Testament posle smrti?

Zašto je Željko Ražnatović morao da bude ubijen? Odgovora nema ni danas, posle više od tri i po godine od zločina u “Interkontinentalu”. Kada je 15. januara 2000. u ovom beogradskom hotelu pred svedocima koji “ništa nisu videli” usmrćen Arkan, ali i njegovi prijatelji Milenko Mandić Manda i Dragan Garić, iznenađenja nije bilo.
Od Ražnatovića su mnogi zazirali, strahovali... Bio je jedan od malobrojnih momaka iz stare garde koja je ponikla na beogradskom asfaltu a kalila se na Zapadu, i koji je i dalje uživao veliki autoritet. Kako među kriminalcima, tako i patriotama, novokomponovanim biznismenima... Ko god da je imao neki problem, znao je da se na kraju obrati Arkanu, kao poslednjoj slamci spasa. A on je sve rešavao za tren.
Po gradu se još prepričava događaj od pre nekoliko godina, kada je jednom crkvenom velikodostojniku ukraden automobil sa punim gepekom svetovnih knjiga. U očajanju ovaj vladika se za pomoć obratio Ražnatoviću. Nije potrajalo dugo, taman toliko dok je sa Arkanom ispio kafu, pred zdanjem u Ulici Ljutice Bogdana 3, Ražnatovićevoj “rezidenciji”, dovezen je nestali auto. Sve je bilo vraćeno, svaki primerak knjige.

Dve verzije ubistva

Tog i takvog Arkana prozivali su za sve i svašta. Ne samo zbog kriminalne i ratne prošlosti, već i biznisa kojim se bavio, a da zapravo niko nije znao o čemu se tu konkretno radi. Imao je nekoliko raznih firmi, poslastičarsku radnju, fudbalski klub, ali šta mu donosi pravi novac niko nije mogao da se zakune.
Jedno je sigurno, oni koji ga nisu voleli, odahnuli su tog 15. januara, poslednje godine prošlog milenijuma. Nikada nisu dokazane priče koje su tih meseci, posle zločina, kolale Beogradom. Navodno, Arkan je ubijen jer neki ljudi - čitaj novokomponovani biznismeni, nisu više mogli da plaćaju reket! NJemu i njegovim prijateljima. Prema toj priči - voda je jednostavno došla do guše. Izlaz je nađen u Arkanovoj smrti.
Druga verzija ubistva komandanta Srpske dobrovoljačke garde, predsednika Stranke srpskog jedinstva, direktora i vlasnika fudbalskog kluba, kaže da ga je ubila država - Slobodan Milošević, Mirjana Marković i bivši šef tajne srpske policije, general Radomir Marković. Ražnatović je, tvrdili su zagovornici ove teze (njegova rodbina), bio opasan svedok. Bio je u Erdutu, prošao sva ratišta, a sve to po nalogu i blagoslovu srpskog DB. Bio je očevidac mnogih događaja i zakulisnih radnji. I ne samo to. Da li je i na Zapadu i šta radio za državu, o čemu se dosta govorilo i pisalo, on nikada nije priznao, mada je podzemlje “šuškalo”.

Ubica u - kolicima

“Da je Arkan živ, 5. oktobar se nikada ne bi dogodio”, tvrdili su pojedinci iz bivše vlasti. Ipak, sa druge strane, čuje se da se on odavno bio razišao sa bivšim režimom Slobodana Miloševića, da se razočarao i u njega lično, ali i u njegovu politiku, naročito prema Kosovu i Metohiji. Okrenuo se “pravim vrednostima”, koje je tih godina zagovarala opozicija.
Bez obzira na pravi motiv, zločinci su poznati. Arkana i njegove prijatelje, prema presudi Okružnog suda u Beogradu, ubio je tada golobradi policajac iz Loznice - zaposlen u Beogradu - Dobrosav Gavrić. On je, pored ostalog, bio poznat i po svojim vezama sa beogradskim podzemljem naročito klanom Zorana Uskokovića Skoleta. Osuđen je na 20 godina robije, a na suđenje je dolazio u invalidskim kolicima, jer je prilikom zločina u hotelu ranjen.
Kao saučesnici u zločinu označeni su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki. NJihova uloga, međutim, bez obzira na osudu (po 15 godina), nije do kraja razjašnjena. To je i bio razlog da Vrhovni sud Srbije ukine prvostepenu presudu i naloži novo suđenje. Interesantno je da je novobeogradskom problematičnom momku Gagiju suđeno u odsustvu, jer je pobegao odmah posle likvidacije u “Interkontinentalu”.

Rat na asfaltu

Nedavno je Gagi uhapšen u Austriji. Krio se u jednom bečkom stanu. Ovih dana očekuje se i njegovo izručenje našim pravosudnim organima. Da li će Gagijevo svedočenje (ako ga bude) osvetleti i motiv Arkanove smrti, ostaje da se vidi. Jer, niko od uhapšenih, optuženih i na kraju osuđenih aktera ove krvave drame, nije priznao učešće u zločinu. Gavrić se “slučajno tog dana i popodneva zatekao, u holu skupog hotela”, kao, uostalom, i Gagi i Miki. Sud nije poverovao u takvu njihovu odbranu.
Posle Arkanove smrti, na ulicama Beograda usledio je pravi gangsterski rat. Ginulo se i danju i noću. Bez ikakvih pravila. Osnovano se sumnjalo da je reč o osveti za njegovo ubistvo. Među prvima su likvidirani Mirko Tomić Bosanac, Radoslav - Bata Trlaja, Branislav Lainović Dugi, Zoran Davidović Ćanda, Zoran Uskoković Skole... Najveći srpski grad tih meseci mirisao je na smrt. Za njihova ubistva sada se sumnjiče “zemunski klan” i njegove vođe Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, koji su nedavno ubijeni prilikom hapšenja (pucali na policiju), kao i Milorad Luković Legija.
Ubrzo su se, međutim, na meti nepoznatih ubica našli Ražnatovićevi prijatelji. Pre svih, njegov kum Milan Đorđević Bombona, koji mu je čak krstio i decu iz braka sa Svetlanom - Cecom Ražnatović. Đorđevićeva smrt, koji se pred kraj života gotovo bio povukao iz sumnjivog biznisa i poslova sa one strane zakona, do danas nije razjašnjena.

Sumnje u oporuku

Da li je Ražnatović ostavio testament, i ako jeste, ko je jedini naslednik, pitanje je oko kojeg se danima, mesecima i godinama posle njegove smrti špekulisalo. To je i danas prava enigma. Prema onome što je do sada objavljeno, Arkan je ostavio zaveštanje, koje su kao verodostojni dokument potpisali njegovi prijatelji i kumovi Borislav Pelević i Dragan Marković Palma. Prema tom papiru, glavni naslednik je Ceca, kojoj je gotovo kompletno pripalo Arkanovo bogatstvo. Da je ovo stvarno bila Ražnatovićeva želja, prvo su osporila njegova deca iz ranijih brakova, potom bivše supruge, a na kraju i najbliža rodbina.
Sada se tvrdi da je “Arkanov testament” napravljen posle njegove smrti, jer on “nije predosećao nikakvo zlo i ni na kraj pameti mu nije bilo da piše o poslednjoj želji”. Bilo kako bilo, njegova imovina je raspodeljena tako kako je učinjeno. Sve je pripalo Svetlani Ražnatović. Ipak, od njegove nekadašnje imperije, malo je toga ostalo, mahom dugovi.
Zato je njegova udovica čak i deo FK “Obilića” (njegov san) prodala opakom zemunskom kriminalcu Dušanu Spasojeviću Šiptaru. Da li zato što niko drugi to nije hteo da kupi, ili nije imao para - teško je reći.

Zahtevi za konfiskaciju

Sve češće se u javnosti sada čuju i zahtevi da se u okviru odlučne borbe protiv mafije, konfiskuje i imovina koju su kriminalci stekli - zna se kako. Pominje se i Arkanovo ime. Da li će do toga doći, ostaje da se vidi. U tom razračunavanju sa kriminalnim bandama, zatvora je dopala i njegova supruga Ceca. U njihovoj kući nađeno je oružje. Sada se tvrdi da je to ostavio još Arkan. Pored toga, policija je njegovu udovicu osumnjičila i za veze sa “zemunskim klanom”. Priroda te veze još nije obelodanjena, iako se iza svega toga najverovatnije krije Milorad Luković Legija, kome je Ceca, inače, krstila dvoje dece.
- KRAJ -