Generali protiv premijera

Piše dr Milorad Dragojević

NA sastancima Kolegijuma raspravljalo se i o učešću premijera u predizbornoj kampanji i mogućim posledicama na aktivan sastav Ministarstva. Kompromitujuća slika sa mitinga ujedinjene opozicije, kako ga kao figuru guraju i povlače kada treba da govori, zatim neuravnotežena istupanja: **Oni Miloševićevi psi me napadaju**, i sve što je pratilo tu kampanju, sve više nas je dovodilo do uverenja da se moramo od premijera distancirati. Razmatrali smo, svakako, i moguće posledice izdavanja takvog dokumenta. U nekim normalnim vremenima za takav postupak, kao vojna lica, nosili bi određene posledice u službi. Tada, međutim, ništa nije bilo normalno. Najviše nas je pogađalo uverenje da će, kasnije, svako moći da tvrdi da smo, kao Kolegijum, podržavali to što je tada ministar radio, na način kako su to zdušno činile i javno se eksponirale njegove službe iz Vlade. Pretpostavljali smo da će to dobro doći i nekim **istaknutim** ličnostima iz Generalštaba, da kao opravdanje onoga što su radile, dodaju još i krilaticu **saradnika premijera** (kao nekada **saradnika okupatora**).

KOLEGIJUM SE OGRAĐUJE...
ZAKLJUČILI smo da je najprihvatljivije rešenje ako se Kolegijum u celini ogradi od ministrovog izbornog angažovanja. Sam tekst saopštenja nastao je kao rezultat ujednačavanja gledišta svih prisutnih članova. Saopštenje koje je objavio Tanjug, 3. decembra, glasilo je:
**Istupanja predsednika Vlade i ministra odbrane gospodina Milana Panića naglašeno su stranački obojena. To ugrožava političku neutralnost profesionalnog dela Ministarstva odbrane u postojećim izbornim atkivnostima.
Na ovu činjenicu gospodinu Paniću je više puta ukazivano na Kolegijumu prilikom njegovih radnih boravaka u Ministarstvu odbrane. S obzirom na to da je gospodin Panić i dalje nastavio sa istupima koji nisu spojivi sa funkcijom ministra odbrane, Kolegijum MO obaveštava javnost da se ograđuje od ovakvog ponašanja gospodina Panića i zahteva da on zamrzne svoju funkciju ministra odbrane.**
Pri odlučivanju da se šira javnost upozna sa našim stavom nismo očekivali burno reagovanje stranaka koje su indirektno tim saopštenjem bile pogođene. Kako je za narod mišljenje Vojske bilo od značaja, to ograđivanje njegovih prvih saradnika bilo je iznenadno i neprijatno. Takozvani **nezavisni mediji** organizovali su pravu kampanju, da bi se neutralisali efekti tog istupanja. Govorilo se da se radi o **pučistima**, **južnoameričkoj hunti**, pa do onih sa ideološkim predznakom.
Mnogi su tada bili u dilemi oko toga da li je reč o naručenom saopštenju od predsednika Srbije pošto se time njegov konkurent, u izbornoj trci, dovodi u nepovoljniju situaciju. Jednostavno to od mene predsednik Srbije nije mogao da traži, jer se radilo o istupanju sa mogućim teškim posledicama.
Očekivao sam da ću tog popodneva biti izložen velikim pritiscima da povučemo saopštenje, pa sam otišao iz stana, nastojeći da naredni dan dočekam što odmorniji. Neprekidno su zvali telefonom iz nekoliko institucija, slali kurire i obaveštenja, kao da je u pitanju objava rata. U pripremljenom scenariju za sutradan predvideli su, po oprobanom postupku i istrazi, da u isto vreme dok sa mnom razgovara predsednik SRJ, sa ostalim članovima to obavi premijer.

ĆOSIĆ - NERASPOLOŽEN
PREDSEDNIK Ćosić je bio vidno neraspoložen. U prisustvu zastupnika načelnika, generala Domazetovića, rekao je: **Generale, nisam očekivao da ću iz sredstava informisanja saznati da ste se odrekli svog minista odbrane a da prethodno o tome sa mnom niste porazgovarali. To je dodatno iskomplikovalo situaciju sa neizvesnim posledicama. Moramo videti kako da se iz svega toga izvučemo**. Nisam smatrao da o pojedinostima treba da govorim, kako zbog prisutnog generala, tako i zbog činjenice da sam ga o tome informisao. Naveo sam:
**Gospodine predsedniče,
Veoma žalim što je do toga moralo da dođe. Pretpostavljao sam da će se događaji kretati u ovom, neželjenom pravcu. Rekao sam Vam da smo skrenuli pažnju premijeru Paniću, da ako se kao ministar odbrane bude politički angažovao da će to za nas biti neprihvatljivo. Da budem neprijatno iskren, posle vaših nadahnutih izlaganja o nacionalnim i državnim pitanjima, najmanje što smo mogli od vas očekivati jeste da se, ipak, politički angažujete u ovim izborima. Postoje znatne razlike između onog što ste nekada o premijeru nama rekli, i onog kako sada o njemu govorite i o više drugih stvari, a spot sa njim se danonoćno **vrti** na TV. Postupili smo po svom ubeđenju i ne mislimo da bilo šta u tome menjamo. Vreme će pokazati koliko smo bili u pravu.**
Posle toga je rekao da on ne podržava premijera Panića i da je samo primio k znanju odluku o kandidovanju za predsednika. Zastupnik načelnika Generalštaba je izneo podatak da je noćas u tri sata saznao da je premijer ponudio položaj ministra odbrane generalu Stevanoviću, na šta predsednik, naravno, nije reagovao. Sastanak se završio bez konkretnog dogovora.

SIGURNO POBEĐUJEM
POSLE obavljenih razgovora sa članovima Kolegijuma, premijer Panić je odvojeno sa mnom nastavio razgovor. Bio je to dug, krajnje neprijatan i uzaludan razgovor. On jednostavno nije mogao da shvati da se tu ništa više ne može promeniti. Meni, naravno, nije bilo prijatno ni lako da vodim takve razgovore sa čovekom koji nas je podržavao u našim zahtevima i koji nam je na određen način i verovao. Siže tog dugog razgovora svodio se na sledeće: **Ja sam vam, dženeral, verovao i ne mogu ni sada da shvatim da ste to uradili svojom voljom! Vi ste se toliko svojski zalagali za Ministarstvo, da nikada neću zaboraviti onaj vaš duel sa načelnikom Generalštaba. Ja sam i ostalim članovima Kolegijuma rekao, da biste ostali kao prava vojska vi morate da potpišete papir u kome ćete, na određen način, povući tu glupu izjavu. I pored toga što je dženeral Stevanović prihvatio da bude ministar, ja vam nudim taj položaj i stvar je rešena. Ja ću sigurno pobediti na izborima, pa da biste ostali na tim funkcijama morate se izviniti. Vi ste stručnjak, svi vas znaju i cene, pa prosto ne mogu da verujem da možete da podržavate onog crvenog predsednika. Vi ste se umešali u politiku, hteli to da shvatite ili ne, na stranu kompromitovanog režima. Morate, na svaki način, povući to saopštenje! Jednostavno ne mogu da odem odavde dok ne nađemo neko prihvatljivo rešenje.**
Ko zna koliko puta sam morao da ponovim da je funkciju ministra mogao da prenese na nekoga iz Vlade, da to nije hteo, da će posle izbora otići, a mi ostajemo, i svako će nam reći da smo se politički angažovali. Zato ne postoji bilo kakva mogućnost da povučemo izdato saopštenje.
Da bi se neutralisao utisak oko toga da iza predsednika Srbije stoji Vojska, nego da Vojska podržava svog vrhovnog komandanta, organizovana je poseta predsednika Ćosića Komandi Prve armije. Sve je do u detalje bilo isplanirano: smotra, razgovori sa starešinama o armiji i njenim teškoćama, obilazak sredstava ratne tehnike, konferencija za štampu i, naravno, odgovarajući publicitet u sredstima javnog informisanja.

PROTOKOL ZA MATOROG
TOKOM posete Prvoj armiji, u pratnji Dobrice Ćosića, čini se, da je u pratnji bilo neprimereno veliki broj civilnih lica, da je za stolom predsedavajućeg pored komandanta sedeo predsednikov savetnik i da je atmosfera odudarala od uobičajene kada vrhovni komandant posećuje trupu. Predsednik Srbije mi je rekao: **Zar vi u Vojsci nemate propisan protokol za takve prilike, nego Matori (misli na Ćosića) vodi kompletan personal, od majerdoma, pa do kuvara i baštovana?**.
Premijer nije više dolazio u prostorije Ministarstva. Zbog poraza na izborima nije ga više interesovala ni funkcija premijera. Ovlašćenja premijera preneo je na svog zamenika, a zatim je otputovao nečekajući izbor nove vlade. Tako mi u Ministarstvu nismo bili u prilici da posle izbora sa njim porazgovaramo. Doduše, javio mi se telefonom navodeći da mora da putuje, a mene ovlašćuje da ga zamenjujem do dolaska novog ministra i da je o tome zastupniku dao bliža uputstva. Bio je to kraj mandata gospodina Milana Panića, kao ministra odbrane, ali ne i kraj naših problema u toj ustanovi.
Posle je došlo bombardovanje, Ministarstvo odbrane
(Nastavlja se)