Iluzija zvana Jugoslavija

Piše: Miodrag Janković

PROGLAŠENJEM prve vlade nove države, Srbija se potpuno i bezuslovno utopila u nju, ne zadržavajući nikakvu svoju autonomnu vlast, za razliku od svih drugih delova zemlje što su iz Austro-Ugarske ušli u nju, koje su zadržale svoje tzv. zemaljske vlade i pokrajinske uprave, čak i posle, donošenja Vidovdanskog ustava. U to ime sva srpska poslanstva i konzulati prozvali su se diplomatskim predstavništvima Kraljevine SHS, a još pre Vidovdanskog ustava, promenjena je i zastava, pa su morali isticati novu plavo-belo-crvenu.
Marta 1919. prestala je da postoji i Srpska vojska. Reaktivirano je preko 2.500 bivših oficira Austro-Ugarske, kao i 500(!) crnogorskih, koji su svi odreda, prilikom ulaska u vojsku SHS, dobili po jedan viši čin. Januara 1919. formirana je i jedinstvena žandarmerija, za očuvanje unutrašnjeg reda (dakako i pre svega, u bivšim zemljama Austro-Ugarske), jačine deset hiljada ljudi.
U svojstvu načelnika Štaba Srpske vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić je, na predlog regenta Aleksandra, u martu mesecu 1919. godine obišao Hrvatsku kako bi se lično obavestio o političkoj situaciji. Još uvek je bilo nemirno stanje na granicama nove države sa Austrijom, Italijom i Albanijom. Na povratku, proslavljeni srpski vojvoda je imao dvočasovni razgovor sa regentom. On se tom prilikom vrlo otvoreno i krajnje nepovoljno izrazio o stvaranju zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima. Ovaj razgovor je vojvoda Mišić prepričao svome ratnom sekretaru profesoru Miloradu Pavloviću Krpi, koji ga je zabeležio.

MIŠIĆ NAČELNIK GENERALŠTABA
**JUGOSLOVENSTVO nije narodnost, nego ideologija**, rekao je vojvoda Živojin Mišić regentu Aleksandru. **Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine.** Iz razgovora sa hrvatskim političarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, učiteljima i običnim ljudima, vojvoda Mišić je shvatio da oni svi misle **da je nastao čas da Hrvatska dobije svoju samostalnost i nezavisnost**. **Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo. Ja sam duboko uveren da se mi sa njima nećemo usrećiti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi, i u takvoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi... Ne zaboravite, Visočanstvo, moje reči**, upozorio je vojvoda na kraju. On je regentu predložio da se mora odmah otcepiti od njih, **dati im državu, nezavisnu samoupravu, pa neka lome glavu kako znaju**. Razgovor s r
egentom vojvoda Mišić je okončao ovim rečima: **Ako ovako ne postupite, siguran sam da ćete se ljuto kajati**.
Nova država je stvorena i priznata. Vojvoda Živojin Mišić je u maju 1920. godine imenovan za načelnika Generalštaba vojske i mornarice Kraljevine SHS. Vršio je svoju vojničku dužnost uprkos tome što je sumnjao u valjanost nove tvorevine sa gledišta srpskih nacionalnih interesa. Ubrzo se teško razboleo. Posle Karađorđa, najgenijalniji srpski vojskovođa, primer časnosti i rodoljubivosti, vojvoda Živojin Mišić je umro u Beogradu 20. januara 1921. godine.
**Kada se Pavle vratio u Oksford 1918. situacija je svuda bila povoljna**, beleži Nil Balfur, **izuzev, naravno, u Rusiji, gde je u julu carska porodica bile svirepo pobijena**. Evo šta se događalo u noći između 16. i 17. jula 1918. godine, u kući Ipatjeva u Jekaterinburgu, prema knjizi LJubov Petrovne Miler **Carska porodica - žrtva mračne sile**.
**Oko ponoći Jankelj Jurovski počeo je da budi carsku porodicu. Porodica i posluga su se umili i obukli. Opisane scene ubistva pozajmljujemo iz knjige Roberta Viltona (Robert Vilton, **Poslednji dani Romanovih**, str. 71-72).
Jurovski je poveo u smrt svoje žrtve. On je išao napred, sledili su ga Gospodar sa bolesnim Naslednikom na rukama, Gospodarica i Carske kćeri. Iza imperatorske porodice išli su doktor Botkin, Haritonov, Trup i Demidova.

DŽELATI KAO - KOČIJAŠI
SVI su se spustili niz stepenište u dvorac i ušli su na donji sprat. Jurovski je doveo Porodicu u malu sobu, unapred određenu za paklene namere. On nije hteo da ubija sužnje u njihovim prostorijama. Bojao se da će ih straža čuti i da će dići uzbunu.
Soba, gde se Jurovski spremao da strelja Porodicu bila je niska i imala je samo jedan prozor, zatvoren gvozdenom rešetkom. Iza prozora stajao je stražar, a unaokolo se pružala dupla ograda, koja je delila kuću od ulice.
Carska porodica mirno se spustila. Oni su mislili da ih odvode i zato su sa sobom poneli jastuke i kape. Velika kneginja Anastasija držala je na rukama svog malog psa Hemija.
Očevici jezivog nasilja bila su dva stržara koji su stajali: jedan u vrtu, a drugi u poprečnoj ulici. Obojica su gledali scenu ubistva kroz prozor.
Ušavši u praznu sobu, Gospodar je zamolio Jurovskog za stolicu za naslednika i za Gospodaricu. Jurovski je naredio da se unesu tri stolice. Imperator je seo u središnji deo sobe i na drugu stolicu položio bolesnog Carevića. Gospodarica je sela kod prozora. Kćeri su majci dale jastuke. Doktor Botkin stao je između Gospodara i Gospodarice. Tri velike kneginje stajale su ispred majke; naporedo sa njima stajali su, nalaktivši se na zid, Haritonov i Trup. Levo od Gospodarice stajala je četvrta Velika kneginja i Demidova. Obe su bile naslonjene na zid pored prozora. Za njima su bila zaključana vrata koja su vodila u ostavu.
Niko od Imperatorske porodice nije bio uzrujan. Svi su čekali signale za polazak. Ali oni nisu ni slutili da ih *kočije* već čekaju pred vratima. To je bio teretni četvorotočkaš *fijat*.
Kroz neko vreme u sobu uđoše dželati. Osim Jankelja Jurovskog, tu su bili: Medvedev, Jermakov, Vaganov, Nikulin i sedam *latiša*, koji su bili - Mađari. Zajedno sa Jurovskim, bilo je dvanaest ubica.**

NESUĐENA SRPSKA KRALJICA
KAKO piše R. Vilton, **u tom trenutku žrtve su shvatile da im predstoji stravičan kraj, ali niko od njih se nije pokrenuo sa mesta. Bila je mrtva tišina. Iz te sobe dužine 5,7 m i širine 4,3 m - izlaza nije bilo. Napred, ispred vrata, ispred Carske porodice, stajao je čitav red dželata.
Prišavši Imperatoru, Jankelj Jurovski hladno je rekao: *Vaši rođaci hteli su da vas spasu, ali nisu za to imali hrabrosti. Mi ćemo vas sada ubiti*.
Car nije uspeo ništa da odgovori. Samo je prošaputao:
Šta? Šta?*
Počeli su pucnji. Oni su se čuli skoro istovremeno. Smrt Imperatora, Imperatorke, tri kćerke, i lakeja Trupa nastupila je brzo. Naslednik se mučio na podu sobe. Jurovski je sa nekoliko metaka dotukao jadnog dečaka. Najmlađa Velika kneginja Anastazija bila je živa. DŽelati su je boli bajonetima. Ona je ječala i izdržavala. Haritonova i Demidovu takođe su dokrajčili zasebno.** Robert Vilton, kada je posetio tu sobu smrti, primetio je na zidu tragove od udara bajoneta.
Ubistvo je izvršeno pod komandom čekiste Jankelja Hajmoviča Jurovskog. I. L. Mejer navodi spisak osoba koje su učestvovale u ubistvu carske porodice: **Komandant: Horvat Lajoš. Slede: Jurovski, Medvedev, Nikulin, Vaganov, Fišer Anzelm, Edeljštajn Isidor, Fekete Emil, Nađ Imre, Grinfild Viktor, Vergazi Andreas.**
Daleko na zapadu od Jekaterinburga, pred proboj solunskog fronta, vest o stravičnom zločinu i mučeništvu Carske porodice duboko je potresla sve Srbe, a jednoga među njima ponajviše: regent Aleksandar je oplakivao svoju nesuđenu suprugu, jednu od ćerki cara Nikole Drugog.

PRIJATELJ KRALJA ĐORĐA ŠESTOG
ZAPOČEVŠI ponovno studiranje u dvadesetpetoj godini, knez Pavle je ubrzo oživeo svoje veze i, prema mnogim svedočenjima, postao omiljen na engleskom Dvoru. Bio je prijatelj sa kraljem Đorđem Šestim, koji je još kao vojvoda od Jorka bio kum na venčanju kralju Aleksandru i kasnije je prisustvovao njegovom pogrebu. Knez Pavle je bio miljenik još kralja Đorđa Petog dok je bio student i pre venčanja sa kneginjom Olgom. Kao student je na jednoj fotografiji iz dvorca Glamis u Škotskoj kod oca vojvotkinje od Jorka, potonje kraljice Jelisavete. To je stari dvorac u kome se, po predanju, odigrala tragedija ovekovečena Šekspirovim **Makbetom**. Na fotografiji su vojvoda od Jorka, vojvotkinja od Jorka, njen brat lord Halifaks, ministar inostranih poslova i ambasador Engleske u Vašingtonu za vreme Drugog svetskog rata. Knez Pavle je bio stalni drug kralja Đorđa Petog i svaki put kad bi boravio u Engleskoj, za života kralja Đorđa Petog i kralja Đorđa Šestog, uvek je stanovao u Bakingemskoj palati.
Ličnost kneza Pavla se uobličila. On je još 1913. godine sebi kupio klavir i kada god ima slobodnog vremena on izvodi muziku Baha i Šopena. Najviše voli Bahove fuge i preludije a s uživanjem svira Šopenove etide. Vrlo je često u Britanskom muzeju. Obično ode da vidi nekoliko **svojih** slika, nikada ne ostaje dugo u Muzeju kao što to danas rade turisti. Sasvim je usvojio **engleski način života**, englesku mušku eleganciju. Ujutru pije čaj **old grej** sa cvetom bergamota.
(Nastavlja se)