Srbinu ustav - luksuz

Piše: Đuro Zagorac
TAJ ultimativni zahtev stekao je mnogobrojne pristalice, najviđenije pojedince u Srbiji. Kad su okupili dve hiljade, u Kruševcu su odlučili: kreće se na Kragujevac!
Stigli orni momci i odmah zaposeli brda oko Kragujevca...
U konacima nije bilo Miloša, pazio ih je Toma sa svojim gardistima.
Kad je video zapenušene predvodnike i za bitku orne Kruševljane, Toma se nije uneredio, ali je češće odlazio u obližnji šljivak...
Ustanici nisu odmah udarili, kad su sagledali situaciju pozivali su i Tomu da im se pridruži, pa da zajedno krenu pred Miloša!
Za deset godina promenio se i Toma. Nije se brzo latao konja i oružja, naučio je od Miloša kako se lukavstvom stvari mogu dovoditi na svoje mesto. Ubeđivao je Toma Kruševljane da se može sve, samo da se **bratska krv** ne proliva. Postavio im je samo jedan uslov: da se ne bi dovikivali po brdima, siđite u dvorišta suda i crkve, da sednemo kao ljudi...
Seljani su sišli u grad, razbaškarili se. Vreme je prolazilo i ništa se uzbudljivo nije događalo. Tomini i ustanički momci samo su se merkali preko plota. Trećeg dana ustanici se počeše osipati. Miloš je u Požarevcu očekivao da mu jave da ih je Toma zna se i kako. A oni su opet čekali da se knez vrati i da pregovori započnu.
Toma je stalno ponavljao, samo da se bratska krv ne proliva. Upoznao je ustanike da je knez strašno ljut i da neće doći dok ovi ne odu u crkvu i da se pred mitropolitom zakunu da knezu - ne žele zlo!

**OŠTAR NOŽ**
KONAČNO je pristigao knez. U porti crkve, pred mitropolitom, palo je mirenje, poljupci! Knez je otišao u konak, a ustanici su proklinjali Tomi, a onda i sebe. Pa, mogli su lako da zbrišu i Miloša i Tomu?! Knez se tu porečkao sa Tomom; zašto nije sredio sam te bundžije nego je njega potezao čak iz Požarevca?
I Tomi ne bi pravo!
On bi malo da se odmori...
Nije otišao u Gružu i Gružanima, okrenuo je na drugu stranu. U Beogradu je već imao svoju kuću i u njoj prelepu Anulu. Imala ona krupne crne oči, belo lice i dugu kosu, a u svakom postupku onu lepotu koju imaju iskrenost i odanost ovom čoveku, Tomi surovome.
Miloš je pokušao da ga ponovo privuče odlikovanjima, darovima, nudio mu još zvučniju funkciju. On je znao da se Toma izmenio i da više u njegovu iskrenost, bez ostatka, nije mogao verovati. Da, ali najgore može doći ako se odmetne!
I bi upravo tako. Toma se skrasio tek u Vlaškoj. Tamo se nije odvajao od oružja, ali je i najviše drugovao sa ruskim diplomatama.
Posle izvesnog vremena poseti kneza ruski konzul i, uz ostalo, obavesti ga na njegovom dvoru misle da bi **bilo mudro** da formira jedan **savet** i tako otupi uverenja da vlada despotski. A onda, kao usput, da bi u to telo mogao da primi i Tomu Vučića Perišića?!
Pristigao je onda u Beograd jedan drugi Toma.
Čim se ustoličio, Toma - savetnik, započeo je **predlagati** i **obrazlagati**... Ne može više, govorio je sve glasnije, bez - ustava!
Ni na kakvu ustavnu vladavinu Miloš nije pristajao. Govorio je da ustavna vladavina ne priliči Srbiji, da je to isto kao dati detetu u ruke **oštar nož** i misliti da se ono neće poseći! Smislio je da se on malo udalji, da iskorači do Zemuna; da oslušne kakva će zbog toga biti reakcija u Srbiji. Odmah su najodaniji dotrčali, uz suze savili se oko njegovih kolena, molili ga da se vrati. Hoću, odgovorio im je knez, ali da se vi dignete na pobunu i zahtevate da Srbijom vlada - jedan knez!
Tako i bi. Krenule su njegove pristalice iz Šapca, Milanovca, Kruševca...

ZMIJČE OD ZMIJE
NI Toma nije dremao. Lako je uverio protivnike apsolutiste da je pobunu smislio Miloš i da mu više nema opstanka. Toma je rasterao bundžije, a Milošu je preostalo još toliko da se prevesla do Zemuna i da se spase od najgoreg.
Ko umesto Miloša?
Toma je govorio: **Nećemo više ni zmijče od zmije.** To je značilo da Miloša ne može da nasledi njegov potomak. Prevladali su oni koji su zastupali stav da se mnogo ne tumba, da za kneza bude postavljen njegov najstariji sin Milan. Izbor nije bio srećan; Milan je bio bolestan i brzo je umro. Doveden je mlađani Mihailo. To je Tomi odgovaralo, postao je prvi knežev namesnik. Da, ali čim je Mihailo stasao, za Tomu više nije bilo mesta u Srbiji.
Usledilo je novo bežanje...
Sad je krenuo na jug, na obale Bosfora. I po istom receptu, iz Vlaške, sad se udvarao Porti. I ponovo je uspeo. Mihailu je došao zahtev iz Istanbula da **rekonstruiše kabinet** i dva ministarska mesta ustupi, jedno Tomi a drugo Iliji Garašaninu, koji je bio izbegao zajedno s njim. Mihailo je to odbio, odoleo je uceni.
Toma se povratio, ali u Zemun.
Šta li tu radi, šta smera?
Iako je već zašao bio u šestu deceniju života, Tomine mišice bile su satkane od znatno kvalitetnijeg materijala nego što bi se to pomislilo za godine koje je imao. To je ubrzo ispoljio i na delu...
Seo je i Toma u čamac i zaveslao Dunavom. Desnu obalu je dotakao kod Smedereva, i tu su ga sačekali dobar konj i najvernije pristalice. Na izlive oduševljenja, koji su mu iskazivani od Smedreve do Kolara, nije se mnogo obazirao, žurilo mu se. Cilj mu je bio da što pre stigne do Kragujevca. Šta, zar hoće da se u staroj prestonici proglasi za kneza? Ne, nije mu to bio cilj. Kragujevac je bio vojni centar, tamo su već lili topove...

KNEZ TRČI MARATON
KAD je smederevski načelnik podneo izveštaj Mihailu i ukazao na trasu Tominu, i mladi knez je odmah krenuo ka Kragujevcu...
Kneza, za bitke još neiskusnog, prati njegov stric Jevrem, iskusniji, i ratnik i političar.
Ko će pre stići u Kragujevac?
Iznenađenja nije moglo biti. Prednost od jedne noći, koju je Toma ostvario, nije se mogla dostići. Da, ali kako će se ponašati tamošnji garnizon, hoće li ostati veran knezu ili prići zavereniku?
Zar sumnjati u Tomine sposobnosti **ubeđivanja**?
U trci za svaki metar, za svaki trenutak, knez i njegov stric su primenjivali Tomin recept: gde su prolazili ostavljali su vidna obeležja, odsečene glave protivnika kao putokaz. Među njima bila je i jedna sa potpuno sedom kosom, osamdesetogodišnjeg Luke Garašanina, oca buntovnog Ilije.
Šta je preostalo knezu?
Smestio se u šator, nadomak Kragujevca, spremajući se za odlučujući okršaj.
Glasnici, sa porukama, su dolazili i vraćali se. Pregovaralo se...
Toma nije imao više strpljenja. Najpre je naredio da se, umesto glasnika, pošalje jedna topovska salveta, tako da padne u blizini kneževog štaba! Jauk tog topovskog đuleta bio je toliko nepoznat i zastrašujući da ga je većina doživela kao nebesko čudo! Nastala je panika, mnogi su se dali u beg. Nije se dugo čekalo na Tominu novu poruku. Ovoga puta zrno je eksplodiralo u samoj blizini štaba i jasno najavilo ishod ovog dvoboja. Naravno, najavilo je i rasplet na političkoj sceni...
Usledila je nova trka, ali u obrnutom smeru. Knez je hitao prema Beogradu, a njega i njegove pratio je Toma. Bili su toliko blizu da su mogli čuti i disanje preplašenog kneza... Mihailo je našao spasenje u čamcu, koji ga je prevezao u Zemun; u zagrljaj izbeglom ocu, starom knezu Milošu.
Toma se smestio na Vračaru, nadomak grada. Legao je da predahne...
Tu je usledio i rasplet: za novog kneza Srbije narodni predstavnici, Tomini ljudi, proglasili su Aleksandra Karađorđevića, sina Crnog Đorđa!
Kod novog vladara Toma je bio nešto nalik Bogu. NJegov dvor, nedaleko od Kalemegdana stalno je čuvalo devet vojnika i dva topa!

TURISTIČKA ŠETNJA
TOMA je dobio **nagradno odsustvo**, otišao na zasluženi odmor. Krstario je Toma, obišao Bosfor i Istambul, kao najdraže destinacije. Kad se povratio sa jednog od putovanja, pozvao ga novi knez Aleksandar Karađorđević i zakuka...
U Šapcu i Mačvi digao se narod, hoće da krenu na Beograd, kliču Obrenovićima... Kneza ništa nije moglo umiriti, čak ni razumna žena Persida, jedna od miljenica iz kuće Nenadovića. Može, ali, samo Toma...!
Dugo se Toma nećkao, ubeđivao je kneza da ga je vojevanje prošlo, pritisnule godine, izdale noge i oči, a ruke podrhtavaju...
Vuk dlaku menja, ali...
Kad je knez Aleksandar potpisao dekret kojim Perišića postavlja za vojvodu sa specijalnim ovlašćenjima, u njemu su odmah proradile borilačke sile i emocije... Ubrzo je stigao nadomak Šapca, razapeo šator na kome se zavijorila i srpska zastava. I odmah na delu pokazao da mu godine i meki ležajevi nisu oduzeli svu snagu, a nagon da žrtvu zatire do kraja, ostao je kao iz vremena Miloša.

MAČVA JE SMIRENA
MNOGE mačvanske porodice zavio je u crno. Glave nije posekao samo pobunjenicima, onima koji su se bili postrojili iza Stojana Čumića, skratio je za glavu i trojicu tada najviđenijih Šapčana koji su bili neutralni.
Podnoseći knezu završni izveštaj, Toma mu je predočio da u narednih deset godina iz Mačve neće pretiti nikakva opasnost.
Knez je nastavio da vlada u miru, bez buna i zavera, sve do 1859. Oboren sa vlasti te godine u skupštini, voljom narodnih poslanika. Kad je čuo šta se knezu sprema, Toma je, uz pomoć štapa, stigao u skupštinsko zdanje...
Bilo je već kasno!
Kratko na vlasti, Aleksandar Prvi Karađorđević

NASTAVLJA SE