Zla kob Gandijevih

Piše: Nikola Smiljić
UZ slučaj Vladimira Dedijera i tragično stradanje njegovih sinova Branka i Borivoja, slučaj Josifa Papića je jedno od retkih samoubistava u poznatim porodicama koje je obelodanjeno u medijima. Veo tajne se morao skinuti, jer je samoubistvu Papićevog sina 16-godišnjeg Mladena prethodila **afera Papić** u kojoj je Josif ispao žrtva, budući da je, kako se ispostavilo, afera isfabrikovana.
Pre tridesetak godina, štampa se uveliko utrkivala ko će više i ko će pre oblatiti Josifa Papića, dugogodišnjeg istaknutog rukovodioca u privredi i političkim strukturama Srbije. Bio je u mnogobrojnim foteljama, od direktora preduzeća do sekretara Skupštine grada Beograda. Kad je afera obelodanjena, bio je na dužnosti generalnog sekretara stalne konferencije gradova Jugoslavije..
Ukratko, Josif Papić je prodao očev stan, podigao kredite i zadužio se na razne druge načine da bi sebi sagradio porodičnu kuću sa tri stana u Beogradu. Za taj greh Papića je partijska organizacija opštine Stari grad u Beogradu isključila iz SK sa čudnim obrazloženjem, **zbog kršenja normi komunističkog i samoupravnog ponašanja**. To je, praktično, značilo da više ne može imati poverenje partije i to je bio kraj briljantne karijere u njegovim najboljim stvaralačkim četrdesetim godinama.

DEČAK ŽRTVA HAJKE
TU ne strada samo on, već i nedužni supruga, prosvetni radnik, i dva poodrasla sina, od kojih je stariji Mladen učenik osmog razreda, u početku hajke imao 13 godina. Bio je vukovac i primer u svakom pogledu, školi, porodici i komšiluku. Dete koje su svi u okruženju voleli kao svoje.
Kako to biva u takvim vunenim vremenima, kad se sruči lavina na žrtvu, na krivičnu prijavu reaguju tužilaštvo i drugi istražni organi. Epilog je da je na najvišim istancama od opštine do Vrhovnog suda, konstatovano **da je Josif Papić postapio u granicama zakona**.
Najkraće rečeno, činjenice pravne i druge išle su njemu u prilog, a protiv njega samo sticaj okolnosti, kako je konstatovano na kraju balade.
A kraj balade se, neočekivano, pretvorio u surovu i sumornu dramu koja je u to vreme šokirala Beograd i celu državu.
Kako smo se uverili u Novinskoj dokumentaciji **Borbe**, o slučaju Papić napisano je toliko članaka da su prepunili četiri debele kutije - registra, a to je samo jedna mali deo isečaka iz ovog slučaja.
Dve i po godine kasnije, kad se afera već uveliko stišala i stvar legla ipak na štetu porodice Papić, nekoliko listova objavili su kratku vest 6. maja 1975. godine gde piše:

SANĐAJ, RAĐIV, INDIRA
**JUČE (tj. 5. maja, prim. N.S) samoubistvo je očevim pištoljem izvršio 16-godišnji učenik osmog razreda osnovne škole u Beogradu Mladen Papić sin Josifa Papića, političkog radnika. On je u početku afere imao 13 godina, a ostaće zauvek tajna šta je mladić sve preživljavao posle dramatičnih događaja vezanih za njegovog oca. Sahrana je sutra u Beogradu.**
Posle ove vesti, koju nije objavio nijedan list iz Zagreba, Sarajeva i LJubljane, o porodici Papić više nije ništa pisano.
Posle stradanja **oca Indije** Mahatme Gandija, jednog od najčuvenijih porodičnih klanova na svetu pratile su nesreća za nesrećom. Prvo je u atentatu 31. oktobra 1984. iz automata i pištolja, sa 24 prostrelne rane, ubijena Indira Gandi, **majka Indije**, ćerka DŽavararla Nehrua, rođena 1917. godine.
Kada je njen otac Nehru umro od srčanog udara maja 1964. godine (srce **prepuklo** zbog iznenadnog rata sa Kinom), Indira se uključuje u politički život, a dve godine kasnije, posle smrti premijera Šastrija 1966. gine, postaje vođa velike indijske nacije - premijer Indije.
Noću, danju **ginula** je za svoj napaćeni narod.
Uistinu, uvek uspešnim i uvek tragičnim porodicama Nehru- Gandi kao da je bilo suđeno da svakom uspehu prethodi najmanje jedna smrt.
Posebno je Indija šokirana 23. juna 1980. godine, kada je, nesrećnim slučajem, u sportskom avionu poginuo Sanđaj Gandi, mlađi sin Indire Gandi, inače pripreman da nasledi majku u velikim državničkim poslovima. Stariji sin Radživ, pilot na redovnim letačkim linijama kompanije **Indija ervejz** morao je da nasledi dužnost poginulog brata, mada se zna da je to uradio protiv svoje volje, jer nije voleo politiku. Odbijao je dužnost da nasledi majku i ustupio je mlađem bratu kada je rekao **da bi više voleo da bude prosjak nego političar**.

ENIGMA GREJS KELI
NA molbu majke posle tragične pogibije brata, on, zakleti pilot, ipak napušta nebo i **silazi** na užarenu indijsku političku scenu.
Posle smrti Indire Gandi, Radživ Gandi je izabran za premijera Indije. U utorak 21. maja 1991. godine paklena bomba odnela je san i život Radživa Gandija.
Grejs Keli slavna filmska zvezda, koju je pedesetih lansirao Alfred Hičkok, stradala u saobraćajnoj nesreći u blizini Monte Karla, u jesen 1982. Zvanično je saopšteno, nakon opsežne istrage o udesu automobila kojeg je sama vozila, da je u toku vožnje doživela moždani udar.
U verodostojnost zvaničnog izveštaja odmah se posumnjalo, jer je vožnja bila umerene brzine, a put, sa kojeg je sletela u provaliju duboku 40 metara, pogodan za vožnju. Jedan od najglasnijih u rasvetljivanju misterije bio je njen brat DŽon Keli.
U javnosti se raspredaju priče i nagađanja da je njena smrt naručena, odnosno da je na njenom automobilu napravljena sabotaža koja je uslovila katastrofu. Otvoreno se govorilo da je posao odradio plaćeni ubica.
Rođena 1928. godine u Filadelfiji, proslavila se sa 24 godine, 1952. godine, u filmu **Tačno u podne**. Ušla je u sve filmske enciklopedije sveta.
Za princa od Monaka Renijea 1956. priređena je svadba koju svet dotad nije video. Bio je ceo Holivud, mnogobrojni političari iz celog sveta i filmski poslenici. Venčala se u crkvi u Monaku i primila oreol princeze od Monaka. Ujedno, bio je to, po zakonima Monaka, kraj filmske karijere.
Pre udaje u njoj je **svaki otac video svoju ćerku**, kako su pisali američki kritičari. Jedno vreme pre udaje dok je radila u Americi živela je raskalašno sa čestim avanturama i alkoholisanjem. Imala je više ljubavnih idila, ali se **u vezi** najviše zadržala sa Klerkom Geblom. Sa njim se upoznala u Keniji 1952. godine za vreme snimanja filma **Mogambo** u režiji DŽona Forda.

IZ TRAGEDIJE U TRAGEDIJU
KONGRESNA partija Indije upražnjeno mesto poverava Radživovoj supruzi Italijanki Sonji Gandi. Kongresnu stranku je 1888. godine osnovao Radživov pradeda Motilah Nehru, otac DŽ. Nehrua, a pripadnici ove stranke smatrali su za prirodno da snaja Sonja može zameniti ubijenog muža na prestolu, a to rade i zato što su pripadnici opozicije svojevremeno osporavali premijersko mesto i Radživ zato što je oženjen strankinjom. Čak se pričalo da je CIA namerno **sklopila** ovaj brak Radživa i Sonje kako bi posle lakše zamutila mutne indijske političke vode.
Tako je, u stvari, Indija od atentata na Mahatmu Gandija, 31. jula 1948. do smrti Radživa i izbora Sonje išla iz tragedije u tragediju.
(NASTAVLJA SE)