Viza preko podzemlja

GRČKI predstavnik u Interpolu podneo je 1998. godine izveštaj u kojem je navedeno da Albanci sa Kosmeta predstavljaju glavni izvor snabdevanja kokainom i heroinom na ilegalnom tržištu ove zemlje. Osim toga, Interpol je, tokom 2000. godine, raspolagao podatkom po kojem se u Makedoniji, uz granicu sa Grčkom, proizvode sintetičke droge, dok se u Albaniji proizvodi kanabis, uglavnom namenjen grčkom tržištu, pri čemu, u cilju transporta ove droge u Grku, albanske kriminale grupe sarađuju sa grčkim kriminalcima.
Predstavnici čeških organa bezbednosti izjavili su, tokom 2002. godine da je albanski organizovani kriminal počeo svoje aktivnosti u toj zemlji ranih devedesetih godina, baveći se krijumačrenjem narkotika i trgovinom ljudima. Po njihovim navodima, kosmetski Albanci su ubrzo uspotavili kontakte sa lokalnim političarima, službenicima javnih ustanova i policije, koji su, zbog relativno niskih plata, često prihvatali mito, a zauzvrat obezbeđivali radne dozvole i dozvole za trajni boravak. Osim toga, Albanci su počeli da kupuju nekretnine duž granice sa Austrijom i Nemačkom, te da otvaraju ugostiteljske objekte, koje su često pretvarali u javne kuće, a za vreme sukoba na KiM koristili ih kao tranzitne punktove u transportu oružja namenjenog OVK.

HAPŠENJE DOBROŠIJA
PREDSTAVNICI policije u Pragu, 1995. godine izjavili su da su Albanci uspeli da Češku pretvore u jednu od ciljnih destinacija za trgovinu heroinom, kao i da preplave ovu zemlju drogom. Marta 1999. godine češka policija je uhapsila velikog narko-dilera Princa Dobrošija, za koga se ispostavilo da je prisustvovao proslavi koja je u Pragu organizovana povodom dodeljivanja jedne ugledne nagrade Ibrahimu Rugovi. Prilikom pretresa Dobrošijevog stana, pronađeni su dokumenti koji ga povezuju sa kupovinom oružja za potrebe OVK.
U poslovima krijumčarenja ljudi, Albanci u potpunosti kontrolišu transfer preko Balkana prema Grčkoj, koristeći maršrute kojima švercuju drogu u pomenutu zemlju. Albanska mafija je uspostavila čvrste veze sa turskim afričkim i italijanskim kriminalcima za poslove sa ileglanim migrantima koje povremeno koriste kao kurire za prenošenje droge. Osim državljana Albanije i Albanaca sa Kosmeta krijumčare se i migranti iz Turske, Pakistana, Šri Lanke, Kine i drugih zemalja.
Albanske grupe su uglavnom odgovorne za prevoz ilegalnih emigranata preko Jadranskog mora, od albanske obale do Italije. Polasci su uglavnom iz Valone, a neki iz Drača ili čak iz Ulcinja na jugu Crne Gore. Godine 1999. oko 10.000 ljudi mesečno krijumčareno je u zemlje EU preko Albanije. Za albanske kriminalne grupe, ilegalne migracije, čak iako ne mogu da se uporede sa narko-biznisom, predstavljaju značajan izvor sredstava, s obzirom na to da je procenjeno da su im, 1999. godine, donele zaradu od 50 miliona dolara.
U svakom trenutku, oko četiri miliona ilegalnih migranata nalazi se u pokretu. U svetskim okvirima, zarada pojedinaca i mreža za njihovo krijumčarenje, u 1999. godini, bila je procenjena između tri i 10 milijardi dolara. Interpol ima jasne indicije o umešanosti organizovanih kriminalnih grupa u svaki segment putovanja ilegalnih migranata.

MAKROI KAO AZILANTI
PREMA izveštaju Interpola, trgovina ženama i nasilna prostitucija postali su značajni albanskoj mafiji 1999. godine, kad su hiljade žena sa Kosova i Metohije izbegle u Albaniju, zbog oružanih sukoba u regionu. U albanskim mrežama prostitucije nalazi se sve veći broj žena iz Rumunije, Moldavije, Rusije, BiH i drugih zemalja. Makroi se često predstavljaju da su sa KiM, kako bi dobili status političkih izbeglica, iako mnogi od njih, zapravo dolaze iz Albanije. Pojedini Albanci ovaj posao kontorlišu iz inostranstva, pri čemu je Belgija sedište nekoliko glavnih nosilaca ovakve aktivnosti.
Predstavnici Saveta Evrope smatraju da je do povećanja stepena prostitucije na KiM došlo, pored ostalog, i zbog velikog prisustva stranih vojnika i civila na tom području, a prema izveštajima Međunarodne organzacije za migracije, hiljade devojaka i žena iz istočne Evrope nasilno stižu na KiM, gde su seksualno eksploatisane i prisiljene na prostituciju. Pored toga, ženama se trguje i unutar, kao i sa teritorije KiM.
Albanija je najveći centar za pranje novca i trgovinu drogom na Balkanu. Novac stečen trgovinom drogom kanalisan je kroz piramidalne šeme štednje, čiji je krah, 1997. doveo do drastičnih političkih nemira u toj zemlji. Anarhična situacija u zemlji, u to vreme, omogućila je albanskoj narko-mafiji da svoj posao razvije do neverovatnih razmera.
Sprega terorizma i organizovanog kriminala na Kosmetu uspostavljena je pod snažnim uticajem određenih političkih faktora u Republici Albaniji, osumnjičenih za korupciju i vezu sa kriminalnim strukturama. Značajan je podatak da se ekspanzija OVK dogodila u periodu vlasti Salija Beriše, kome se pripisuje **tolerancija** prema švercu narkotika, tim pre što lider DPA, i sada, održava čvrste veze s Hašimom Tačijem.

SUKOBI KRIMINALACA
PO okončanju oružanih sukoba na Kosmetu, prema navodima zvaničnika MUP Albanije, najtraženiji kriminalci iz ove zemlje prešli su na KiM, kako bi izbegli hapšenja. Iz tog razloga, veliki broj krivičnih dela u Pokrajini može se pripisati državljanima Republike Albanije.
Sukob na Kosovu i Metohiji, kao i problem izbeglica u Albaniji, rezultirao je velikim prilivom finansijske pomoći sa zapada. Albanski organizovani kriminal, sa svojim vezama u državnim vlastima Albanije, imao je velike koristi od ovih sredstava, koja su procenjena na oko 163 miliona dolara.
(KRAJ)