Prinovi pravo ime

VEČERNJEEEE novostiiii! Novostiiii! - oblačne i tmurne oktobarske večeri izvikivali su prodavci novina širom Beograda. Bilo je to 16. oktobra 1953.
Iznenađeni prolaznici su prilazili i kupovali novi list za koji do tada nisu čuli.
Upravo tih dana cela zemlja je bila na nogama. Tršćanska kriza je sve više buktala i pretila oružanim sukobom. Stoga su ljudi bili željni informacije. Dva dnevna lista “Borba” i “Politika” izdala su nekoliko vanrednih izdanja. Beograđani su bili željni novih vesti...
Posle nekoliko vanrednih brojeva, tadašnji direktor i kolegijum “Borbe” postavili su pitanje:
- Dokle ćemo ovako?
Odgovor se nametnuo sam od sebe. Kad prestanu vanredni događaji, prestaje i potreba za vanrednim brojevima. Ali ostaje potreba koja se tih dana mogla uočiti: potreba za večernjim listom. Kad prestanu vanredni brojevi velikom delu Beograđana uveče će nešto nedostajati.
Na tom sastanku, 15. oktobra, konstatovano je: jedan večernji list mora da izlazi! Pa on već izlazi. Pretvorimo vanredno izdanje “Borbe” u taj večernji list.
- Ko će ga praviti?
- Oni koji su pravili dosadašnja vanredna izdanja. Oni su se već “uhodali”.

GROMOGLASNI KOLPORTERI
SVE je počelo drukčije od uobičajenog pripremanja novih listova. Za većinu njih vrše se duge pripreme: ispituje se tržište, biraju se i okupljaju saradnici, raspravlja o načinu uređivanja i sadržini lista pa se tek onda novine pojave na tržištu. Mali je broj listova u svetu koji se stvori sam od sebe, koji nekako s nogu prosto “izniknu”.
“Večernje novosti” su tako “iznikle”.
Postavilo se i pitanje formata lista.
Tadašnji zamenik glavnog urednika “Borbe”, jedan od najuglednijih novinara u zemlji Dušan - Duda Timotijević je rekao:
- Večernji listovi se u celom svetu razlikuju od jutarnjih i po izboru materijala, i po tehičkom izgledu i po formatu. Format je obično manji. Uzimamo format “Borbe” presavijen na pola... Postavilo se pitanje: Koje ime dati listu?
Neko je predložio “Veče”, drugi “Vesti”, a Timotijević “Novosti”.
- “Novosti” - govorio je on - mislim da je to najbolje. Jutarnji listovi se prodaju na kioscima, a večernji se po pravilu “izvikuju”. Za “izvikivanje” treba da u imenu bude neki pun zvučni samoglasnik - “A”, “O” ili “U”. Dakle “Novosti”. A da bi se naglasilo da je večernji list “Večernje novosti”.
Svi su se sa tim predlogom složili.
- A ko će biti glavni urednik?
- Slobodan Glumac! - gotovo uglas izgovoreno je to ime.
Od odluke donete 15. oktobra pre podne do sutradan kad novi list treba da se pojavi bilo je veoma malo vremena da bi se list koliko-toliko uobličio. A bio je jednostavno zamišljen: da bude informativan, zanimljiv, originalan, zabavan, pristupačan, da se razlikuje od jutarnjih listova, da ima za svakog ponešto, i sve tako dalje i u tom smislu...
Jedan od ljudi koji je u odsustvu Glumca uređivao list, kasnije će jedno vreme biti i glavni urednik, Vanja Kraljević ovako opisuje atmosferu pravljenja prvog broja.
- Jutro 16. oktobra mnogo nam je ličilo na dan kada roditelji očekuju rođenje sina ili ćerke. Zato je, razumljivo, bilo i mnogo nervoze i trke, mada je sve teklo po predviđenom planu. Uvodnik je bio tu, i “glava” lista koju je izradio jedan slikar, i roman koji će početi da izlazi i prvi komentar, prve vesti, prve fotografije... Sve je to teklo ka štampariji sa oznakom “NOVOSTI”. Ali, tokom preloma pojavile su se rupe na stranicima, dopisivalo se i skraćivalo, rezerve rukopisa nije bilo. Ipak, negde oko 19 časova, prvi prodavci sa prvim primercima otisnuli su se u beogradsku jesenju noć...

DUŠA I LIK LISTA
ZA redakciju je možda - nastavlja Kraljević - posao tog dana bio završen. Možda! Ali, koji će otac propustiti da bar malo ne sluša kako mu tek rođeni sinčić govori nešto glasićem koji će jednog dana biti jak, koji će otac propustiti da gledajući to svoje novorođenče ne mašta o tome kako će iz tog slabašnog, nežnog tela izrasti - momčina. Tako se i nama činilo. Nismo mogli da propustimo, iako umorni i bez ručka toga dana, da bar malo ne slušamo kako oko nas bruji: “‘Večernje novostiiii’! ‘Novostiiii’!” Šetkali smo Terazijama, sa uzdignutim kragnama na mantilima, sa rukama duboko zavučenim u džepove, sa iskrenim uverenjem da smo te večeri počeli da ispunjavamo jednu veliku potrebu velikog grada - potrebu za večernjim listom...
Prvi broj “Novosti” imao je svega osam strana. Tiraž je bio 14.700 primeraka. Tehnički urednik - Dobrivoje Nenadović, kasnije popularni čika Neša. Ako je Glumac davao dušu listu - Nenadović je ostavio traga njegovom izgledu.
Već u uvodniku prvog broja naglašeno je da je “NOVOSTIMA” pre svega stalo do ČITALACA.
To će biti presudno za list svih proteklih pedeset godina...
U uvodniku prvog broja “Večernjih novosti” koji je štampan 16. oktobra 1953. godine, između ostalog je pisalo:
“Izlazimo danas pred vas, beogradski čitaoci, s prvim brojem svog lista.
Taj list nije rezultat nekog davnog smišljenog plana i dugotrajnog pripremnog rada. Pokrenuli smo ga prilično na brzu ruku, jer ga je izazvala potreba...
Ovo je prvi broj tog lista. On nije savršen. Ima mana. Ali te mane nisu nešto što se ne bi moglo savladati. Prvi broj jednog lista obično nema svoju definitivnu fizionomiju, pa je nema ni naš prvi broj. On će je dobiti tek idućih dana, nadamo se vrlo brzo.
Mi ćemo učiniti što do nas stoji da list bude što bolji i da što je više moguće odgovara našim željama i potrebama. Učinite i vi sa svoje strane nešto da to što pre postignemo: pišite nam, dajte nam svoje primedbe i svoje sugestije, ne štedite kritiku. Ako čujemo vaše mišljenje, koje nam je potrebno, i mi ćemo vama moći da pružimo onakav list kakav je vama potreban...”
Pored uvodnika, naravno kratkih, u listu je i stalna rubrika “Agencije javljaju” u kojoj su raznolike vesti o zbivanjima u svetu, sažete vesti od osam do dvadeset redova.
Na drugoj i trećoj strani lista piše se o tadašnjem “Marionetskom pozorištu” u Beogradu, koje više nema svojih prostorija i ne može da radi, pa onda izjava Beograđana o Trstu, velike fotografije dve velike glumice - Marije Crnobori i Mire Stupice sa izjavama na istu temu. Objavljuje se i skraćen govor “druga Milovana Đilasa na mitingu u Požarevcu pred 30.000 ljudi”. Prve u zemlji, “Novosti” tako objavljuju govore tadašnjih rukovodilaca u skraćenom obliku. Zbog toga će često imati dosta neprilika...

NJEGOVO VISOČANSTVO - ČITALAC
NA četvrtoj i petoj strani objavljuje se kurzivni tekst sa potpisom “Čovek sa ulice” u kome se kritikuju loše strane u beogradskom životu. Pored raznolikih vesti iz sveta, tu su “Beogradska raskršća” - sve ono što se može primeniti na ulicama Beograda, i sportska rubrika u kojoj piše o predstojećoj utakmici sa Francuskom, sa zahtevom lista da Bobek obavezno bude u timu. Na šestoj strani tog prvog broja pored raznih vesti iz zemlje i sveta tu je i prilog književnika Viktora Cara Emina, koji će biti objavljivan u nekoliko nastavaka, pod naslovom “DANUNCIJADA - romansirana kronisterija riječke tragikomedije 1919-1921”. To je ujedno i najduži tekst u listu. Zauzeo je prostor sa fotografijom - svega tri stupca. Sedma strana ispunjena je ukrštenim rečima, šahovskim problemom, radio-programom i prvim nastavkom romana “Rat svetova” DŽ. DŽ. Velsa. Tu je i jedan stubac rubrike “Žena i dom”, gde je dato nekoliko praktičnih saveta. I, konačno, na poslednjoj, osmoj, strani, pored poslednjih vesti objavljuje se “Privredni adresar”, “Važni telefoni”, “Večeras u Beogradu” i “Iz umetničkih dvorana i paviljona”.
I to je bilo sve.
Te tanušne novine, na svega osam strana malog formata, štampane su u 14.700 primeraka, zakoračile su u život. Malo ko je tada slutio da je nastupila jedna revolucija u jugoslovenskom novinarstvu. Nisu toga bili svesni ni oni prvi poslenici koji su pravili taj prvi broj “Novosti”.
Jer, svako zna da novine žive samo jedan dan, pa stoga je u njima uvek nešto improvizovano, jer se već danas misli na sutrašnji broj, a ono što je danas objavljeno osuđeno je da brzo prođe, da završi negde na pločniku ili kod nekog bakalina kao fišek za grožđe ili jabuke. Knjige su za tišinu i razmišljanje, a novine svakodnevni sabesednik čovekov da ga ljute ili zabavljaju.
Već u trećem broju lista oseća se promena. Glava lista štampa se u boji. U istoj boji do današnjeg dana.
U tom trećem broju može se čitati o saobraćajnim nezgodama u Beogradu, o tome kako je uhvaćen opasan provalnik - stručnjak za obijanje kasa, o privatniku koji je kažnjen zbog bespravnog držanja radnika, a izveštaj sa utakmice Jugoslavija - Francuska, u kome se do detalja opisuje igra i sjajna pobeda domaće ekipe (3:1), dat je na dve strane.
Kao što i kafanski gost mora biti uvek u pravu - isto pravilo važi i za čitaoca. NJegovo visočanstvo čitalac uvek je u pravu, bez obzira na to što redakcija misli drugačije.

STIŽE GLAVNI UREDNIK
U JEDNOM intervjuu Glumac se prisetio kako je postavljen za glavnog urednika “Večernjih novosti”:
- Šaljem izveštaj iz Trsta, a stanograf mi kaže: “Pričekaj da te prebacim Veljku Vlahoviću.” Veljko, direktor “Borbe”, kaže mi: “Slušaj, daj se ti pakuj i vraćaj se. Ti si glavni urednik ‘Večernjih novosti’.” Ja kažem: “Čega?” Kaže da smo pokrenuli novi list umesto specijalnih izdanja “Borbe” po podne, jer su događaji bili uzbudljivi i napetost je bila velika...
Tako je imenovan glavni urednik. U zaglavlju prvog broja stajalo je njegovo ime, a on je bio daleko od te improvizovane, na brzu ruku skupljene redakcije.
Kad je završio posao radi koga ga je “Borba” poslala - seo je na voz. Na beogradskoj železničkoj stanici kupio je trinaesti broj “svog” lista. Otišao je pravo u redakciju i dao se na uređivanje četrnaestog...
(NASTAVLJA SE)