Nekom rat - nekom brat

Pišu: Zaga Knežević i Srđan Kraljević
KAKO i zašto se Željko Ražnatović Arkan, čovek sa crvene poternice Interpola, našao u grupi ljudi koje je hrvatska vlast označila decembra 1990. godine kao neprijatelja broj 1, teško je reći čak i sa ove vremenske distance. Jedni tvrde da je u sve to prste umešala Služba državne bezbednosti, ali i avanturistički duh Ražnatovića, koji je na neki način želeo da iskupi grehe iz mladosti.
NJegov otac Veljko bio je oficir JNA, odlikovan mnogobrojnim priznanjima, pa je, verovatno, Arkan hteo da mu pokaže da i on može da se **bori** za istu stvar, da na neki način **opere** kriminalnu biografiju. Tako je zagrebački **Remetinac** postao jedini evropski zatvor iz kog Željko Ražnatović nije mogao, ili nije hteo da pobegne. Ipak, posle 196 dana zatočeništva **neprijatelj mlade hrvatske demokracije** pušten je na slobodu juna 1991, u osvit krvavog rata.
O tome kako je Arkan pušten postoje razne priče. Jedna kaže da je lično bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević za njegovu slobodu izbrojao milion nemačkih maraka. O ovome je svedočio Josip Boljkovac, u to vreme ministar hrvatske policije. Da je Arkan za srpsku vlast bio i te kako važan svedoči i činjenica da je on posle puštanja, iz Zagreba do Surčinskog aerodroma prebačen službenim avionom vlade Srbije, i to uz pratnju specijalno obučenih telohranitelja.

KOJIM POSLOM U KNIN?
DOK je bio zatočen, za njim je žalio i Radmilo Bogdanović, tadašnji ministar srpske policije, koji je posle opozicionih demonstracija 9. marta 1991. izjavio da bi **sve bila druga pesma da Arkan nije u zatvoru kod Hrvata**. Jedno je sigurno, bar u to vreme Ražnatović, do tada poznat samo kao kriminalac evropskog kalibra i vođa navijača **Crvene zvezde**, svima je pokazao da je izuzetno važan za režim u Beogradu.
Nedavno je lansirana priča da je zapravo tog juna 1991. Arkan praktično razmenjen za ćerku Franje Tuđmana -Nevenku Košutić. Ovu tvrdnju zagrebački nedeljnik **Nacional** objavio je krajem marta ove godine. Prema tom izvoru, Ražnatović je sa Dušanom Bandićem, Zoranom Stevanovićem (majorom KOS), LJubanom Dragosavljevićem, kao i Dušanom Caričićem i Milošem Kneževićem iz Kostajnice, posle tajnog sastanka u selu Golubiću kod Knina, uhapšen u okolini Dvora na Uni.
Zagrebački mediji, ali i čelnici hrvatskog režima, govorili su da je u automobilima uhapšenih pronađena velika količina oružja i eksploziva. Tokom suđenja Arkan se, tvrde upućeni, silno zabavljao, i na kraju je osuđen na dvadeset meseci zatvora. Sa druge strane, beogradski mediji stali su u odbranu Arkana i pohapšene grupe. Potanko je opisivano da je **četnička šestorka** krenula ka Kninu, samo da bi Arkan kao vođa navijača **Zvezde**, održao sastanak sa tamošnjim **delijama**. Za nađeno oružje Arkan je govorio da im je trebalo za samoodbranu.

- U Knin sam došao, samo da bih posetio **Zvezdine** navijače. Nikakav drugi motiv nije postojao. Nikakvo rušenje Hrvatske, ni terorizam. Sve su to gluposti i
izmišljotine.... - objašnjavao je Arkan.
Samo šest meseci kasnije, Ražnatović je promenio ploču. Doduše u to vreme, već je bio na legenda slavonskom ratištu. U ispovesti Dadi Vujasinović (koja je kasnije poginula pod nerasvetljenim okolnostima) Ražnatović je ponudio novu verziju svoga hapšenja.

USTUPAK SRPSKE STRANE
- U Dvor na Uni došli smo sa namerom da osvojimo stanicu milicije, zarobimo zagrebačke specijalce i uspostavimo srpsku vlast. Ispalo je, međutim, tako kako je ispalo, i normalno je da smo se vadili kako smo išli na sastanak sa **delijama**. Normalno je i to što sam dobio perifernu ulogu na suđenju, kao da sam vozač, jer tada niko sem mojih ljudi, nije znao da sam komandant Srpske dobrovoljačke garde. Kad su me uhapsili, bio sam u uniformi i vojničkim čizmama, ali glupi Hrvati to nisu povezali.
Bez obzira na ove Arkanove tvrnje, **glupi Hrvati** nisu poverovali u priču o **delijama**, već su tvrdili da je šestorka sa Milanom Martićem, tadašnjim ministrom policije SAO Krajine držala sastanak o pobuni. Likovali su da je uhapšena **grupa organizatora i pomagača srpske pobune u okolini Knina**. Ubrzo je kao grom iz vedra neba, odjeknula vest da je Ražnatović oslobođen. Nagađalo se da su se obaveštajne službe dve republike - tada još - jedinstvene države, dogovorile.
Ipak, nikad se nije saznalo kakav ustupak je načinila srpska strana. Hrvatski obaveštajci danas tvrde da je po sredi bila razmena za Nevenku Košutić koja je bila udata za Srbina u Beogradu. Da bi potkrepili ovu tezu, oni čak navode da je beogradsko podzemlje, odmah posle objavljivanja vesti da je Arkan uhapšen, kidnapovalo Tuđmanovu ćerku i zatvorilo je na Fruškoj gori. U upravi zagrebačkog zatvora **Remetinac** i državnom tužiocu, navodno, Ražnatovićevo oslobađanje telefonom je lično naložio Tuđmanov ministar policije Josip Boljkovac.
Sada se navodi i da se Boljkovac izvinio Arkanu za neugodnosti koje je imao u zatvoru, poklonio mu pištolj i omogućio da se avionom vrati u Beograd. Sve je to dogovoreno na najvišem nivou Srbije i Hrvatske, a oslobađanje je išlo preko Jovice Stanišića.

JNA NIJE VOJSKA
SAMO nekoliko meseci kasnije, Arkan je postao komandant teritorijalne odbrane SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Iako bez ikakvog vojničkog iskustva (ni vojsku nije odslužio, a kao razlog je navodio da je bio u **inostranstvu**), a posle dva meseca ratovanja, odlukom tamošnjih srpskih vlasti, unapređen je. Do tada je bio samo komandant svojih dobrovoljaca, okupljenih u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, a onda i komandant centra za obuku teritorijalaca u Erdutu. NJegova kriminalna prošlost kao da je zaboravljena.
Kao komandant teritorijalaca, dao je bezbroj intervjua u kojima je tvrdio da je reč o nadstranačkoj vojsci, i da on kao i njegovi vojnici, ne priznaje nijednu partiju već samo srpski narod. Govorio je da oni poštuju predsednika Srbije, Skupštinu Srbije i svaku opozicionu stranku u Srbiji... To je bio Ražnatovićev odgovor na bojazni opozicije ali i svetskih zvaničnika da će Arkanovi **tigrovi** pokušati kad tad da za nekoga preuzmu vlast.
Iako je voleo da kaže da je u rat krenuo na svoju ruku, nema sumnje da ga je angažovala SDB, kojoj je, bar u početku, trebao čovek koji će koliko-toliko pod kontrolom držati srpske dobrovoljce iz Beograda. Jer, tih prvih dana rata to su uglavnom bili momci koji su životnu školu završili na beogradskom asfaltu. Arkan je za njih bio autoritet, o čijim su se **podvizima** po Evropi ispredale legende.
Nadaleko se pročuo po **originalnim** metodama obuke i održavanja stroge discipline. Neposlušne regrute kažnjavao je sa 25 batina po turu, strogo zabranivši alkohol i cigarete, a na drogu niko nije smeo ni da pomisli. Pred neku akciju umeo je svoje borce da miri rečima: **Nemoj da te majka ljubi hladnog**, dok je sa pripadnicima JNA jedno vreme bio na pravoj **ratnoj nozi**. Tvrdio je da **ta vojska ne može ni mačku da uhvati, jer njene vođe nemaju muda**.
Već prvih meseci vojevanja, njegovi borci, počeli su iza sebe da ostavljaju **repove**. U to vreme, a na njegov poziv, priključio im se i Milorad Ulemek Cema, koji će kasnije dobiti nadimak Legija, a mnogo kasnije i promeniti prezime u Luković. Surova obuka dobrovoljaca, **obogaćena** je tako još jednim instruktorom, koji će na njima isprobavati sve one tehnike izdržljivosti i veštine koje je on prošao u francuskoj plaćeničkoj vojsci - Legiji stranaca.

ERDUT, BRČKO, BIJELJINA...
ZA većinu Srba a naročito njegove borce, Arkan je bio novi srpski junak dok ga je Zapad sve češće **prozivao** za ratne zločine i nepoštovanje Ženevske konvencije prema zarobljenicima. Tome je i sam doprineo jer je na početku izjavljivao da će svakog uhvaćenog neprijateljskog vojnika **časno streljati na licu mesta**.
Kasnije se ispravio:
- Bilo je to trenutno neraspoloženje kada sam video kako su ustaše masakrirale moje vojnike. Inače, sa zarobljenicima postupamo striktno po Ženevskoj konvenciji i sve one koji se predaju isporučujemo JNA da posluže za razmenu zarobljenika. Inače, odgovorno tvrdim da nijedan moj vojnik nije upotrebio nož na čoveku. To je strogo zabranjeno.
Demantovao je i sve priče o tome kako njegovi **tigrovi** pale i pljačkaju i kako su u rat krenuli samo **dobro da se obogate**. Tvrdio je da niko od njih nije uzeo ni iglu ni
voćku, a kamoli nešto više. Govorio je da je kod njega disciplina veća i pedeset puta bolja nego u regularnoj vojsci, i da je to jedan od glavnih razloga njegovog ratnog uspeha, jer **ovaj rat se dobija disciplinom**.
O hrabrosti **tigrova**, koji će kasnije postati i okosnica vojne formacije srpske DB (**crvene beretke**) ispredane su razne priče i legende. Sa Arkanom, ali i Legijom, Kapetanom Draganom i ostalim komandantima, prošetali su gotovo svim ratom zahvaćenim krajevima - od Erduta, preko Kninske Krajine, Dinare, Bijeljine, Brčkog, Zvornika, Banjaluke, pa sve do Prokletija... **Tigrovi** su bili ti koji su prvi išli napred, tamo gde je najgore i **najgušće**.
Uveren u srpsku pobedu i snagu svojih vojnika, Arkan je na samom početku ratovanja gromoglasno najavljivao da će kad se sve završi, na zagrebačkom Pantovčaku, otvoriti poslastičarnicu. Želja mu se nije ostvarila, kasnije će pričati, ne zato što su Hrvati bili bolji ratnici, već što su njegove planove omeli srpski političari.

U INAT OCU
ARKANA su u početku vojevanja najviše nervirale priče da je komunista. Novembra 1991. govorio je:
- Priču da sam komunjara izmislila je srpska stoka! To izmišljaju ljudi koji se bore za vlast i nije im stalo do interesa naše države. Oni se mene plaše, ali ja im garantujem kada se ovo završi, a trajaće još dugo, vratiću se kući svojoj porodici i odgajati decu. Mene ne iteresuje vlast! Nikad nisam bio član nijedne bande, pa ni komunističke.
Priča se da zaista nije voleo komuniste, samo zato što im je njegov otac pripadao. U inat roditelju nije pušio, nije pio i bio je strastveni navijač Crvene zvezde, dok je Veljko Ražnatović, pukovnik avijacije u JNA, i pio, i pušio, i navijao za Partizan. Ipak, Arkan je slagao kad je rekao da ga vlast ne interesuje, jer samo neku godinu kasnije osnovaće Stranku srpskog jedinstva, a pre toga kao poslanik ispred Grupe građana, ući će i u srpsku Skupštinu.

HAPŠENJE NA MITINGU
ARKAN je, bar u početku, bio opčinjen Slobodanom Miloševićem:
- Pratio sam ga od momenta kad je na Kosovu Polju rekao da niko ne sme da bije Srbe. Na mitingu ispred Savezne skupštine uhapsili su me njegovi telohranitelji baš kad smo uzvikivali **Uhapsite Vlasija**. Bio sam im, valjda, sumnjiv, onako sa pištoljem i radničkim odelom. Držali su me u SUP Beograd, dok miting nije završen ...
O Miloševiću je pričao kao o novom i pravom srpskom voždu, jedinoj ličnosti koja je u takvim, teškim trenucima, mogla da bude na mestu predsednika Srbije.

Nastavlja se