Spor oko petokrake

Piše: Dr Milorad Dragojević
KAKO je JNA nastala u državi koje više nije bilo, a po organizaciji i veličini nije više odgovarala onima koji su ostali da zajedno žive, postavljalo se pitanje njene reorganizacije i transformacije u novu vojsku. Izjave i istupanja nekih iz rukovodećeg sastava ukazivale su da to neće ići tako lako.
Nije se radilo samo o neobičnim izjavama kao, na primer, one koju je naveo bivši ministar: da nije hteo da ide na sednicu Predsedništva kad se raspravljalo o ukidanju petokrake kao oznake u vojsci, izjava nekih prisutnih generala da oni neće biti u vojsci ako se ukinu ta znamenja, ili primedbe makedonskog generala, na tom sastanku da ne treba stvarati srpsku i crnogorsku vojsku i pored toga što se njegova republika otcepila i činjenice da je on na tom položaju po, nesrećnom, nacionanom ključu. Reč je o suštinskom problemu da ti ljudi - odrasli i formirani u jednom drugom sistemu, opterećeni ideologijom - nisu bili u stanju da korektno obave tako složen i odgovoran posao.

NOVA DRŽAVA
NA jednom od sastanaka početkom marta, načelnik je izneo stav da bi do 1. aprila trebalo proglasiti novu državu i paralelno sa drugim aktivnostima, a u vojsci hitno raditi na transformaciji vojske. Neophodno je na drugoj osnovi postaviti organizaciju Ministarstva i Generalštaba, njihovih organizacionih jedinica, operativnog dela armije, a zatim brojno stanje prilagoditi potrebama nove države. Izneo je i neka razmišljanja: da idejno rešenje budućeg SSNO treba da bude takvo da ministar bude glavni, da se Generalštab u celini bavi vojskom. Razvoj, proizvodnja i nabavka da budu pod Ministarstvom, da se vidi šta se s čim može spojiti, da se ne dupliraju funkcije, a uprave da budu itnervidovske itd. Smatrao je da obe organizacije treba da imaju ispod 1.000 ljudi.
Naredio je da članovi kolegijuma budu nosioci izrade tog projekta u svojim organizacionim jedinicama. U trenutnoj situaciji to je bilo znatno komplikovanije, zbog činjenice da određen broj učesnika u tim raspravama nije u suštini poznavao funkcionisanje te organizacije (jer se bavio komandnim dužnostima u trupi) i što je nekoliko nosilaca najviših funkcija pokušavalo da pravi organizaciju prema postojećim ljudima.
Da bi članovi Predsedništva i predsednike republika upoznali sa projektom transformacije vojske, održan je 8. aprila sastanak Štaba Vrhovne komande u prostorijama Generalštaba. Na tom sastanku detaljno su informisani o organizaciji Ministarstva odbrane, Generalštaba, nadležnostima, organizciji operativnog dela armije i ukupnom broju lica u vojsci.

PREDSEDNIK ZADOVOLJAN
U PRETHODNOM informativnom izlaganju predsednik Srbije je izneo podatke o toku priprema na izradi novog ustava i neophodnosti da se u ovoj fazi uključi i vojska. Odbrana treba da bude na nivou SRJ, da nema potrebe za TO ni republičkim ministarstvima odbrane. Država bi imala jednu banku, jedan privredni sistem na celom prostoru, jaku vladu, višestranačku skupštinu i tržišnu privredu. Smatra da je predloženo rešenje transformacije vojske dobro, svestrano sagledano i da je bitno da se omogući brz prelazak iz mirnodopske u ratnu armiju. Predsednik Crne Gore smatra da je izlaganje bilo vrho informativno da nema primedaba, ali bi bilo interesantno da se iznese procena koliko bi takva armija koštala. Članovi Predsedništva su izneli da je više urađeno nego što su očekivali, da treba pripremiti zakon o vojsci tako da bude spreman kad se ustav usvoji i da u prilogu ovog predloga treba dati i uporedni pregled organizacije stranih armija.
U toku aprila situacija se iz dana u dan pogoršavala. Vodeće sile su se utrkivale, nekada i bez međusobnog dogovora, koja će preduzeti radikalnie mere u nastalim problemima oko Bosne. Paralelno sa tim pritiscima, pripremama za proglašenje države i svakodnevnim praćenjem i izučavanjem situacije na terenu, moralo se raditi na konačnoj varijanti povlačenja vojske sa tih prostora. Bilo je krajnje neizvesno kako obezbediti da se organizuju jedinice teritorijalne odbrane (kako su se tada zvale), od pripadnika JNA poreklom sa tih terena i srpskog naroda sa tog prostora, snabdeju naoruažnjem i opremom i u celini osposobe da mogu braniti svoje teritorije.
Negde oko 80 odsto tadašnjeg sastava JNA činili su oni sa tog terena, ali je bilo i onih iz dela JNA sa prostora buduće države, koji je, zbog porekla, trebalo da idu tamo. Naravno, uvek je bilo onih koji hoće, i onih kojima se to ne isplati. Zakonskim putem sve to nije bilo lako regulisati, jer se radilo o velikom broju različitih slučajeva.

(NASTAVLJA SE)