Afera zvana **Kentaur**

Piše: dr Milorad Dragojević


OČEKIVALO se da će za novog ministra biti izabrana ličnost, koja će svojim autoritetom i ugledom pokrenuti više egzistencijalnih pitanja, vratiti poljuljano poverenje u vojsku i otkloniti verovanje da je zapostavljena i da joj se ne poklanja neophodna pažnja.
Nakon formiranja Vlade, u Vojsci se smatralo da je izbor ličnosti novog ministra odbrane Pavla Bulatovića još jedna neprijatnost za vojsku, da je to odraz shvatanja njene uloge i značaja i da to nije slučajno urađeno. Moglo se shvatiti da izbor ličnosti zavisi od kalkulacija stranaka na vlasti i odnosa republika, da treba da ministar bude civilna ličnost, ali da to bude i ta konkretna to se nije očekivalo. Navodili su da je ta ličnost pre nekoliko meseci bila toliko ponižena na svojoj funkciji, da je jednostavno izbačen iz radnih prostorija, da u institucijama sistema treba da sarađuje sa tim progoniteljima i da je time kao ličnost degradiran. Smatrali su da nema ama baš nikakvih iskutava sa vojskom, da nije rukovodio čak ni sa nekom većom privrednom ili društvenom organizaciom i da u vođenju velikih sistema nema isksutva. Ali tu nije bilo pomoći.

MINISTAR KAO GOST
PRILIKOM dolaska nove ličnosti na značajnu funkciju, uobičajeno je da bude predstavljena, ili da se sama predstavi najbližim saradnicima, da se sa njima upozna, da vidi sa kim treba da radi, a zatim da kaže nešto o vođenju ustanove ili da bar prozbori nekoliko reči iz kurtoazije. Zašto to ministar nije uradio, ostaje da se nagađa. Kada je došao, pozivao je jednog po jednog starešinu, da bi nasamo čuo što svako misli o svemu, pravio beleške, razmišljao, da bi na kraju sakupio Kolegijum i rekao da se pojedinačno već upoznao sa svakim, da ne bi imao šta posebno da istakne i da očekuje dobru saradnju.
Danima se posle toga nisu održavale sednice Kolegijuma, tako da sam kao najstariji, na insistiranje ostalih, napomenuo ministru da to nije primereno trenutku vremena, teškoćama u kojima se nalazimo, da nas očekuju veliki poslovi, da treba napraviti dugoročan plan rada i da moramo početi da radimo. Nosioci problematika žele da se o njihovim problemima upozna ministar na Kolegijumu, kako bi mogao da pokreće i rešava poslove u institucijama države.
I pored nastojanja članova Kolegijuma da mu predoče da postoji veliki broj pitanja koja se moraju rešavati po hitnom postupku, da on mora voditi sastanke na kojima se o tome raspravlja, ministar to nije uvažio nego je održao samo nekoliko sastanaka. Ne bi se moglo reći da je bio prezauzet nekim drugim poslovima, nego je jednostavno te ključne poslove izbegavao. Prilikom informisanja o zaključcima sa sastanaka Kolegijuma, koje sam najčešće vodio, taj problem sam stalno isticao. Međutim, nije bilo nekih drugih teškoća u odnosima bilo kog člana Kolegijuma sa ministrom, radilo se pre svega o razlikama u gledanjima na neke osnovne probleme vojske. Ukupno vreme provedeno u radu sa novim ministrom bilo je tako kratko, a vremenska distanca od tih događaja tako mala, da o nekim detaljima ne bi imalo smisla govoriti.

BUDŽET - ODBIJEN
STALNO i neopravdano odlaganje usvajanja budžeta u Skupštini dovelo je Vojsku u krajnje neprijatnu situaciju. Ne samo da se nije mogao napraviti plan potreba za tekuću godinu, nego ni od Narodne banke dobiti finansijska sredstva u vidu akontacije. Neke stranke su u Skupštini osporavale elemente budžeta i u toj krajnje neprijatnoj debati, koju je TV prenosila uživo, bilo je neverovatno da ministar odbrane ne prisustvuje debati i ne brani budžet. Budžet je odbijen.
Ministar je za to vreme, opet uživo, učestvovao u emisiji TV Politika i vodio je razgovore sa poznatom voditeljkom, kojoj je opet, prethodno, dao opširan intervju za jedan dvonedeljnik. Nije u tom razgovoru bilo reči o ključnim pitanjima Vojske, nego o ličnim stvarima ministra, od sklonosti ka literaturi, isticanju afiniteta za poeziju, kroz čitanje pesama Jesenjina, pa do nekih pikanterija, koje su bile sastavni deo te emisije. Od načelnika Generalštaba, pa do onih koje sam lično dobro poznavao, jednostavno nisu mogli da se načude takvom postupku ministra. Od mene su tražili objašnjenje za takav gest.
U toku maja *93. godine u jednom nedeljniku objavljen je članak o tome da načelnikov sin, vlasnik privatne firme **Kentaur**, duže vreme trguje s Vojskom. Navedena je lista proizvoda, koliko je Vojska oštećena, neprimerenost tog čina i kao dokaz dat je faksimil predmetnog ugovora. U toj situaciji to je imalo izuztan publicitet, jer je u pitanju bio prvi vojnik, koji u svim armijama sveta, ličnim primerom služi za ugled svim starešinama. Težina te inforamcije bila je u tome što se nije moglo govoriti o pamfletu, već se radilo o konkretnoj radnji, koja nigde u svetu nije dozvoljena. Jedino je bila neizvesna ukupna materijalna šteta, ali, ona moralna naneta Vojsci, bila je vrlo izvesna. Predsednik Ćosić je, u funkciji vrhovnog komandanta, insistirao na tome da se obrazuje Državna komisija za ispitivanje verodostojnosti **javnih kritika izrečenih načelniku Generalštaba VJ**.

POSAO KOMISIJE
KOMISIJA je intenzivno radila, formirala je grupu stručnjaka da ispita finansijsko poslovanje te firme sa Vojskom i obavila je razgovore sa više lica za koja je ocenila da mogu biti od koristi da se dođe do verodostojnih podataka o tom slučaju. Razgovori sa nekim licima otvarali su nove dosijee. Komisiji nije bilo jednostavno, da međusobno usaglasi stavove oko toga šta da uđe u konačan dokument. U izveštaju koji je dostavila 11. juna 1993. godine konstatovala je da ima dovoljno elemenata na osnovu kojih Vrhovni savet odbrane može steći uvid u stvarno stanje uspostavljenih odnosa i doneti odgovarajuće odluke.
Na primedbe načelnika, Komisija odmah 12. juna daje odgovor, a zatim Vrhovni savet odbrane postavlja novi zadatak Komisiji, koja, opet odgovara 27. juna. Dobijao se utisak da se time želelo da se što više odloži donošenje odluke. Komisija je navela: da je Vojska u neposrednim aranžmanima bila oštećena za oko 100.000 DM, da je ta firma bez konkurencije, neposrednom pogodbom, trgovala sa Vojskom, a od ukupnih poslova te firme oni sa Vojskom čine 99 +odsto+, i da je imala prioritet u isplati potraživanja.
To je bilo više nego dovoljno za donošenje odluke o odgovornosti načelnika. Kasnije su kopije tih dokumenata dospele u javnost, tako da o tome nema smisla detaljnije govoriti. Zbog činjenice da se pokretanje postupka o odgovornosti načelnika vremenski poklapalo sa smenom predsednka Ćosića, mnogi su razmišljali o toj uzajamnoj vezi. Kako je bio u pitanju neuobičajeni postupak smene šefa države i kako je završni čin u Skupštini neodoljivo podsećao na one nezaboravne partijske plenume, kad su ljudi proglašavani za neprijatelje, bez dokaza i prisustva, smatram neophodnim da o tom događaju iznesem neke detalje.
Predsednik SRJ je u svom poznatom predizbornom intervjuu, između ostalog istakao da iako njegov mandat po Ustavu ne zavisi od ishoda prevremenih izbora, on ga moralno uslovljava izbornim ishodom. Rezultati nisu ispunili njegova očekivanja, ali on je i dalje bio na funkciji predsednika, što će reći da su oni na vlasti smatrali da je bolje da tako ostane do daljeg. Onda je predsednik obrazovao Državnu komisiju o slučaju načelnika Generalštaba.

SMENJEN PREDSEDNIK
NA sednici Skupštine Jugoslavije, održanoj 5. juna 1993. godine smenjen je predsednik (Dobrica Ćosić).
Kao krunski dokaz naveden je neki stenogram sa sastanka sa generalima u Dobanovcima, gde je rekao neke stvari koje su navodile na zaključak o mogućem državnom udaru. Na samoj sednici stvar je postala problematična zbog činjenice da nisu izneti dokazi da li se zaista radilo o stenogramu ili ne i šta je to stvarno predsednik rekao. To je moralo ostaviti krajnje nepovoljan utisak, da se javno obara šef dražve na osnovu nejasnih optužbi i bez njegovog prisustva. Način vođenja te sednice, neprimerna istupanja poznatih ličnosti, halabuka i ostrašćenost, i ona prisutna parola u vazduhu **samo večeras** - podsećali su na ona zla vremena i budili su tužne uspomene.
KRAJ