Veridba mladog kralja

Sve je bilo predviđeno pod konac. Oružje oprobano, sablje naoštrene, satovi regulisani po časovniku Železničke stanice.
I tako se spustila noć 28., tiha, vedra i vrebajuća. Pun mesec osvetljavao je Beograd umoran od trzavica, nemiran od sramote, prenapet i premoren u očekivanju. U dvoru, to veče, bila je večera kojoj su prisustvovali članovi kraljevske vlade i porodica kraljičina. Posle večere koncert muzike kraljeve garde, raspoloženje obično.
A, u pola noći gosti se raziđoše i kraljevski par ode na počinak koji će se krvavo prekinuti. U 1 čas vladao je u kraljevoj kući duboki mir.
Tako je, prema svedočenju Dragiše Vasića, tadašnjeg maturanta, potonjeg advokata, književnika i intelektualca nespornog autoriteta odmicala noć čije će praskozorje biti okrvavljeno brutalnom likvidacijom mladog srpskog kralja Aleksandra i kraljice Drage, noć između 28. i 29. maja devet stotina treće, koja je promenila istoriju, a Srbima vratila balkansku odrednicu, rezervisanu za turska ili arnautska plemena, u očima zgrožene Evrope.

Zaboravljena odanost monarhu surovom

Majskom prevratu, koji je, izgleda, šokirao Evropu, ali ne i ondašnju srpsku javnost, budući da su pripreme vojske za likvidaciju mladog monarha iz dinastije Obrenovića bile javna tajna, prethodila je odlučnost kralja Aleksandra da preuzme na sebe teret i državničkih i privatnih poslova, što je, opet, protumačeno kao samovolja, naročito njegova odluka da sam sebi izabere drugaricu a narodu kraljicu.
Odluku o veridbi, kralj Aleksandar je sačinio i obelodanio u “Srpskim novinama” 18. jula 1900. godine, pod naslovom “Prava istina o veridbi kralja Aleksandra”. Evo kako glasi službeno saopštenje:
“Iznenadna veridba NJ. Veličanstva Kralja Aleksandra i Gospođe Drage Lunjevice, unuke slavnog vojvode iz ratova za oslobođenje Srbije, dala je povoda raznim protivnim ocenama, koje potiču ili iz nedovoljnih obaveštenja, ili iz zlonamernog izvrtanja fakata, o događaju, koji je izvršen najpravilnijim načinom. Sledeće saopštenje služi za potpuno obaveštenje čitalačke publike:
Pometnja u zemlji do sastava današnjeg kabineta (vlada Alekse Jovanovića, prim. M. M.), posledica je neustavnog postupanja pređašnje vlade. Ona je bezobzirno napustila svoju poziciju, zaboravljajući na najsvetiju dužnost pomaganja vladaoca u svim državnim pitanjima, i na pristojnost i poštovanje ustavnih prava vladaočevih, u koja neosporno spada i Wegovo pravo izbora supruge. Toj pometnji doprinelo je još i to, što su nekoliko đenerala i viših činovnika iz Dvora, zaboravili na svoju odanost prestolu, prešav u otvorenu opoziciju - posle svršenog čina veridbe. Oni nisu bili načisto sa sobom, da li, u ovim ozbiljnim prilikama, treba da posluže Kralju, ili da se pokoravaju željama Kraljevog oca.”

Žena retkih vrlina

Sažaljevajući što kralj Milan nije pristajao na njihov korak, Njegovo Visočanstvo Kralj Aleksandar, u jednom pitanju tako važnom, kao što je Wegova ženidba, hteo je i želeo je pre svega, da Sebi nađe druga, koji će Mu obezbediti srećan i zadovoljan život, i dati Mu mogućnosti, da od sada spokojno gleda u Svoju ličnu budućnost, i da se bolje i pouzdanije, vedrijim čelom i većom energijom posveti napretku i snaženju Otadzbine”, navodi se u “Srpskim novinama” i nastavlja:
“Ne treba zaboraviti osobenost prilika, u kojima je Kralj odrastao i u kojma se Srbija nepravilno razvijala za ovih 15 godina usled razdora u kraljevskoj kući. Zbog te su pojave i dolazile vazdašnje trzavice, kao uzrok iznenađenjima, koja je kralj često morao da čini, silom okolnosti, a vrlo često i preko Svoje volje.
Kralj je osećao potrebu, da tim iznenađenjima i nepravilnostima u vladavini učini kraj, definitivno, te da se jednom, i u Dvoru, državna politika upravlja prema državnim potrebama; da se kuća Kraljeva i Njegova porodica odvoje od politike, i ostanu izvan političke diskusije.
To je mogao Kralj da postigne samo tako, ako uzme sebi ženu, prema kojoj bi odista imao osećaje najiskrenije i najdublje ljubavi, i ženu, koja bi bila upoznata sa prilikama u Srbiji, te da se time izbegnu sve buduće teškoće i trzavice u Kraljevom Dvoru.
Kralj je poznavao Svoju verenicu još kao dvorsku gospođu Svoje majke i imao je prilike, da je uoči kao ženu retkih vrlina po inteligenciji, srcu i uzvišenim osećajima, i po njenoj prirodnoj skromnosti. Od toga doba, On je zavoleo gospođu Dragu čistom i bezgraničnom ljubavlju, i još tada se rešio, da samo njoj pokloni Svoju ruku.”
Gde su bili ministri?

Objavljivanje akta o veridbi, desetak dana posle samog čina veridbe, trebalo je da javnosti predstavi jednog odlučnog monarha, na koga ne može uticati ni otac iz egzila, da se izbiju “aduti” čaršijskih intriga, lansiranih iz viđenijih beogradskih kuća, u kojima se potajno gledalo na “lepu priliku” iz Dvora, ali i da se vojsci, kao važnom faktoru ondašnje Srbije uputi prekor na uplitanje gde joj nije mesto. Zato je citirani članak u novinama imao i elemente koji su odudarali od duha obraćanja suverena naciji.
“U svojoj skromnosti, gospođa Draga činila je sve moguće pokušaje da odvrati vladaoca od ovog koraka, bojeći se, da ne dođe u sukob sa roditeljima i političarima, koji ovaj ne bi odobrili. Odgovor Kraljev, na sve njene molbe i najavljivanja, bio je uvek jedan te isti: ‘Ja toliko volim i toliko poštujem, da nikada ne bih poiskao Vašu ruku, da nisam rešen da uspem, makar se borio sa celim svetom, pa i sa Vama.’
U subotu, 8. jula ove godine, po podne, zvao je Kralj bivše ministre da im saopšti Svoju neostupnu nameru, u gornjem smislu. Kad je seo za sto, primeti, da nema ministara Genčića i Nešića, i posumnja, da nisu otišli, da razglase događaj po varoši. Ađutant kome je naredio da pita gde su, donese odgovor, da su otišli Krunskom ulicom u kojoj stanuje gospođa Draga.

Draga primi ruku

Kralj je ranije bio zakleo sve ministre da ne preduzimaju ništa protiv Njegove namere, niti da ikom išta kažu o njoj; i nekim je tada poverio tu Svoju nameru; a kad su se vratila pomenuta dva ministra, Kralj ih zakle da kažu gde su bili.”
“Sa pozivom na raniju zakletvu, koju su pogazili, oni su priznali, da su išli kod gospođe Drage da je sklone na odlazak iz zemlje. Čuvši ovo, Kralj je obukao uniformu, naredio kola, dao ministrima proklamaciju o veridbi, sa naredbom da je pošalju u štampu, a ministru policije zapovedio, da se stara, da sve u varoši i zemlji bude mirno i u dobrom poretku. Polazeći, rekao je ministrima: ‘Gospodo, vi se niste pošteno prema meni ponašali. Ja cepam vaše ostavke i naređujem vam, da radite onako, kako ja budem kazao.’
Zatim je Njegovo Veličanstvo Kralj, otišao u stan gospođe Drage, ali je tamo nije našao. Poslušavši ministre, ona se bila sklonila kod jedne svoje rođake, sa namerom, da otputuje isto veče. Kralj zamoli njenog brata narednika, pitomca Vojne akademije, da mu kaže gde je gospođa, izjavljujući, da to očekuje kao budući zet.
On smerno odgovori da ga je sestra zaklela da ne kaže gde je; a na to mu Kralj, kao Vrhovni Komandant Vojske, zapovedi, da odmah ode po nju i doveze je, dodavši, da joj kaže, da on neće otići iz njenog stana, dok se ona ne vrati, ma koliko dugo trajalo. Na takav kategorički poziv i videvši kolika je ljubav i odlučnost Kraljeva, gospođa se Draga vrati i sa blagodarnošću primi Kraljevu ponuđenu ruku, pristavši, da bude Wegova verna i poslušna saputnica života.”
(Nastavlja se)