Kralju kruna pristaje

Piše: Miloš MiLjković

I KAKO su zaverenici razrađivali planove o likvidaciji kraLja, vojska iščekivala da se nešto desi, kako bi pokazala snagu, značaj i odlučnost, građanstvo se bavilo poverLjivim informacijama, kraLj je u svom domu bivao sve više izlovan.
Kasnije, znatno kasnije, kad je sve bilo gotovo, prestoničke novine su se bavile ličnošću kraLja Aleksandra Obrenovića. **Večernje novosti** iz pera LJubomira KaLjevića, ministra spoLjnih poslova u zavereničkoj vladi, pobornika Karađorđevića krune, piše:
**Varaju se oni koji identifikuju pok. kraLja Milana sa njegovim sinom. KraLj Aleksandar nije plahovit kao njegov otac. On ima suviše strpLjenja da svačije mišLjenje sasluša, da druge ubeđuje i zadobija za svoje poslove, da ulazi u detaLje krupnih pitanja i da svoja ustavna prava surevnjivo brani i čuva, načinom i putevima sasvim drugačijim, i manje nepravilnim no njegov otac.**

BEZ POROKA I STRASTI
U PRIVATNOM životu, pišu tadašnje novine, mladi monarh je uzdržLjiv, uredan, vrlo čuvaran, bez poroka i strasti, a otkako se po svojoj voLji i izboru oženio, on ne mari za uživanja i provode van kuće. NJemu nije dosadno primati po ceo dan posete, razgovarati sa političkim Ljudima, objašnjavati se sa njima, ulaziti čak i u detaLje dnevnih pitanja, nastojavati da za svoje mnjenje zadobije poslanike i senatore, zauzimati se kod ministra da njegova obećanja ne ostanu samo obećanja.
Sve izolovaniji kraLj, posle smrti oca, a potom lažne bremenitosti njegove izabranice, izbegavao je i protokolarne ceremonije, pa je tako ostao u domu i za planirani bal povodom rođendana kraLjice Drage. Mladi vladar, međutim, nije bio nimalo gord, niti zanesen zaslugama svojih predaka, nego se trudio da ličnim angažovanjem državnu upravu drži u vlastitim rukama.
- KraLj je vrlo Ljubazan, prirodan i simpatičan, tako da ga oni, koji ga često viđaju, ne mogu mrzeti, pa makar se i ne slagali s njim. On ne traži, kao njegov pok. otac, kraLj Milan, da ga se Ljudi boje, već da ga poštuju, a odanost je bila spoLjni oblik ubeđenja. Svoju životnu saputnicu, koja nikako nije bila po meri i ukusu građanstva, ne samo zbog razlike u godinama i dvorskim intrigama, Aleksandar Obrenović je na jedan romantičan način voleo i štitio. čudi se što se mnogo Ljudi buni protiv njegove druge, kad je on prvi vladalac iz loze Obrenovića koji živi u slozi i iskrenoj Ljubavi sa svojom ženom, i koji svojoj sreći ima da zahvali što u takvom emotivnom skladu svu pažnju može da posveti državničkim poslovima.

DVOR PUN - INTRIGA
IAKO u vladalačkom domu vladaju sloga, Ljubav i sreća, zašto se među našim Ljudima redovno pronađe kakav razlog za neslaganje, osudu, klevetu... Može li se i kako ugoditi takvom svetu(?).
**Naš narod je, doista, čudan**, pišu **Večernje novosti** citirajući LJubomira KaLjevića, koji kao ortodoksni karađorđevićevac staje u odbranu mlađanog Obrenovića. **Ako je bio ubeđen da kraLjev izbor nije dobar, zašto mu to nije izjavio odmah posle veridbe, a kad je proševina prošla i došlo do venčanja, zašto tad nije imao kuraži da kaže kraLju svoje mišLjenje, nego po budžacima ogovara i napada, a ovamo šaLje deputacije koje se nadmeću u izjavama hvale i odanosti, oduševLjeno dočekuju i ispraćaju kraLjevski par po Srbiji... Taj fakt je vrlo karakterističan za ocenu morala i građanskih vrlina sadašnje generacije.**
Slaviti kraLjicu javno, a iza leđa agitovati protiv prve dame nije samo licemerje, kome su značajan udeo davale dame bliske dvoru. One ne mogu da oproste jednoj građanki što je postala kraLjica, zavide njenoj sreći i utiču na svoje muževe i prijateLje u duhu njihovog strasnog rivaliteta i mržnje. Te iste žene, međutim, trče u dvor i tamo se udvaraju kraLjici, a već van dvorskih basamaka ispiraju usta kritikujući njene otmene toalete, njen ponos, njeno kraLjevsko držanje... i sve ono što bode njihove oči.
Prilozi za biografiju kraLja, štampani u prestoničkim žurnalima, izazivali su znatižeLju čitalačke publike, kada je sudbina kraLjevskog para fatalno bila izvesna, ali to je bleda satisfakcija.
KraLj Aleksandar svojom neumornom aktivnošću iznenađuje svet i Ljude oko sebe. To uviđa i kraLjica, i vrlo često iskazuje svoju brigu za kraLja zbog njegove naporne celodnevne delatnosti. Draga će se često požaliti prijateLjicama: **Saša mnogo radi, a malo se kreće i uživa čist vazduh. Od jutra do mraka prima, savetuje se sa ministrima, obaveštava poslanike, čita i piše i to sve sa takvom voLjom, strpLjenjem i revnošću da se njegova okolina čudi kako ga zdravLje još dobro drži.**

SKICA ZA PORTRET KRALJA
GOVORKALO se da mladi Obrenović ima svoje prisne savetnike i da je skloniji njihovom nego mišLjenju ministara i drugih političara. **Znajući dobro kraLja**, navodi KaLjević, **ja držim da to ne može biti tačno. KraLj po svakom pitanju ima veoma jasan stav i uporan je u odbrani tog svog stava. Hoće da čuje svakoga, hoće strpLjivo da diskutuje i pretresa stvar do dna, ali na kraju krajeva opet ostaje pri svome mišLjenju, sem ako mu se ne iznesu veoma jaki protivargumenti. To samo potvrđuje da on o svakom pitanju dobro razmisli i svestrano ga prouči, pre nego što saopšti mišLjenje o tome**.
Poznato je mišLjenje dr Vladana Đorđevića o neobičnoj razvijenosti kraLjevoj za njegove godine, kao i H. Kristića u članku objavLjenom u ondašnjim novinama: **KraLj Aleksandar je, po Hristiću, veoma izražene intilegencije, dobar govornik. Na sednicama on vodi glavnu reč i nema odviše strpLjenja da sluša periferna naklapanja.**
Mlađani Obrenović je, moguće, pokazivao osobine neurestenije, ali u tolerantnim granicama. On je vanredno inteligentan čovek koji državničke i dvorske časnike iznenađuje promišLjenim i logičkim zakLjučcima, glasi još jedna crta za kraLjev portret.
Ali, da se vratimo zaverenicima.

Stigao je 28. maj. Primicala se noć.
Sve je bilo predviđeno pod konac. Oružje oprobano, sabLje naoštrene, satovi regulisani po časovniku železničke stanice.

TIHA, VREBAJUĆA NOĆ
I TAKO se spustila noć 28-og, tiha, vedra i vrebajuća, piše svedok sudbonosnih zbivanja, tada 18-godišnjak maturant Dragiša Vasić, potom ugledni pravnik, advokat i književnik koga će životni put od najbližeg sardnika Draže Mihajlovića dovesti do jasenovačkog stratišta, gde će podeliti surovu sudbinu stotine hiLjada sunarodnika pod zverskom ustaškom kamom.
Pun mesec osvetLjavo je Beograd umoran od trzavica, nemiran od sramote, prenapet i premoren u očekivanju. U Dvoru, to veče, bila je večera kojoj su prisustvovali članovi kraLjevske vlade i porodica kraLjičina. Posle večere koncert muzike kraLjeve garde, raspoloženje obično. A u pola noći gosti se raziđoše i kraLjevski par ode na počinak koji će se krvavo prekinuti. U 1 čas vladao je u kraLjevoj kući dubok mir.
Za to vreme zaverenici su se raspoređivali na dogovorena mesta.
Bezbrižnim, nemarnim držanjem oficiri su **cedili** vino u **Takovu** i **Bulevaru**, nedaleko od skupština, ne izazivajući naročitu pažnju od kolega i klasića koji nisu bili ukLjučeni u urotu. U kafani **Bulevar**, gde su se uglavnom okupLjali oficiri u utegnutim uniformama, pažnju osobLja privukao je jedan oficir koji nikom nije dozvoLjavao da mu se približi tvrdeći kako je grozničav, te se leči kuvanim vinom. Bio je to inženjerijski poručnik Milutin Lazarević čiji su džepovi bili puni dinamita.


PREDLOG IZ NIŠA
JEDNA od opcija za uklanjanje poslednjeg Obrenovića bila je vezivana za Dan proglasa KraLjevine 22. februara 1903. godine. Toga dana kraLjevski par je trebalo da boravi u Nišu, i to je, po proceni zaverenika iz ovog grada, bila dobra prilika da se **odradi dogovoreno**.
Taj plan je otpao, jer je odbor zaverenika u Beogradu, a naročito Apis, bio na stanovištu da egzekucija mora da se izvrši u Dvoru, u Beogradu, gde je sedište centralne vlasti.
Dogovoreno je, tom prilikom, da se pripreme za atentat ažuriraju.

KRALJ PLAčE
POSLE detaLjnog pregleda kraLjice Drage, ruski lekar Snjegirev, naročito angažovan od Dvora, nastojao je da zaobilazno saopšti mladom kraLju da se **kraLjica neće tako brzo poroditi**.
Snjegirev je preporučio kraLjici adekvatan režim ishrane, čist vazduh i jahanje!
Trudnica, pa jahanje, čudio se on. Ko je ovde lud?
Kada je, međutim, shvatio da kraLjica Draga nije **bremenita** kraLj je briznuo u plač. Jecao je kao da je imao dete, pa mu je umrlo, beleže hroničari.
(NASTAVLJA SE)