Bogati darovi mafije

PORED prikupljanja novca, albanski emigranti u SAD organizovali su i isporuke humanitarne pomoći i oružja, kao i upućivanje dobrovoljaca, koji su se priključivali jedinicama OVK.
Američki obaveštajni izvori upozoravali su na mogućnost da se u regionu Balkana ispolji **kolumbijski sindrom**, odnosno da albanska mafija postane dovoljno moćna i preuzme kontrolu nad jednom ili više oblasti u kojima preovlađuje albansko stanovništvo. U to vreme je konstatovano da je - na političkom planu - takav efekat već postignut, usmeravanjem profita stečenog narko-terorizmom u lokalne vlade i političke partije. Tada vladajuća Demokratska partija Albanije (DPA), osumnjičena je da toleriše i direktno profitira od trgovine narkoticima, te da finansira secesionističke političke partije i druge grupacije na Kosmetu i u Makedoniji.
Za umešanost u korišćenje **opranog** novca stečenog kroz bavljenje narkoterorizmom, bile su osumnjičene i makedonska Partija demokratskog prosperiteta i druge albanske partije u toj državi, poput ultranacionalističke Nacionalne demokratske partije, ali i albanske partije na KiM.

POSAO - DROGA ZA ORUŽJE
U SVA tri slučaja, novac stečen na kriminalan način često je prikrivan kroz emigrantske donacije, uz procenu da je profit od narkoterorizma, upućen na jug Balkana u 1993. godini, iznosio oko milijardu dolara. Isti izvori su tvrdili da se, osim za kupovinu mafijaške **zaštite**, ovaj novac koristio i za sticanje popularnosti u narodu, kroz navodni patriotizam, ali i za druge kriminalne aktivnosti, pre svega za kupovinu oružja.
Na evropskom kontinentu, Albanci sa Kosmeta drže preko 80 odsto trgovine heroinom, njihovi dileri nalaze se u najmanje polovini evropskih zemalja, mesečno prokrijumčare četiri do šest tona heroina, a vrednost ove droge na godišnjem nivou iznosi dve milijarde dolara. Prema podacima Interpola, 1999. godine, albanska mafija je na švercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001. godine 50, a 2002. 70 miliona USD. U statistici Interpola se navodi da su od ukupnog broja uhapšenih krijumčara heroina, tokom 1997. Albanci činili 14 posto, kao i da je prosečna količina droge pronađene kod ostalih krijumčara iznosila dva grama, dok su Albanci posedovali, u proseku, 120 grama droge.
Profiti albanskih narko-grupa dostižu jednu milijardu američkih dolara, pri čemu promet na Kosmetu donosi od 125 do 150 miliona dolara, od čega se 25 miliona prosleđuje KZK. Hašim Tači, kao svoj deo, dobija pet miliona USD.
Američka agencija za borbu protiv droge (DEA) označila je Albance sa KiM kao druge po važnosti krijumčare narkotika na svetskom tržištu.
Francuska Geopolitička opservatorija za drogu, u svom izveštaju, objavila je podatak da su albanski narko-dileri bili ključni igrači u široko rasprostranjenom poslu **droga za oružje**, a više albanskih dilera uhapšenih u zapadnoj Evorpi priznalo je da su oružje kupovali za potrebe OVK. Ovakvu vrstu trgovine konstatovala je i Evropska unija, na sednici održanoj 1994. godine u Briselu.

ORTACI KOZA NOSTRE
NEMAČKI agenti za borbu protiv droge naglašavaju da su Albanci osnovali jednu od najvećih organizacija za krijumčarenje droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnom trgovinom **pere** kroz 200 privatnih banaka i menjačnica.
Predstavnici italijanske policije navode da je albanska mafija u toj zemlji, zbog svoje nasilnsoti i brojnosti, uspela da potisne turske trgovce drogom i da postane partner nekoliko italijanskih mafijaških organizacija, među kojima su sicilijanska Koza nostra, napuljska Kamora, kalabrijska Ndrangheta i Sakra korona unita, iz oblasti Pulja. Osim toga, albanski trgovci drogom su za kratko vreme, od kurira, postali organizatori krijumčarskih mreža, koji sada, kao kurire, angažuju kriminalce drugih nacionalnosti.
Sedište aktivnosti albanskih mafijaša u Italiji je u Kalabriji, a Milano im je najvažniji **poslovni** centar. Najistaknutiji predstavnici ovih organizacija investirali su svoj nelegalno stečeni kapital u lance parfimerija i salona lepote, ne samo u Italiji, već i u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemljama.
Pored trgovine drogom, albanski kriminalci u Italiji bave se prostitucijom, reketiranjem, široko rasprostranjenom trgovinom oružjem, kao i organizovanjem prosjačenja i džeparenja, u kojem su, uz stalno zlostavljanje i maltretiranje, angažovana deca kupljena od roditelja u Albaniji, po ceni od 1.000 dolara po detetu.
U kantonu Tićino, na granici Italije i Švajcarske, Albanci u potpunosti kontrolišu šverc droge i krijumčarenje ljudi.
U švajcarskim zatvorima se 1995. godine nalazilo oko 2.000 Albanaca optuženih za trgovinu drogom. Prema navodima švajcarske policije, novac stečen na ovaj način koristili su za kupovinu **kalašnjikova** i **uzija** u Bernu i Bazelu.
Predstavnik obaveštajne službe pri švedskoj policiji, u martu 1992. godine, potvrdio je da ova služba pretpostavlja da postoji povezanost između trgovine drogom i OVK. Na osnovu analize koju su obavili zvaničnici službi bezbednosti Švedske i Norveške, 1998. godine, a koja se odnosila na zaplenjeni heroin tokom prethodne dve godine, ustanovljeno je da u ovim zemljama Albanci švercuju 80 posto droge, a ostvarenim profitom kupuju oružje za OVK.

IZBEGAO ZATVOR
I FADILJ Kodra (38), iz Donjeg Prekaza, zbog terorističke aktivnosti osuđen je u odustvu na 20 godina zatvora.
Bio je komandant specijalnih jedinica za Drenicu i učestvovao je u terorističkim akcijama protiv pripadnika MUP-a i VJ.
Krajem avgusta 2002. pripadnici KFOR-a su u njegovoj kući pronašli vatreno oružje i municiju, ali nije zbog toga odležao zatvorsku kaznu. Naprotiv, to mu nije smetalo da bude postavljen na visoku funkciju u Kosovskom zaštitnom korpusu. Povezan je sa članovima takozvane Dreničke grupe koju predvodi Hašim Tači.

KIDNAPOVAO SRBE
ARIF Krasnići (32), iz sela Sibovac kod Obilića, pristupio je ekstremnoj albanskoj emigraciji u Nemačkoj. Po dolasku na Kosovo i Metohiji 1988. postao je jedan od rukovodilaca OVK, a na području Čičevice formirao je terorističku grupu pod nazivom **Hakaret**.
Učestvovao je 22. juna 1998. godine u kidnapovanju Dragana Vukmirovića, Zorana, Dušana i Petra Adžandžića, Filipa Gojkovića, Marka Buhe, Miroslava Trifunovića, Srboljuba Savića i Božidara Alimpića, radnika površinskog kopa **Belaćevac**. Oteo je i Žarka Spasića, 14. juna iste godine.

TERORISTA - PREDSEDNIK
GANI Krasnići (53), iz okoline Kline, je kao lokalni komadant OVK jula 1998. učestvovao u kidnapovanju oko pedeset ljudi sa područja Orahovca. O njima se, posle toliko godina,
još ništa ne zna, pa se pretpostavlja da su likvidirani i spaljeni u krečanima u selu Klečka, kod Lipljana.
Posle povlačenja VJ i policije sa Kosova, Krasnići je nastavio sa terorističkim akcijama presretajući vozila, kidnapujući i likvidirajući Srbe. Kao pripadnik Tačijeve Demokratske partije, na prvim izborima izabran je za predsednika opštine Mališevo.

SVIREPI EGZEKUTOR
KAO član štaba OVK Đimšit Krasnići (40), iz Leskovca kod Prizrena, sa svojom grupom ubio je oficira VJ Bojana Denića, a teško ranio policajca Rustema Agušija.
Tokom oružanog sukoba Krasnići je sprovodio usmene i pismene naloge tzv. Prekog vojnog suda OVK o likvidaciji srpskog stanovništva i uništavanju njihove imovine na području Prizrena. Pored ostalog odgovoran je za likvidaciju četvoročlane porodice Sezaira Skenderija iz Prizrena.
Posle povlačenja VJ i policije, promovisan je u jednog od rukovodilaca za područje Prizrena, a istovremeno rukovodi takozvanom Tajnom kosovskom službom.

PROGANJAO SRBE
EMIN Krasnići (47), iz Kosovske Kamenice, zbog terorističke aktivnosti osamdesetih godina bio je osuđen na 14 godina, ali je izdržao devet. Kao član OVK završio je vojnu obuku u Albaniji, a po povratku na Kosovo učestvovao je u sukobima sa pripadnicima VJ i MUP-a.
Posle povlačenja naših snaga sa Kosmeta, kao komadant OVK za Kosovsku Kamenicu bio je nalogodavac progona nealbanskog stanovništva. Bio je jedan od rukovodilaca KZK sa sedištem u Gnjilanu.
U svojoj kući u selu Dajkovcu bio je duže vremena smešten Ridvan Ćazimi, zvani Komandant Leši, jedan od čelnika OVPBM.
Uključen je u organizovani kriminal.

TAČIJEV MINISTAR
I JAKUP Krasnići (52), iz Negrovca kod Glogovca, osuđen je 1982. zbog separatističkog delovanja u okviru organizacije Nacionalne partije Kosova.
Jedan je od osnivača OVK u Drenici i komadant terorističke grupe **Golub**. Obavljao je funkciju portparola u Glavnom štabu OVK, a kao član političke direkcije OVK bio je upoznat sa planiranjem, izvođenjem i organizovanjem kidnapovanja, ubistava i fizičkog zlostavljanja srpskog stanovništva.
Sada je generalni sekretar Tačijeve DPK i ministar javnih službi u Vladi Kosova.

(NASTAVLJA SE)