Manekeni lošeg ponašanja

Piše: Nikola Smiljić
BITI sin ili ćerka slavnih, popularnih ili bogatih nimalo nije lako. Baš zato što su prezaštićeni i prezasićeni, a i sami popularni i poznati još od rođenja, a sve to zaslugom drugih, naslednici postaju vremenom inferiorni i traumatizovani do te mere da sami sebi postaju balast.
Kako nam kaže prof. dr Vlajko Petković, sociolog na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, problem najčešće dolazi zbog prezauzetosti roditelja svakodnevnim dužnostima na poslu, od jutra do mraka, zbog čega ne mogu da odvoje vreme za decu u godinama kad je to mladima najpotrebnije. Umesto da im se posveti pažnja kod kuće, na izletu, ili u školi, moćni roditelji najčešće ispunjavaju deci svakojake njihove želje, što je mač sa dve oštrice, pogotovu ako im se daju previše novaca, skupa kola, obezbeđenje provoda po vilama i na splavovima preko cele noći, skupa putovanja bez kontrole i slično tome. Većina prezauzetih roditelja nemaju vremena za decu ni preko nedelje i praznika, a ako i imaju, nije to dovoljno. Da odu u školu i sa učiteljicom popiju kafu, velika je retkost.

LJUBAV NEMA ZAMENU
NAŠ sagovornik prof. Petković, kaže da su upravo slavni i moćni, bogati i ugledni, prezauzeti svojim funkcijama i obavezama zbog čega dolazi do odsustva prave, tople roditeljske ljubavi, koju ne mogu zameniti ni skupe igračke, pa ni i automobili(!).
- Deca tako okupiranih ljudi su nemotivisana, jer imaju sve, počev od ugleda, bogatstva i sigurnosti do društvenog tretmana i prestiža koje obezbeđuje roditeljska zaleđina. Takva deca su prezaštićena i nepripremljena za život i životne teškoće i izazove koji dolaze kasnije, često kao uticaj uglednih roditelja i njihove moći. Najčešće su to **vikend roditelji**, koji deci posvećuju pažnju za vreme nedeljnog odmora, a bogme ni tada. Mnogobrojni su sukobi generacija i drugi konflikti, jer bogati ljudi najčešće nisu i srećni ljudi - kaže prof. dr Vlajko Petković, citirajući poznatu Tolstojevu misao iz **Ane Karenjine**: **Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica - nesrećna je na svoj način**.
Kao ilustraciju primera neuspešne dece uspešnih roditelja prof. Petković navodi slučajeve roditelja: Tito, Kardelj, Dedijer, Mijatović, Herljević, Čaušesku, Staljin, Beržnjev, Onazis, Vaclav Havel, Kenedi, Valensa..., kod čije dece je vladala raskalašenost svake vrste što je štetilo pre svega, njima samima. Većinom deca znanih su pravi manekeni lošeg ponašanja. I pripadnici današnjeg establišmenta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu imaju iste osobine, o čemu se skoro sve zna u javnosti.
Velike svetske afere izazivali su naslednici poznate grčke bogataške porodice Onazis, a pre svih Kristina Onazis, ćerka Aristotela Onazisa. I u porodici Kenedijevih. Najviše su se u svetskoj štampi pojavljivali sinovi: Mihajla Kovača, sina slovačkog predsednika za kojim je zbog kriminala raspisano više poternica širom sveta, Slavomira Valense, sina bivšeg predsednika Poljske (izazivao saobraćajne nesreće u pijanom
stanju) i Nika Čaušeskua, sina bivšeg predsednika Rumunije, kome su automobili bili posebna strast, kao, recimo, Marka Miloševića. Na duši je pored ostalog imao nekoliko pregaženih pešaka, a okončao je život u psihijatrijskom lečilištu, posle smrti svojih roditelja.

ISPOVEST MLADOG KENEDIJA
MNOGOBROJNI Kenedijevi su priča za sebe. Robert Kenedi Junior, aktivista za zaštitu prirodne sredine u Americi, sin ubijenog istoimenog senatora, izjavio je u TV intervjuu, na svom imanju u Virdžiniji, za Si-Bi-Es u emisiji **Šezdeset minuta**:
- Alkohol i droga su u genima Kenedijevih i ja sam alkoholičar, kao i mnogobrojni moji rođaci. To zlo je, smatram, tuđom rukom prosuto. Moj brat Majkl imao je užasne seksualne scene i veze sa maloletnicama.
Robert je dalje govorio o svojoj borbi sa alkoholom i drogama i pominjao je sestre Merilend, Ketlin i Keri, te braću Kristofera i Maksa koji su svi predodređeni za pakleni duševni život čim počnu misliti svojom glavom.
Alkohol i droge pratile su **dinastiju** Kenedi decenijama. Senator Ted Kenedi bio je optužen da je pijan izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Meri DŽo Kopečni. Dejvid Kenedi, drugi sin ubijenog senatora Roberta Kenedija, umro je 1984. godine od prekomerne doze kokaina u Palm Biču. Majkl Kenedi izjavio je da je bio na lečenju nakon što ga je žena zatekla u krevetu sa bejbisiterkom i za ovaj skandal je okrivio alkohol.
Kongresmen Kenedi početkom godine morao je da se povuče iz trke za guvernera Masačusetsa, posle objavljivanja knjige njegove bivše žene, u kojoj ga je opisala kao siledžiju i izazvala medijski skandal razotkrivajući vezu njegovog brata Majkla sa maloletnom bejbisiterkom. - Užasno je to što je učinjeno. Rekao sam Majklu da to mora biti osuđeno i to sam učinio, kao i drugi članovi porodice - rekao je Robert Kenedi Junior.

NEKA TITO PLATI
POČETKOM novembra daleke 1946. godine Žarko Broz se obreo u Tuzli u hotelu **Bristol**, neposredno pred drugu posetu svog oca Tita graditeljima pruge Brčko - Banovići. Napravio je pravu lumperajku u hotelu, a kad su mu konobari podneli račun za piće i iće, štete u apartmanu i kafani, on im je lakonski odgovorio:
- Neka vam to Stari plati.
Račun je platila opština, a Žarko je sutradan **ispario** za Zenicu, gde je reprizirao lumperajku u hotelu **Metalurg**.
Žarko se smirio posle ženidbe sa Ruskinjom Tamarom Veger sa kojom je stekao Josipa i Zlaticu. Ali, još dok su deca bila mala, smrtno se zaljubio u mladu i prelepu Subotičanku Terezu Kulundžić, zvanu Babika. Žarko se opijao zbog nje, dugo je opsedao, dok nije pristala da se uda za njega. Napustio je Tamaru i decu, Tamara je radila kao prevodilac sa ruskog jezika u Radio Beogradu. Oženio se lepoticom iz Subotice. Nije ga slomilo ni to što su agenti Udbe, po nalogu sa vrha, njegovu izabranicu četiri puta stražom proterivali u Suboticu. On bi opet jurio svojim džipom po nju i vraćao je u Beograd.
Žarko je detinjstvo i ranu mladost proveo u Moskvi sa majkom Pelagijom Bjelousovom, u vreme bombaškog procesa i robijanja Tita u Lepoglavi. Početkom rata, sredinom 1941. godine, kao 17-godišnjak Žarko odlazi u redove Crvene armije, gde se istakao kao pravi junak u borbama za oslobođenje Moskve, gde je teško ranjen.

PRIMERAN BROZ
ZA razliku od starijeg brata Žarka Broza, Mišo Broz je bio sušta suprotnost. U svakom pogledu primeran, u Petoj beogradskoj gimnaziji, kasnije kao student prava, a još kasnije i kao stručnjak u zagrebačkoj INI gde je bio i na rukovodećim položajima. Srećno se oženio i ima savršeno zdravu porodicu.

TERET SLAVE
- DECA poznatih, u najvećem broju slučajeva su žrtveni jarčevi zbog slave. Zbog toga što je teret slave psihološki teže podneti nego pad. I što su deca pogrešno usmerena od malih nogu. Najvažnije je izabrati profesiju, ali tako da je što dalje od zanimanja slavnog oca ili majke. Da se deca bave sportom i hobijima, da se druže sa običnim svetom i provode vreme, vikende, odmore, raspuste...
Poznati moraju naći vreme za svakodnevne razgovore dok su deca mala i u razvoju. Svaka reč za njih je važnija nego gomila novca. Posebnu pažnju posvetiti školi, a ne samo pred kraj školske godine kad se ispravljaju i doteruju ocene. Da razred bar jednom godišnje vidi poznatog oca ili majku - dodaje prof. dr Vlajko Petković.
(Nastavlja se)