Naj-majka Stanka!

UZ stalnu brigu za čitaoca u **Novostima** se posebna pažnja posvećivala feljtonu. To je moralo biti lagano, autentično, veoma zanimljivo štivo koje će na poseban način privući pažnju publike i što je najvažnije - naći onu meru kada je trenutak da se feljton završi, da ne bi prešao u dosadu.
Na neki način **Novosti** su u tom vidu novinarstva, onog posleratnog vremena, imale pionirsku ulogu. Gotovo svaki feljton donosio je i novi tiraž. Tako, feljton o Boži Bjelici, ubistvu kralja Aleksandra, o masonima, o grobu cara Dušana, Crnogorkama na evropskim dvorovima i mnogi drugi - prvi put su otkrivali čitaocu nepoznate činjenice i razvijali u njemu veliku znatiželju.
U uređivačkom smislu bilo je tu i dosta riskantnih poteza, pa i neprijatnosti. Jer, mnogim moćnicima nije bilo po volji što se sve to objavljuje baš **u ovom trenutku**.
Za razliku od tih moćnih mrguda, u **Novostima** se mislilo i radilo drukčije. Pokreću se mnoge akcije lista da bi novine bile što više, svakodnevno u vezi sa čitaocima.
Već 1956. godine pokreće se prva nagradna igra. Prva nagrada je bila - **spavaća soba**. Sve prema standardu i zahtevu vremena. Interesovanje za tu, po objavljenim zadacima jednostavnu igru, bilo je veliko.

KARAVAN PRAVOG PRIJATELJSTVA
OD većih akcija u prvim godinama, valja pomenuti ideju i organizaciju prvog plivačkog maratona. To je bio podsticaj za mnoga slična takmičenja, za predstavljanje mnogih sportskih imena. Prvi pobednik plivačkog maratona bio je Diki Bojadži. Godinu dana kasnije utemeljena je tradicionalna bokserska revizija **Izazivači protiv izazvanih**. Odmah posle toga sledi turnir **Tri kornera penal**, takmičenje u malom fudbalu koje je omogućilo afirmaciju onih koji su do tada igrali po dvorištima i poljanama.
**Novosti** su i predlagač da se osnuje Društvo za borbu protiv raka. Tada smo pisanjem podstakli mnoge akcije tog Društva, a u njegov fond priložili ondašnjih više miliona dinara.
Osluškujući šta žele i vole čitaoci, redakcija **Novosti** je bila pokrovitelj i suorganizator prve gitarijade u našoj zemlji. Više od trideset hiljada mladih bilo je prisutno na dve naše gitarijade 1966. i 1967. godine u hali 2 **Beogradskog sajma**.
U to vreme električne gitare bile su **tajna**. Ta vrsta muzike svirala se krišom po podrumima i mansardama, daleko od **osetljivih** ušiju. Mladićima su tek počele da izrastaju duge kose. Čupavci su bili samo jedni - **Bitlsi**. **Novosti** su otkrile da mladi vole ovu vrstu muzike i pozvale ih da na **Sajmu** slušaju električne gitare. Javilo se za učešće pedeset orkestara. Pozvano je 20 najboljih ansambala. Pobedili su mladi **Indeksi**, među kojima je bio i Kornelije Kovač.
Godinama je naš list bio organizator i pokrovitelj **Beogradskog proleća**, ali nisu zaboravljeni ni ljubitelji narodne muzike. **Karavan prijateljstva** je 1968. godine obišao 30 jugoslovenskih gradova, a na tom četrdesetodnevnom putu učestvovalo je po dvanaest najistaknutijih pevača narodne i isto toliko zabavne muzike. Pratila su ih dva ansambla: narodnjake ansambl Žarka Joksimovića Škule, a zabavnjake tada poznati **Plavi ansambl**.
Ideje su se rađale i odmah prihvatale. Tako, na primer, redakcijski kolega je na radiju slušao koncert melodija nekoliko balkanskih naroda i odmah potom u redakciji je započet razgovor o mogućem susretu nekih umetnika Balkana. Rečeno, učinjeno. Septembra 1964. na prepunom stadionu **Tašmajdan** organizovana je **Balkanijada**, revija pevača, kompozitora i orkestara svih balkanskih zemalja.

NAJLEPŠI OSMEH LETA
Na tradicionalnom Dragačevskom saboru trubača naš list, od prvog dana, najpopularnijeg daruje trubom.
Nije samo pisana reč baza **Novosti** za čitaoce. Mnoge i njihove i naše ideje pretakali smo u novu vrstu zajedničkih akcija čas humanih, čas radi mode, radi neke koristi, uopšte širenja vidika i razvijanja prijateljstva.
Iz jednog običnog pisma jednog čitaoca rodila se još pre više godina ideja da se međusobno povežu i upoznaju svi oni koji imaju isto prezime. Redakcija je mesecima bila zasuta pismima. Javili su se ljudi retkih i istih prezimena. Objašnjavali poreklo, tražili moguće rođake i međusobno se upoznavali, dopisivali i, na kraju - sastajali.
Naši čitaoci tamičili su se u starim, ali uglancanim i za trku ornim automobilima; mališani su se utrkivali na sankama; na Kalemegdanu je održan dvoboj u lupanju crkvenim zvonima, a na **Ponijadi** biciklisti od 3 do 103 godine pokušali su da dokažu ko je brži; muškarci su se takmičili u pripremanju roštilja i ribljih čorbi - takva takmičenja smo nazvali **Roštiljijada** i **Kotlijada**. Skoro petnaest godina uzastopno tražili smo **Najlepši osmeh leta**. Sa srednjih strana našeg lista, pod strogim izborom umetnika Branka Bosića, osmehivale su se hiljade lepih devojaka, hiljade crnih i plavih očiju. Iz godine u godinu tražen je najlepši osmeh...
Prisutni smo bili godinama da darujemo lepotice na Vršačkoj berbi grožđa, a po tradiciji lista nagrade su dobijale i ciganske lepotice na balovima u Novom Sadu, Kragujevcu i Jagodini.
Godine 1970. tragali smo i za najlepšom bebom. U žestokoj konkurenciji bucmastih lepota pobedio je Jovan Milošević iz Beograda. Pozivali smo čitaoce da zajedno sa nama izaberu najuredniju mesnu zajednicu, da glasaju za **Zlatne glasove** među pevačima, tražili smo od čitalaca da nam pošalju najlepšu razglednicu, a jedne godine smo pozvali čitaoce da se nadmeću ko je među njima najveštiji sitnopisac. Pobednici bi uvek dobijali vredne nagrade.
Tražili smo i najstarijeg Jugoslovena. Pronašli smo da je to krepka starica Marija Tomić iz Pančeva. Imala je 126 leta. Bilo je to 1971. godine. Tada nam je rekla da za svoj dug vek zahvaljuje mleku kojeg je celog života pila u svom selu Mezdraji, pod Šator-planinom, gde je najveći deo života provela. Vremena su se menjala, pa smo menjali i igre. Smišljena je za ljubitelje fudbala nova igra: čitaoci protiv saveznog kapitena. Bila je to divna prilika za reviju najboljih jugoslovenskih fudbalera. Odziv čitalaca za izbor **svoje** ekipe bio je ogroman. Jer, svaki fudbalski navijač je u duši i savezni kapiten, pa su ovu igru čitaoci zdušno dočekali s namerom da se suprotstave Rajku Mitiću i Vujadinu Boškovu. Za te dve akcije stiglo je sto hiljada predloga za sastavljanje tima. Tako, već 21 godinu kapiteni biraju najboljeg fudbalera, a turniri u malom fudbalu pod našim pokroviteljstvom izazivaju sve snažniji takmičarski duh i privlače mnoge ljubitelje ove igre.

SVA DECA NAJMILIJA
JUNA, sada već daleke 1969. godine, javio se **Novostima** čitalac Milutin Veljković sa željom da naš list bude pokrovitelj i organizator postavljanja jednog neobičnog svetskog rekorda: samovanje pod zemljom. Ideja je prihvaćena, pripreme izvršene, obezbeđena hrana, lekovi i odeća i juna meseca te godine Milutin Veljković ušao u pećinu zvanu Samar u selu Kopajkošari. Milutin je odsamovao godinu i tri meseca što je bio svojevrstan rekord u boravku pod zemljom. Poslednjih petnaest dana kod njega je u pećini boravio naš reporter Spasoje Ubavić, da bi u jednoj prekrasnoj seriji reportaža opisao i verno čitaocima predstavio čoveka koji je izneo nesvakidašnji podvig.
Naši čitaoci su i veliki ljubitelji šaha, pa smo u okviru tiražnih akcija organizovali nekoliko susreta na kojima su imali prilike da odmere snage sa najpoznatijim velikanima iz sveta šaha - Botvinikom, Taljem, Petrosjanom, Spaskim, Korčnojem...
Tražili smo i **prvu majku** Jugoslavije. Tu divnu titulu ponela je Stanka Pajović iz Podgorice. U prizemljuši, nedaleko od Sahat-kule, sa mužem Jovom i petnaestoro dece Stanka je uživala u stanu koji je imao 37 kvadratnih metara. Kad se svi ukućani okupe - morali su da stoje. Bilo ih je sedamnaestoro, a stolica - šest. Ručavalo se kao u vojsci - brzo i u smenama. Majka Stanka svakog dana je mesila šest vekni hleba. Našem reporteru je rekla: **Sva su mi deca najmilija i nije mi teško.** Rezultati mnogih naših akcija mogli bi mirne duše da uđu u rubriku **Verovali ili ne** ili da konkurišu za Ginisovu knjigu rekorda.
Pronašli smo najnogatijeg Jugoslovena. Za ovu zabavnu igru u obzir su dolazili kandidati koji nose cipele iznad broja 48. U finalu pobedio je Vukosav Žižić iz Bijelog Polja. Broj cipela koje je obuvao bio je - 55. NJegov pratilac, sa brojem 54, bio je Ćuro Dinović iz Podgorice...
Najdeblji Jugosloven 1971. godine bio je Žarko Tatić - težak tačno 164 kilograma i 700 grama.
Titulu najvišeg ponosito je poneo Vehbija Fetaković, Novopazarac, visok dva metra i 20 santimetara...

**NOVOSTI** - IMENJACI
PRVI srpski dnevni list sa imenom **Večernjih novosti** pojavio se od 1. januara 1890. i izlazio do 15. aprila, da bi vaskrsao 1895. ali pod imenom **Večernje novine**. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Stevan P. Vidaković.
Druge **Večernje novosti** - **dnevni list za svakoga**, vlasnika i urednika LJubomira B. Bojovića, izlaze od 1. oktobra 1893. do 1915. (U prvoj godini Prvog svetskog rata, izlazio je u Nišu, u koji se preselila i vlada Nikole Pašića). Vraćaju se posle okončanja austrijske okupacije Beograda, 1918. godine i izlaze do 1920, kada menjaju ime u **Telegram**. List je zastupao načela Liberalne stranke, uvek u opoziciji prema Pašićevim radikalima. Držeći se dinastičkog režima preživeo je, bez zabrane, vladavinu Aleksandra Obrenovića.
List **Novosti** izlazi u Beogradu 1886. Još 13 raznih listova izlazilo je pod istim imenom od Beograda i Knjaževca do Melburna i Čikaga.
U Zagrebu, u prvoj Jugoslaviji, takođe su izlazile **Novosti**, kao najtiražniji dnevnik u Hrvatskoj.

(NASTAVLJA SE)