Vojska van svoje zemlje

Piše: Dr Milorad Dragojević
NA osnovu svakodnevnog praćenja situacije na ratištu prikupljao sam neophodne podatke o tome šta je vojsci hitno potrebno, kao i predlagao intervencije vojske, da bi se neki kapaciteti dislocirali, proizvodnja prenela u druge krajeve ili počelo sa osvajanjem novih proizvoda. I pored činjenice da sam ostale članove Kolegijuma i odranije poznavao, da su odnosi u tom svakodnevnom radu bili krajnje drugarski i korektni, nisam mogao da se u toj situaciji prijatno osećam.
Oni su po prirodi posla pripadali čisto vojnoj struci, bavili su se sasvim drugom problematikom i pripadali jednom drugom svetu, od onog u kome sam ja do tada živeo i radio. Objektivno, nisam mogao da očekujem razumevanje za nastale teškoće u kojima se našla delatnost, koju sam predstavljao i zbog svega toga morao sam da se osećam potpuno usamljeno i samo fizički prisutan, a mnogo više razmišljajući o mnogobrojnim problemima sektora.

ANTISRPSKA KOALICIJA
NA sednicama Štaba Vrhovne komande i Kolegiju, a vođene su rasprave i donošene odluke o mnogobrojnim pitanjima iz života i rada vojske nastalih raspadom države. Među tim pitanjima postojao je i određen broj posebno značajnih, kojima se vojska svakodnevno bavila, kao što su:
Na osnovu sporazuma o dolasku mirovnih snaga OUN na ove prostore, trebalo je za njihovo prihvatanje i logističko obezbeđenje pravnim dokumentima i kroz neposredno obezbeđenje - rešiti veći broj pitanja. Prvi put se nešto tako radi na ovim prostorima u posebnim ratnim uslovima, pa se postavljalo više pitanja koja zadiru u suverenitet, bezbednost i moguće kasnije implikacije. Na primer, postignut je dogovor da u zaštićenim zonama bude milicija, a sve ostalo bilo je pod upitnikom: ko će čuvati spoljnu granicu u Baranji gde je došlo do upada ustaša sa mađarske teritorije, pitanje naoružanja, kontrole itd.;
Tada je i konačno svima bilo jasno da ta antisrpska koalicija ne želi ni pod kakvim uslovima da ostane u Jugoslaviji. Sve što je tada radila bilo je usmereno da se dobije u vremenu. S druge strane, Srbi su rešeni da se za svoj opstanak po svaku cenu bore. Postavljalo se pitanje kako povući JNA a pri tome ostaviti zaštićen narod? Danima su pravljene varijante i kombinacije kako to rešiti pravno, organizovano, materijalno, kadrovski, a da pri tome ne dođe do pometnje;
Doneta je odluka da se materijalna sredstva i vojna oprema izvlače na prostore Srbije i Crne Gore. Ova operacija se nije mogla jednostavno sprovesti, kada se ima u vidu da se radilo o planinskom zemljištu, komunikacije su ugrožavali pobunjenici a tereni prema ovim dvema republikama bili su nastanjeni skoro isključivo muslimanskim življem. Sa ovim odlukama se nepotrebno kasnilo.

RASTEREĆENJE ARMIJE
MNOGOBROJNE i svakodnevne aktivnosti, od popune ljudstvom, sredstvima naoružanja i materijalom, pa do podizanja morala i prikupljanja podataka o neprijatelju bile su usmerene na podizanje maksimalne borbene spremnosti, tako da se u slučaju napada odgovori punom merom. I u vreme primirja tada je važilo pravilo: ako neko napada, treba mu adekvatno odgovoriti;
U trenutku kada ta bivša republika BiH bude proglasila svoju nezavisnost moralo se raspolagati detaljnim varijantama o izvlačenju armije i osposobljavanja srpskih jedinica teritorijalne odbrane. Bila su pripremljena četiri različita rešenja o statusu i povlačenju JNA iz te republike. Sve je zavisilo od mogućeg dogovora tri naroda i međunarodne situacije. Vojska je procenila da bi najkasnije do 1. aprila trebalo proglasiti novu državu, međutim, to se nije moglo realizovati. Jedinicama na terenu neprekidno je ukazivano na to da oni van zemlje rade na tome da Srbiju i Crnu Goru uvuku u rat i da im našim neprimerenim potezima to ne smemo omogućiti;
Priliv finansijskih sredstavanije obezbeđivao ni elementarne uslove za život i rad vojske na zaposednutom prostoru. Ono što je dnevno stizalo deljeno je za hranu vojsci i plate vojnim i mobilisanim licima. Veliki ugovori, oko izgradnje objekta i nabavke opreme morali su da pričekaju bolja vremena;
Ukupni stav armije bio je takav da su se morale preduzeti hitne mere da se ona smanji i prilagodi nastaloj situaciji. Usvajani su kriterijumi za odlazak u prevremenu penziju. Doneto je više predloga odluka o rasterećenju armije licima drugih nacionalnosti iz otcepljenih republika.
Na kraju, naloženo je da se pod hitno otpočne sa radom na izradi projekta o transformaciji JNA u vojsku Srbije i Crne Gore. I pored činjenice da Ustav nije bio donet trebalo je na tome hitno raditi kako bi se nakon formiranja nove vojske.

(NASTAVLJA SE)