Zakon albanske mafije

EKSPANZIJA organizovanog kriminala na Kosmetu je neposredna posledica terorističkih aktivnosti OVK, čiji su pojedini lideri iskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavili kontrolu nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojne nadležnosti. Pored šverca narkotika, organizovane kriminalne grupe bave se ilegalnom trgovinom oružjem, cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, te krijumčarenjem belog roblja i preprodajom ljudskih organa.
Veoma zastupljeni oblici organizovanog kriminalnog delovanja Albanaca su i reketiranje, ucene i nasilništvo nad pripadnicima albanske nacionalne zajednice, kao i nad Albancima koji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubiraju tzv. porezi za finansiranje terorističkih grupacija. Zastrašivanje i proterivanje Srba i drugog nealbanskog stanovništva takođe predstavlja lak izvor zarade, s obzirom na to da prodajom napuštenih stanova i drugih nekretnina, pojedine porodice stiču ogromne prihode. Delom novca dobijenog na ovaj način, bivši lideri OVK isplaćuju dugove snabdevačima oružjem, i svojim finansijerima, kao i zarade **zaslužnim** vojnicima i njihovim porodicama.

ČIŠĆENJE UNOSAN POSAO
POTVRĐUJUĆI da su albanski kriminalci imali ključnu ulogu u organizovanom kriminalu i u mnogim zemljama Evrope, naročito u vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta Evrope su, u svom izveštaju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovani kriminal na Kosmetu povezan sa bivšim pripadnicima OVK i kriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima evropskih zvaničnika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na Kosmetu su zastupljeni i trgovina ljudima, iznude, pritisci na predstavnike policijskih i pravosudnih organa, kao i nasilje na nacionalnoj osnovi, pri čemu je etničko čišćenje shvaćeno kao unosan biznis. Od 28 ubistava, počinjenih u januaru 2000. godine, 25 odsto je u vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma zabrinjava činjenica da je među izvršiocima kriminalnih radnji, uključujući i prestupe na etničkoj osnovi, sve veći broj maloletnih lica.
Kao veliki problem na Kosmetu Savet Evrope apostrofira i korupciju i njenu čvrstu vezu sa organizovanim kriminalom, pranjem novca, ekonomskim kriminalom i problemom neefikasnosti finansijskih institucija i poreske politike. Pored toga, sudovi su neopremljeni, broj sudija i tužilaca je i dalje mali, plate nedovoljne da obezbede njihovu nezavisnost, a ni bezbednost im ne može biti garantovana, zbog čega su pod velikim pritiskom, tako da efikasno mogu da rade samo u slučajevima koji nemaju veze sa etničkim ili političkim pitanjima.
Tokom 2000. godine zapadni mediji su Kosmet opisivali kao **gangsterski raj**, odnosno kao teritoriju koju evropski lideri sve češće vide kao bazu organizovanog kriminala, naročito trgovine drogom.
Većina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vrši se unutar porodičnih klanova (fisova) koji kontrolišu određene delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju čvrstu saradnju sa sličim kriminalnim grupama iz drugih evropskih država, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom na to da teritorije ovih zemalja predstavljaju glavne pravce preko kojih se odvija krijumčarenje.

MAFIJAŠKA PODELA TERITORIJE
ODNOSE u okviru porodice odlikuje stroga unutrašnja disciplina koja se postiže sistemom kažnjavanja za svako odstupanje od internih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu lojalnost klanu, pri čemu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kao sekundarni, odosno nebitni i neobavezujući. S obzirom na to da se klanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, što je faktor koji ograničava broj članova, veze među njima su veoma čvrste, a pristup i infiltriranje drugih lica gotovo nemogući.
Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino kao izvršioci određenih jednokratnih ili sporednih zadataka. Osim toga, albanske mafijaške porodice su organizovane u 3-4 i više nivoa, što omogućava da se sačuva sposobnost delovanja organizacije i u slučaju otkrivanja nekog njenog člana ili grupe.
Većina pripadnika kriminalnih grupacija na Kosmetu bila je aktivna u redovima OVK i drugih albanskih terorističkih organizacija, gde su obučeni za oružano delovanje. Pored toga, karakteriše ih izrazita fleksibilnost pri sklapanju sporazuma sa drugim sličim organizacijama iz zemlje i inostranstva, čvrste veze sa lokalnim političkim predstavnicima i pripadnicima pojedinih državnih organa (carinska služba, KZK i KPS), te spremnost i sposobnost za izvođenje kompleksnih operacija koje prevazilaze nacionalne okvire, s obzirom na to da imaju snažnu pomoć albanske emigracije okupljene oko različitih organizacija i udruženja u Evropi i SAD.
Teritorija Kosova i Metohije, što se organizovanog kriminala tiče, podeljena je na tri glavne interesne zone: oblast Drenice, Dukađina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontrolišu pojedini lideri bivše OVK, sada rukovodioci u političkim strukturama, kao i raniji, bliski saradnici OVK, koji su finansirali njen rad.

ODGOVOR NA PRESUDE
U PERIODU od 20. do 26. jula 2003. godine, kao reakcija na presude jednom broju pripadnika terorističkih grupa, podmetnute su ili bačene eksplozivne naprave na više lokcija u Prištini, Podujevu, južnom delu Kosovske Mitrovice, Lipljanu, Kosovu Polju i drugim mestima. Mete ovih napada, pored ostalog, bile su kuće Ibrahima Rugove i Nedžata Dacija, vodećih ličnosti DSK čiji su istaknuti članovi i ranije bili žrtve obračuna sa političkom pozadinom.
(NASTAVLJA SE)