Dinamit umesto ključa

PIŠE MILOŠ MILJKOVIć


DOK je Dragutin Dimitrijević Apis **otvarao** dvorske dveri oslobađajući put prema odajama kraljevskog para, a ostale grupe, po dogovoru, neutralisale dvorsko obezbeđenje, niški voz sa zakašnjenjem od skoro četiri sata klatio se, u to doba, negde između Velike Plane i Male Krsne.
Nervozan zbog kašnjenja, jer ga je ujutru čekala dužnost u jedinici, u tom vozu bio je 21-godišnji Radašin Nikolić, narednik Kraljevske konjičke garde, Kruševljanin koji se vraćao sa parastosa nekom rođaku. Nikolić nije bio uključen u zaveru, ali je znao oficire iz svog eskadrona koji su drugovali sa Apisom, veoma popularnim među oficirskim kadrom.
U neobjavljenim uspomenama, pisanim kaligrafskim rukopisom, dvadesetak godina docnije, po povratku iz Bizerte, gde se lečio od pegavca, mladi narednik je veoma jezgrovito okarakterisao vođu zaverenika, kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, kao sjajnog oficira sa jedinom manom što je smatrao da sva pitanja, politička, državna ili diplomatska, treba rešavati na vojnički način.

JEDNA MORAVA - MUTNA
IZ Stalaća je voz trebalo da krene u pola sedam, ali prošlo je već bilo sedam, mašina miruje, a putnici se unervozili, iako niko nikud ne žuri. Pitamo šta je, zašto dreždimo u mestu (?). Kažu crk*o fenjer na mašini. Šta će lokomotivi fenjer, kada je sunce još konopac iznad Goča, čije se strane naziru u sumaglici. Trebaće mu svetlo već od Lapova, procenjuje jedan u železničkoj uniformi. Da je, misli valjda na mašinu, ne zapišu žandari, čuje se šeretski komentar...
Jedna Ciganka gleda u dlan g. Ninkoviću, trgovcu iz Kruševca. NJen glas se i ne čuje od smeha dve dame i jednog mladića koji sede s njima. **Gospodine, nešto ima da bude, ži* mi oči. Ne tebi i tvojoj familiji, ali da se ne sudare vozovi**, izlete joj, na šta prasnu još jači kikot, a ona se trže i izađe iz vagona.
Morava pored Jagodine zamućena. Od čega, kad je u podne prešao skelom kod Kukljina, bila k*o suza. Kažu, bile provale oblaka u Zaplanju, Jablanici, na Svrljiškoj gori. Majka noć polako zamračuje Moravu, mašina kašlje, kad stigne pravo sa stanice u kasarnu...

Nikolić se pribojavao da li će stići na jutarnju smotru, dok je jedan drugi oficir, artiljerijski kapetan Milan Miljković bio na dežurstvu u sobi kraljevog ordonansa, iako je te večeri 28. maja imao kraljevo odobrenje na odsustvo zbog očekivanog porođaja svoje supruge. Zla kob ili šta, tek ovaj oficir koji je odbio saradnju sa zaverenicima, smatrajući da kralj može da se primora na abdikaciju, ali da svoje drugove neće odati, bio je tamo gde nije trebalo da bude - na dužnosti.

DVA HICA U NAUMOVIćA
**DA pre svega drugog sačuva njega od pogibije i savlada ga u otporu ako ga pokuša, kapetan Dimitrijević uputi se pravo njegovoj sobi. I dobro upoznat sa rasporedom odaje, ušavši, on pojuri njegovoj postelji** svedoči o tim dramatičnim momentima D. Vasić. **On snažno obgrli Miljkovića i prigušeno umirivaše ga i proklinjaše da se ne protivi: **Milane, govorio mu je, **ja sam, Dragutin, budi pametan, budi miran, ne gini ludo**. Ali se Miljković prenu, brzo shvati položaj, i otimajući se žestoko, munjevito istrže desnu ruku. Onda pokuša da je zavuče pod uzglavlje i da se dočepa revolvera. A potom da sačuva Dimitrijevića, za koga mu se učini da je u opasnosti, jedan zaverenik, potporučnik Borivoje Jovanović, ne dvoumeći se, opali i, pogodivši prvim metkom u glavu Miljkovića, ubi ga na mestu.
U istom trenutku probuđen ovim gušanjem i pucnjavom, a iz svoje postelje do samih vrata, odskoči potpukovnik Naumović i uspravljen, u spavaćoj košulji i nasred sobe, zasta unezveren. Naišavši baš utom, zaverenik Milić Simeunović, ne znajući ništa o Naumoviću, opali tada dvaput, ne obazirući se na njegov znak **ne mene**, pa se Naumović, čije oči blesnuše u mraku kao dve žeravice, smrtno pogođen sruši na pod**.
Potporučnik Milić Simeunović, sa službom u Pirotu, stigao je, zapravo, toga dana u Beograd, po nalogu pukovnika, takođe zaverenika, Damnjana Popovića sa zadatkom da se precizno informiše o danu izvršenja dela. Kako je kasnije izjavio, njemu, Popoviću, nije bilo jasno da li se utvrđeni datum 29. maj odnosi na noć između 28. i 29, ili sledeća noć između 29. i 30. maja i stroga je poslao potporučnika Simeunovića da otkloni svaku dilemu.

POTEZ PRISEBNOG APISA
BILO je, međutim, dockan da se pukovnik Popović izveštava, a kako bi se isključio rizik vraćanjem Simeunovića iste večeri za Pirot, pala je odluka da se i on uključi u izvršenje dela. Nikome, naravno, nije palo na pamet da mladog oficira obaveste da je i kraljev ađutant potpukovnik Naumović pristupio njima, zaverenicima. Doduše, i sam potpukovnik Naumović zathevao je da njegov pristup zaverenicima ostane u najvećoj tajnosti, za sve one koji nisu prisustvovali sastanku u njegovom vinogradu na Topčiderskom brdu.
Sudbonosne noći, ađutant Naumović trebalo je da sačeka zaverenike na ulazu u dvor i da ih odvede do spavaće sobe kraljevskog para, budući da su se ključevi nalazili upravo kod njega. Ali, ne uspevši da opije i uspava Miljkovića, kako je bilo zamišljeno, on se svukao i smestio u krevet, otklanjajući na taj način svaku sumnju. Tako je i zaspao, a iz sna ga je trgla pucnjava i gušanje u susednoj sobi.
Pogibija dvojice oficira iz najblićeg kraljevog okruženja, od kojih je jedan bio među zaverenicima, a drugi ostao veran zakletvi kralju Aleksandru, mogla je da dovede u pitanje izvršenje zakletve, ali je Apis i ovog puta potvrdio prisebnost duha svakoj, pa i ovako dramatičnoj situaciji.
Kad pretraga za ključevima po džepovima dvojice oficira, fiokama, pod uzglavljem... ne dade rezultate, kapetan Dragutin Dimitrijević pozove poručnika Lazarevića, onog što je u restoraciji **Bulevar** glumio simptome groznice, ne skidajući šinjel, da ga podseti da je vreme za dinamit. **On mu pomože da eksploziv priveže za bravu vrata arapskog salona, pred spavaćom sobom, u krajnjem delu kuće, i kad je ovo bilo gotovo, skloni se on za jedan od uglova vestibila. Tada Lazarević potpali štapin, pa uverivši se da gori, povuče se za njim**.

EKSPLOZIJA TRESE DVOR
NEKOLIKO sekundi, potom, zagrme eksplozija, dvor se zaljulja iz temelja, ostajući u potpunoj pomrčini.
I ova prepreka je, dakle, bila savladana. Pred Apisom i dinamitašom Lazarevićem zjapila su masivna dvokrilna vrata, širom odvaljena. U totalnom mraku, samo su zapaljene - od eksplozije - teške zavese osvetljavale otmeni arapski salon u kome je kralj, a još češće kraljica Draga priređivala čajanke za intimnije goste.
Dok je dejstvo eksploziva drmalo temelje kraljevskog doma, jedan gardista, na stražarskom mestu u suterenu, pojurio je uz stepenice da se uveri šta se to gore dešava, pa videvši još brže krenu naniže, a za njim potrča - verujući da je to kralj Dragutin Dimitrijević Apis, saplete se i polete niz basamake, dočekan ubrzanom paljbom gardista, ali taj detalj, kaže hroničar, malo ko primeti.
**Iz arapskog salona, ne obazirući se na požar koji se širio, zaverenici pokuljaše u spavaću sobu. Ali ona, gde svi verovahu da se kraljevski par nalazi, beše prazna. Na podu, još topao, trag neposrednog bekstva, ležao je samo pokrivač svilen i ugužvan.
Iz ove sobe, sjuriše se oni u odaju do nje, pa dalje i redom, pretresajući uzalud svaki kutak oba krila zgrade, pucajući u goblene i zlatom uokvirene slike za koje posumnjaše da maskiraju tajno sklonište, silazeći u suteren i ponovo ustrčavajući da pretražuju mesta koja su, po nekoliko puta, najmarljivije ispitali. Tada oni što se povratiše natrag u spavaću sobu, nastaše da pronađu ma šta što bi im u traganju za kraljevskim supružnicima išlo naruku**.


KOLIKO ŽRTAVA?

MAJSKI prevrat, koji je svakako imao uticaja na istorijska zbivanja u Srbiji izveli su dva generala, četiri pukovnika, tri potpukovnika, tri majora, 30 kapetana, 47 poručnika, 13 potporučnika i pet civila.
Niko se, međutim, nije bavio brojem žrtava te dramatične noći, a bilo je izginulih i ranjenih ne samo u dvoru, nego i po garnizonima.
Pouzdano se zna da nije bilo nereda među stanovnicima kako u Beogradu tako i u unutrašnjosti.
(Nastavlja se)