveznom SUP, u Odeljenju za spoljnu emigraciju - saopštio je sudiji Ražnatović. - Lični dohodak mi je 90.000 dinara. Posedujem više pištolja, mislim oko 12. Svo to oružje dobijao sam za 13. maj, Dan bezbednosti. Zbog čega sam ih dobio, za sud stvarno to sada nije važno.
Ni **službena** zdravstvena knjižica mu nije pomogla. Dobio je osam meseci zatvora koje je odležao u Padinskoj skeli. Ali, tokom suđenja, iz Saveznog SUP demantovano je da je Arkan ikada bio njihov operativac. Međutim, danas je i te kako jasno da je Ražnatović u to vreme, ali duži period pre i posle prebijanja Đajića, radio u jugoslovenskoj policiji.
Priča o Ražnatovićevoj kriminalnoj aferi u Jugoslaviji bila bi vrlo smešna da se ne ispriča njegova inostrana karijera. U mnogim zemljama Evrope je orobio mnoge banke i zlatare, a za njim su ostajale samo prazne zatvorske ćelije i gomile policijskih poternica. Pored kriminalnih dela, Arkan je **odrađivao** i za jugoslovensku tajnu policiju.

DUBROVNIK, PA LONDON
MLADI Ražnatović prvi put je pobegao od kuće sa devet godina. Seo je u voz, otišao u Dubrovnik i u Internacionalnom kampu proveo mesec i po dana. Otac je po njega došao tek kada je Željko poslao razglednicu sestri. Četiri godine kasnije, Arkan je ponovo napustio porodični dom. Ovoga puta destinacija je bile - London. Tamo je kelnerisao i družio se sa Englezima, Škotima i Ircima.

POVRATAK U BEOGRAD
POSLE skoro dve decenije provedene u inostrastvu i rada za svoj i za račun Saveznog SUP, Željko Ražnatović se skrasio u Beogradu. Po izbijanju ratnih sukoba na prostoru biše SFRJ osniva Srpsku dobrovoljačku gardu i odlazi na sva krizna žarišta, a zbog navodnih počinjenih ratnih zločina i Haški tribunal je protiv njega podigao optužnicu. Te 1990. godine, Željko se pojavljuje u Beogradu. Neko vreme se posvetio svojoj poslastičarnici i drugim poslovima.
Inače, poslastičarnicu otvara 1986. godine, ali uz finansijsku pomoć uprave **Crvene zvezde**. Ekskluzivnu poslastičarnicu **Ari** otvara u prizemlju svoje kuće u LJutice Bogdana broj 3. Ovaj lokal proslavio se po čuvenim italijanskim kupovima.

UNOSNI POSLOVI
OSAMDESETIH godina **krvavo** stečeni novac u inostranstvu je pametno ulagao u razne poslove. Ražnatović se pojavljivao i kao suvlasnik ekskluzivnog kazina na Svetom Stefanu, a bio je jedan od prvih zakupaca Jadranskog sajma u Budvi. Istovremeno, kontrolisao je i nekoliko ilegalnih kockarnica u Beogradu.

GLUPOSTI - PROŠLOST
ŽELJKO je u nekoliko intervjua objašnjavao i svoju burnu mladost i avanture po inostranstvu:
- Sve su to neke mladalačke gluposti! Ne mogu da pričam šta sam sve radio. Ja se toga stidim. To je jedan period mog života koji sam ostavio iza sebe. Nema više toga, i sada živim časno kao i svi obični ljudi. I pored svega mislim da sam ispravan čovek, na svom mestu. Mnogo sam pošteniji od mnogih, i svakome mogu da pogledam u oči.

NASTAVLJA SE