Slava bez ljubavi

Piše: Nikola Smiljić
DECA javnih i slavnih roditelja, koji su uspeli u životu i postali poznati i priznati u društvu, nisu baš srećna kako to možda na prvi pogled izgleda. Naprotiv, oni žive u senci i zaleđini znanih oca ili majke, i sve što žele da učine na planu autonomije i individualnosti zamagljeno je imenom roditelja, što je često fatalno po celu porodicu. Ta deca, puna su stvaralačkog entuzijazma, kao i svi drugi mladi ljudi, ali je taj entuzijazam prigušen zbog velikog i najčešće nedostižnog roditelja.
Mnogobrojni su primeri teških tragedija u porodicama uspešnih političara, biznismena, umetnika, sportista, intelektualaca. Ali, kao po nekom pravilu, sve su to, bez izuzetka, tabu teme i porodične nesreće koje se skrivaju ne samo od šire javnosti, nego se o njima ćuti i u užoj porodici. Možda i zbog toga ova pojava nije naučno izučena, niti medijski eksponirana, mada bi joj se zbog raširenosti i posledica trebao posvetiti dužna pažnja.

ZLA SUDBINA BRANDA
NAŠA istraživanja i saznanja od stručnih autoriteta pokazuju da je taj problem i te kako prisutan, ne samo kod nas, već i u celom svetu. Zvuči neverovatno, ali je provereno i potvrđeno, da baš deca slavnih i poznatih često žive u pravom duševnom haosu i paklu, obesni izobiljem koje ih okružuje, zbog preterane pažnje ne samo od roditelja, i ponajviše zato što troše nešto što nisu sami zaradili i to vremenom zasmeta. I što se javlja kompleks: da ništa u životu nisu postigli sami.
Pre nekoliko godina se u porodičnoj kući čuvenog holivudskog glumca Marlona Branda, na Tahitiju, u svojoj spavaćoj sobi, u cvetu mladosti obesila prelepa ćerka slavnog umetnika, Čejen Brando, i sama kulturni poslenik u Americi. Nesrećnoj devojci, koja je za sobom već imala dva pokušaja samoubistva, slava oca i njegovo bogatstvo bili su samo teret kojeg više nije mogla da nosi i našla izlaz koji je zapanjio ceo svet.
Zanimljivo je da je Brandov sin Kristijan, koji je krenuo stranputicom još kao dečak, višestruko agresivan, a zbog ubistva vršnjaka robija već 14 godina. Pre zločina ovaj sin znamenitog glumca išao je iz greške u grešku, ne znajući ni sam šta želi u životu i šta će sa sobom. Kao i svi veliki glumci, Brando je pravio karijeru, a decu sve više zapostavljao. Najčešće je sa njima, kako je sam govorio, samo na dan rođendana.
I veliki državnici nemaju baš sreće sa svojim porodičnim naslednicima. Da je to tačno, navodimo i slučaj potomka engleskog državnika Vinstona Čerčila, njegovog 43-godišnjeg unuka Čarlsa Čerčila, koji je godinama notorni alkoholičar, krijumčar i uživalac droge. Više je puta osuđivan zbog nasilničkog ponašanja i kriminalnih radnji, pa je britanski Vrhovni sud odlučio da Čarls, posle smrti oca, neće moći da upravlja očevom i dedinom zaostavštinom, jer je ovaj rasipni naslednik uveliko rasprodao zaostavštinu, koja je skupljana i čuvana puna tri veka.
Čarlsov otac, pokojni Randolf Čerčil, takođe je u mladosti bio problematičan. Stalno je sanjao da bude veliki državnik i vojskovođa poput velikog oca, pa ga je Čerčil 1942. godine, u jeku rata, poslao da radi u britanskoj vojnoj misiji u Nici. U toku 1943. godine, dobio je zadatak da se padobranom spusti u blizini Vrhovnog štaba kod Bugojna, što je i učinio, ali se prilikom pada teško povredio, zbog čega je ležao u bolnici tri meseca. Lečio se u Splitu i Napulju, ali su povrede ostavile vidnog traga, pa je prerano umro.

ZATVOR TODORU JUNIORU
SLIČNO se ponašao i unuk bugarskog lidera Todora Živkova, koji je pre osam godina uhapšen u Švajcarskoj i isporučen Sofiji. Todor Slavkov (24)je optužen za silovanje devojke. Zanimljivo je to da žrtva, napastvovana devojka, siledžiju nije smela da prijavi za vreme dok je njegov deda po majci, Todor Živkov, bio na vlasti, već je to učinila sedam godina nakon nemilog događaja. Nestašni Todor, unuk slavnog dede imenjaka, je ipak odrobijao svoje u Sofiji.
I čuveni ruski vojskovođa i državnik Josif Visorionovič Staljin je imao muke sa sinom jedincem, Vladimirom, kojeg je u ratu poslao na front kao običnog vojnika, mada je mogao da ga skloni gde je god želeo. Nemci su Vladimira 1944. godine zarobili i ponudili Rusima za razmenu za zarobljenog komandanta Staljingradskog fronta, generala Paulusa. Na ponudu je Staljin, prema memoarima generala Žukova, odgovorio:
- Ne može se obični vojnik razmeniti za generala. Šta će mi reći ruske majke.
Nemci su posle toga Vladimira Staljina streljali, a njegova sestra Svetlana Staljin je posle toga krenula stranputicom sa koje povratka nije bilo.
Nisu srećna ni deca velikih svetskih književnika. A ilustracije radi, navodimo slučaj starijeg sina Tomasa Mana, Klausa Mana, koji je i sam za sobom ostavio veliko književno delo, a koji je izvršio samoubistvo u najboljim stvaralačkim godinama. U više navrata slavni autor **Čarobnog brega** izjavio je da je ova tragedija traumatizovala mlađeg sina Edija i ćerku Eriku, koji se nikad nisu oslobodili tog tereta.

AZIL KAO SPAS
PORODIČNE tragedije slavnih zabeležene su i u davnoj prošlosti, pa je tako nesrećno završio Šekspirov sin Hamnet, u 22. godini života, što je velikom piscu poslužilo kao inspiracija za čuvenog **Hamleta**.
Goleme nevolje imao je autor svetskih klasika Stendal, sin slavnog oca, za kojeg je rekao da ga toliko mrzi da je srećan što je imao pravo da promeni porodično ime. Stendalu je pravo ime Anri Bejl, a nikad se nije njime potpisao. Imao je ravno sto pseudonima i rekao da oni **predstavljaju vrhunac stvaralačke slobode**. Slično je bilo i sa DŽekom Londonom, koji se nikad nije potpisao svojim pravim imenom DŽon Grifits.
Plašeći se poređenja sa slavnim roditeljem, deca slavnih pisaca najčešće uzimaju pseudonime ili menjaju iz temelja ime, bežeći u nekakav svoj azil i mir. Takav je bio slučaj i sa dobitnikom ugledne francuske nagrade **Feminan** Emanuelom Karerom, autorom bestselera **Razred na snegu**. On je sin Elen Karer, jedine žene pisca istoričara, koja je član francuske akademije nauka. Od velikog prezimena **pobegla** je i Margaret Diras čije je pravo ime Donađe. Ona je rekla da **odričući se slavnog očevog imena, pisci se, u stvari, prema svojim knjigama odnose kao roditelji prema pravoj deci**.
Međutim, slavna ćerka slavnog Anrija Levija, Bernar, nikad nije menjala očevo prezime, već mu je samo dodala i prezime supruga. Rekla je da joj je očevo prezime **dekor u književnoj karijeri**. Ona je zaista velika retkost kada su u pitanju deca velikih pisaca.

IZAZOV OD NULE
JEDNOM prilikom Stendal je rekao:
- Otac mi je zaista obezbedio izobilje i ugled, samo zato što me je on rodio. Ali, svo to bogatstvo siromaši moju dušu. Slatko je samo ono što sam sam ja postigao. Zato sam se odrekao imena velikog oca, da bi počeo od nule. Počinjati od nule veliki je izazov i mogućnost. Tako sam nekako našao sebe, a kako mi je bilo, samo ja znam.

TRAGIKA ANJELIJEVIH
CELA Italija šokirana je tragičnom smrću sina italijanskog automobilskog magnata Đanija Anjelija, 46-godišnjeg Edoarda, koji je izvršio samoubistvo skočivši s jednog mosta u Torinu na beton. Na mostu je ostavio upaljen automobil **fijat kroma** i sva dokumenta u njemu. Bio je prelep dan, 15. novembar 2000. godine.
Edoardo je rođen u NJujorku, školovao se na Pristonu, vodio asketski život, nikad se nije ženio. Krajem 1990. godine hapšen je u Keniji zbog posedovanja heroina... Večito u senci sopstvenog oca, živeo je sam, nedaleko od roditeljske kuće, na brežuljku pored Torina. Nikad nije gajio aspiracije prema automobilima niti biznisu.
Upravo zbog toga, gazda **Fijata** popularni Avokato, kako ga Italijani najradije zovu, imenovao je svojevremeno bratanca - Đovanija Alberta Anjelija - za svog naslednika. Ali, ovu zamisao prekida prerana smrt mladića, koji 1997. godine umire od raka trbušne duplje.
(NASTAVLJA SE)