Optužbe kraljice Natalije

Piše: Miloš MILJKOVIĆ
ZGRAŽAVAJUĆI se nad brutalnim činom likvidacije kraljevskog para Obrenović, evropska glasila nisu štedela ni zaverenike ni vlast, ni vojsku niti... Egzekutori zločina u zoru 29. maja 1903. su ađutanti najureni sa Dvora, generali izgnani u čamotinju daleke provincije, oficiri kojima je čin bio preči od zakletve vladaru ili oficirske časti.
Tako su pisali žurnali i magazini u evropskim centrima moći.
**Pretorijanci rimski, pronuncijamentaši španski, strelci ruski i janičari turski nisu ništa prema beogradskim patriotama**, ocenjivali su jedni. **Evropa se jako varala**, beležili su na novinskim stupcima drugi, **kad je držala da je Srbija odmakla u civilizaciji od Turaka i Jevreja**.
Zvanični Beograd, zadovoljan **savesnim držanjem naroda i patriotske junačke vojske, nepomućenim redom i mirom u zemlji**, budno je pratio šta kaže Beč, Pariz, London, Pešta, Moskva... i bojažljivo, stidljivo, oprezno odgovarao, u svoju odbranu, dabome, podsećajući Francuze da su sto godina ranije odrubili glavu svom krunisanom vladaru, spravom zvanom giljotina, te da ni Englezi nisu bili bolećivi prema svom monarhu, prolivajući krv na prestolu, doduše 200 godina ranije.

JESTE - NIJE SRBIN
OSLOBOĐENA stega apsolutiste, prestonička štampma, međutim, nije štedela dinastiju kojoj se **seme zatire**, ne libeći se publikovanja laži, poluistina i senzacija. Kao nepomirljivi protivnik Obrenovića prednjačio je Stojan Protić, jedan od prvaka radikala, odmah iza Nikole Pašića, što političkom aktivnošću u stranci i vladi, što medijski u novinama.
Između dva mandata u ministarskom savetu, sklon pisanju, Protić je, na primer, tvrdio u člancima, za koje su se otimali beogradski izdavači, da Aleksandar Obrenović nije srpskog roda.
Protić navodi da Marija Katardži nije rodila kralja Milana u bračnoj vezi sa Milošem Obrenovićem, nećakom knjeza Miloša, sina knjaževskog brata Jevrema, nego u vanbračnoj vezi sa nekim rumunskim oficirom **kome se ni imena ne znade**. Pa, ako kralj Milan nije Srbin, ne može biti ni kralj Aleksandar, te im, prema tome, niti pripada presto niti ih treba oplakivati!
Ove Protićeve navode niko ozbiljno nije uzimao u obzir, ali je pisanje **oslobođene** štampe moglo ići samo na ruku dinastiji Karađorđevića, koja nije baš skrštenih ruku stajala u pripremama za krvavo uklanjanje Obrenovića.
Štaviše, kralj Petar Prvi Karađorđević je prozvan kao inicijator prevrata. U pismu koje u ime kraljice Natalije gospođa Orešković, bliska kraljičina prijateljica, piše Francuzu Albertu Maleu, Aleksandrovom profesoru iz istorije diplomatije, iz letnjikovca **Sašino** u Bijaricu 3. jula te 1903. godine, citiramo:

PODMUKLI DRAGIN ČIN
**GOSPODINE, u svirepoj nesreći u kojoj je pogođena, NJeno veličanstvo kraljica Natalija veoma je dirnuta izrazima vašeg saučešća i naložila mi je da vam prenesem njenu bolnu zahvalnost.
NJeno veličanstvo je veoma dirnuto i zahvalno vam je za člana koji se prvi pojavio da unekoliko opravda kralja, koji je, pre svega, bio žrtva svog vaspitanja, usled rastanka s majkom.
To je bilo milo dete, živo, veselo i krajnje otvoreno, pa ako se kasnije sve to izgubilo, time su ga zadužili oni koji su mu pružili tužno vaspitanje koje poznajete.
Kad se 1895. godine kraljica vratila u Beograd, on se mazio kao mače govoreći: **Da samo znaš koliko je to lepo**.
Upravo njegove dobre osobine učinile su ga lakim plenom ove nesrećne žene koja se, zaboravljajući svako osećanje zahvalnosti prema kraljici, koja ju je izvukla iz najcrnje bede, dočepala njegovog duha i ubedila ga da samo ona ume da ga voli. Kralju je bilo 18 godina kad je otpočela taj podmukli čin i sve je izašlo na videlo suviše kasno, pošto je ona već dobila bitku.
No, uprkos svemu, uprkos ozbiljnim greškama ništa se od toga ne bi dogodilo da nije bilo one četvorice častoljubaca koji su hteli da svedu svoje lične račune i da pomognu spletkarošu koji je trideset godina podbadao zavere u Srbiji da bi se dočepao prestola. Komandant Šestog puka Mišić oženjen je Karađorđevićevom bliskom rođakom, a i Naumović mu je bio rod**.

IZMEĐU OCA I MAJKE
SPLETKAROŠ je niko drugi nego tada već ustoličen kralj Petar Prvi Karađorđević, a komandant Šestog puka je Petar Mišić, potpukovnik koji je zauzeo dvorište kraljevskog doma one sudbonosne noći, zaposeo kapije i prilaze i omogućio oficirima zaverenicima nesmetanu potragu za kraljevskim parom. Naumović je, valja podsetiti, bio kraljev ađutant, potomak Karađorđevog vojvode Nauma. NJega, Naumovića, oficiri su likvidirali u dvoru tražeći ključeve kraljevskih odaja, a kad ih nije bilo ni u džepovima mrtvog ađutanta vrata su **otvorena** dinamitom!
O ličnosti kralja Aleksandra, posle smrti, lansirane su, ne bez pristrasnosti, protivrečne ocene. Navođene su tvrdnje o njegovoj psihičkoj i moralnoj poremećenosti, o slaboj inteligenciji, površnom obrazovanju, omalovažavanjem i onoga što su nesporno bili kvaliteti njegove neobične ličnosti.
Bračni brodolom njegovih roditelja, kralja Milana i kraljice Natalije, nije bio bez posledica za Aleksandra u tom uzrastu. O tome podseća gospođa Orešković u pismu Albertu Maleu, ali i dokumenti i studije tog tragičnog događaja.
Još kao dete, po tvrđenju njegovih vaspitača, Aleksandar je bio odličan đak. Ali, učeći korisna znanja, on se, istovremeno, iz nesloge svojih roditelja, učio neiskrenosti, intrigama, povlačeći se u sebe. Surevnjivo otimanje oca i majke oko njega ubrzo mu je postalo odvratno, a njihova besomučna mržnja smrzavala mu je dušu. U otmenom saučešću, koje je, prema njemu i zbog toga pokazivala, mlada i neobična, lepotica Mašin, intimna prijateljica njegove majke, i jedna od malo ličnosti s kojima je on bio u dodiru - u prvom susretu, na prvom koraku njegova dečaštva, ostavila je na njega neizgladivi utisak.
Naivno srce jednog tako usamljenog dečaka koji do tog poznanstva i nije poznavao radosti, počelo je da ga oslobađa zatvorenosti zbog koje je bio sputan i zakopčan do grla.

KRALJ KUPOVAO LJUDE
POSLE svoje ženidbe, žaleći se u jednoj prilici na porodični život svoga oca i majke, kao i na svoje nesrećno provedeno dečaštvo, pričao je on Aleksi Jovanoviću, svom predsedniku vlade, o prvim i neodoljivim utiscima što ih je ova žena ostavila na njega.
**Bivalo je da često zavaram svoje vaspitače kao da hoću da odem do svoje majke. I dobivši od njih dopuštenje, odlazio sam u predsoblje one odaje, u kojoj su njih dve provodile u intimnim razgovorima. I tamo, u tom predsoblju, često nezagrejanom i užasno hladnom, cvokoćući od zime i tresući se od uzbuđenja, satima sam virio kroz ključaonicu, samo da bih posmatrao njenu milu i otmenu pojavu i da bi joj se divio. A od tada, slika njena nikad me više nije ostavljala**.
Ne odričući se lične sreće on vremenom samovoljno upada u zamke konfrontacija sa narodom čija je krunisana glava, sa podanicima čije je i mane i vrline veoma dobro znao i uočavao. U toj konfrontaciji Saša, kako su ga oslovljavali oni bliskiji prijatelji, je lako nalazio saradnike i sluge oslanjajući se na njihove moralne slabosti. U jednom takvom društvu, znao je nepogrešivo ko se može kupiti za jeftin miraz ćerke, zlatnu dugmad, ministarski položaj ili stipendiju sinu.
I Aleksandar Obrenović je kupovao ljude, čija cena, pokazaće prilike, nije bila visoka.

PORUŠEN DVOR
DVOR u kome je ugašena loza Obrenovića, porušen je posle majskog prevrata.
Iako manji nego dva kasnije sagrađena, od kojih je u jednom danas Predsedništvo Srbije, a u drugom Skupština grada, u njemu su živeli svi vladari Srbije u 19. veku. Prvi se uselio Aleksandar Karađorđević i tu ostao do kraja svoje vladavine 1858. godine. U njemu su živeli knez Miloš i knez Mihailo, zatim kralj Milan, a u tom zdanju je rođen, tu je živeo, tu se oženio, odatle je vladao i u njemu je pogubljen njegov sin Aleksandar Obrenović, zajedno sa svojom izabranicom Dragom.

BEZ BELEGA
BILO je predviđeno da se kraljevski par Obrenović sahrani u grobnici Aleksandrovog brata Sergija, ali se pokazalo da je ta grobnica tesna. Onda je otvorena druga grobnica, u kojoj je bila sahranjena Ana Obrenović i tu su smešteni kovčezi sa telima Aleksandra i Drage.
Poslednji Obrenovići sahranjeni su, naravno, bez ikakvih spomen-obeležja, kako bi se izbeglo dolaženje privrženika, paljenje sveća i cveće.
Tako je to bilo sve do Prvog svetskog rata.

NASTAVLJA SE