Neke drukčije novine

Kada je već sredinom novembra 1953. prebrođene prva kriza i tiraž postepeno počeo da raste, iako su još postojale strepnje, nije bilo obeshrabrenih. Svedočanstvo o tome ostavio je prvi glavni urednik - Slobodan Glumac.
Evo tog njegovog zapisa:
**Mali novinarski kolektiv koji je ostao u listu nije se obeshrabrio: u inat rezignaciji koja je oko njih zavladala, mladi ljudi, **osnivačka ekipa** bila je mlada - upravo tada su počeli da smišljaju i oblikuju list: šta je vest Novosti, kome se Novosti obraćaju, kako se oblikuje strana Novosti, šta karakteriše naslove Novosti - jer očigledno sve treba da bude drukčije nego u drugim novinama, treba stvoriti naviku na drukčije novine, na NOVOSTI, bez toga list neće opstati. A osnovna neizgovorena deviza je glasila: piše se za čitaoce, ne za stroge ljude u strogim kancelarijama. Odnosno i za te stroge ljude, ali kao za čitaoce ravnopravne s drugima, a ne presuditelje...**
Ostvarujući ovakvu koncepciju i ova neispisana pravila pravi izazov za novinare u Novostima bio je da na vreme budu na licu mesta, svedoci nekog događaja i da što pre izveste čitaoce zanimljivo i tačno...
I nije bilo važno ko šta radi. Prihvatiti sugestiju kolege, zajedno **izmisliti** naslov - postala je svakodnevna praksa. Fotoreporter Nikola Bibić, na primer, otišao je na tadašnju **buvlju pijacu** na kraju Bulevara revolucije, napravio izvrsne fotografije i propratni tekst. Bila je to lepa gradska reportaža. Obična humoristička priča o običnim ljudima - u slici i reči.

MAŠTA O 100 HILJADA
Vanja Kraljević, čovek koji je sa malobrojnom ekipom pravio prve brojeve Novosti, a kasnije od 1956. do 1959. bio je glavni urednik ovako opisuje to vreme:
- Stvarali smo nešto novo. List je bilo lako pokrenuti. Teško ga je bilo potom održati na tržištu. Sticajem mnogih okolnosti sve do tada, nikome nije uspevalo da obnovi naviku ljudi da uveče kupuju i čitaju novine. Maštali smo da dostignemo tiraž od sto hiljada primeraka. Tadašnji direktor Novinsko-izdavačkog preduzeća **Borba**, kada bismo se sretali po hodnicima kuće, umesto pozdrava stalno je pitao: Kada ćemo stići do sto hiljada?
- No bilo je - nastavlja Kraljević - i nesporazuma druge vrste. Kao večernji list nismo mogli da budemo kopija drugih jutarnjih dnevnika: niti da uređujemo novine kako se do tada uobičavalo. Davali smo drukčije, privlačnije naslove, iz krupnijih slova, ponekad i preko cele strane. Većinu tekstova smo skraćivali. činili smo ono što je bilo neophodno za održavanje i plasman jednog večernjeg lista, a za to, u to vreme, nije bilo mnogo razumevanja ni navika. Otuda kritike i zamerke...
U novinarskim krugovima često se može čuti već gotovo potpuno odomaćeni izraz: škola Novosti.
Postoji li, zaista takva škola i ko su njeni predavači i polaznici?
Najjednostavnije i najtačnije je dati odgovor na drugo pitanje. Polaznici i učesnici su svi novinari Novosti, svi oni koji su prošli kroz Novosti, svi dopisnici i honorarni saradnici. A takvih je danas mnogo. Nalaze se gotovo u svim redakcijama širom zemlje.
Zašto su Novosti postale toliko omiljen list da su neki čak u šali govorili da čoveku treba: hleba, mleka i Novosti? Odgovor može da se nađe u onim već prašnjavim kompletima od pre pedeset godina. Vraćamo malo čitaoca u to doba, pa će se možda stari podsetiti i mladi smejati i krstiti.
Tek rođene **Večernje novosti** mogle su, doslovno, i da se prehlade: Poslednjih dana oktobra 1953. godine naglo je zahladnelo. Beograđni su nas kupovali u zimskim kauptima, termometar je pokazivao samo četiri stepena iznad nule, a u Negotinu i Zaječaru i 1. novembra osvanuo sneg. Tog dana objavljena je i sledeća vest: **Danas je zvanično okončano ratno stanje između Japana i Irana i uspostavljeni su diplomatski odnosi**.
Iz Pariza Miroslav Vitorović javlja:
**Petar Karađorđević i njegove bračne i finansijske nevolje ne prestaju s liferovanjem materijala za skandalozne hronike pariskih listova. Najnovija afera je pokušaj samoubistva njegove žene Aleksandre pre brakorazvodne parnice.

KOGA DRMA STRUJA
Pred izbore 1953. godine i naš list je posvetio pažnju predizbornoj kamapnji. U komentaru **Da li će uspeti** se kaže da **i tamo gde su zaposlene sve same žene radnice ipak kandiduju muškarce** i zaključuje da **žensko pitanje ne postoji ali postoji odnos 17:1 u korist muških kandidata**.
Još jedna vest o predizbornoj kampanji:
**Naši najpoznatiji umetnici Dobrica Milutinović, Raša Plaović, Milivoje živanović i LJubiša Jovanović daće ovih dana dve priredbe u korist Izbornog fonda Beograda... O njihovim umetničkim likovima govoriće Milan đoković, književnik. Umetnici su izrazili želju da se ove priredbe održe u periferijskim delovima Beograda**.
Na izbore koji su održani 22. novembra izašlo je 88,8 posto Jugoslovena, a za predložene kandidate je glasalo 95,5 posto birača.
Među vestima koje su tih dana objavljene nalazi se i ova:
**Na sinoćnjoj sednici Gradski narodni odbor Beograda je, na predlog Komisije, promenio nazive nekih ulica. Ulica Milovana đilasa će se ubuduće zvati Ulica Svetozara Markovića, a Bulevar Aleksandra Rankovića - Južni bulevar...**
Nestašica struje je bila tolika da je kako piše u kratkom izveštaju **na poslednjoj sednici NO Beograda izabrao komisiju koja je imala zadatak da Izvšrnom veću izloži stanje u pogledu struje u našem gradu**.
Razlog nestašice: potrebe iznad očekivanja, zakašnjenje sa puštanjem u pogon hidroelektrane **Ras** i **Ovčar banja** i rekonstrukcija Kostolca.
Posledica: **industrijska preduzeća treba da težište proizvodnje prenesu na noćnu smenu, zanatskim radnjama zabranjeno korišćenje struje od 6 do 8,30 i od 16,30 do 21 čas, sem mesara, pekara i frizera. Od 17 do 20 časova zabranjena upotreba struje u termičke svrhe privatnim potrošačima, domaćinstvima, ustanovama...**
Koliko tada nije bilo struje potvrđuje i sledeća vest:
**Sinoćnji koncert izraelskog majstora Petra Valfiša na Kolarečvom univerzitetu protekao je u **romatničnim uslovima**: ceo klavirski koncert odsviran je uz pomoć tri sveće koje su oskudno osvetljavale partiture...**

VELIKI POST I BEOGRADU
Da je u to vreme bilo i **snalažljivih** potvrđuje jedan mali oglas objavljen tih dana u našem listu:
**Hitno kupujemo agregat od 5 kilovata (220/380 volti). Ponude slati na Jugoslovensku lutriju, Cara Lazara 3, telefon 30-812**.
Evo još nekoliko manje prijatnih vesti iz tog vremena objavljenih u našem listu:
**Nema šibica. Nema šibica. Biće ih za neki dan. To su reči koje već danima slušamo pred našim trafikama. Blago onima sa upaljačem. Ali i njih je malo... Tu je i optimistička vest da je posle tri godine Franjo Starješinović, tehnički direktor Drave od starih delova sklopio mašinu za izradu šibica od kartona**.
**Ovih dana nema masti u Beogradu. Razlog je zakašnjenje broda iz SAD gde je **Centroprom** kupio 500 tona masti koje su krenule brodom, ali zbog bure pošiljka neće stići 6. novembra već oko 15. Međutim, ne treba očekivati da će ova nestašica dugo trajati jer će početkom decembra početi klanje debelih svinja**.
Bilo je i lepih vesti:
**Na Medicinskoj velikoj školi diplomiralo je 20 novih lekara, među njima Draginja Marković i Mirjana Todorović... Pravni fakultet završili LJubisav Stojanović i Ružica Petrović. Na Saobraćajnom odseku Tehničke velike škole u Beogradu diplomirao je sa devetkom Jovan Simonović i time prvi u Jugoslaviji dobio titulu inženjera saobraćaja. On sad odlazi na rad u Sloveniju jer je bio stipendista NR Slovenije.
Prema našim izveštajima iz tog vremena u Beogradu je već bio **nemoguć** saobraćaj. Godišnje se događalo oko 480 saobraćajnih nesreća u kojima je bilo 36 mrtvih i 87 povređenih.
Evo i dve zanimljive saobraćajne nezgode.
**Jutros oko dva časa krdo krava išlo je Pančevačkim mostom. Nasred mosta jedna krava je upala dopola a malo dalje i druga. Propale su kroz most blizu železničke pruge i zakočile saobraćaj. Narod se okupio i počela je diskusija ko je nadležan za izvlačenje krave. U tom naiđe voz sa Dunav-stanice, a malo kasnije i onaj iz Pančeva. Stadoše i oni... Zastoj je trajao tri sata i najzad dođe dizalica. Povuci-potegni, ali ništa nije mogla da učini. Srećom, već je svanulo pa iz susedstva pozvaše kasapina koji na licu mesta zakla krave i omogući saobraćaj. Međutim, stvar nije time rešena, jer je i dalje dilema ko treba da snosi troškove ovog zastoja, ko je nadležan za brigu o mostu...

ĐAVOLSKI ŠARMANTAN LIST
PRE ravno trideset godina poznati splitski humorista Miljenko Smoje, omiljen na svim bivšim jugoslovenskim prostorima, izneo je sledeću priču o **Večernjim novostima**:
Svakog podneva u kiosku na Rivi čeka me moj snop novina. u tom snopu su i **Večerenje novosti**. Ne pratim ih baš od prvog dana izlaženja, ali ima evo dobrih petnaest godina da sebe ubrajam u redovite čtiaoce ovog zaista đavolski šarmantnog lista. Iskreno ću priznati: ovu novinu otkrila mi ježena i ona ju je meni naturila.
S njene strane bila je to ljubav na prvi pogled. Toliko su je **Večernje novosti** uspele omađijati da je počela preskakati i zaboravljati i one novine u kojima sam stupce punio. a prizanat ćete, novinaru, profesionalcu ne može biti baš milo kad mu se i u rođenoj kući nameće list nasuprot onima u kojima on sam piše. Bilo je i prepirki:
- A što to tebe znaima?
- Sve što piše u **Novostima**. Daju vam lekciju kako treba krojiti novinu.
Mahala bi mi pod nosom **Novostima**:
- Gledaj! Napokon novina bez dugih dosadnih kobasica, daje jezgrovitu, zanimljivu informaciju o svemu. Od vanjske poltiike do mode.

NASTAVLJA SE