Osamdesetih godina 19. veka Srbiju su potresale žestoke stranačke borbe. Udarna pesnica u konfrontacijama bile su novine, kojima je bio primarni partijski zadatak diskreditovati protivnika.
NAPREDNJACI su imali Glavni odbor u Beogradu, a mesne odbore po svim većim naseljima Knjaževine odnosno Kraljevine. Svaki član se morao upisati u stranku i dobiti člansku kartu. Novine su imale stalnu rubriku **Izjave**. U njima su pojedini članovi izjavljivali da pristupaju Narodnoj stranci iz tih i tih razloga; ili ako su prelazili iz neke druge stranke onda su pisali zašto tu stranku napuštaju, naravno, uz najcrnje i najružnije psovke, među kojima su dominirale dve reči: lažovi i obmanjivači naroda.
Kakav je bio program naprednjaka?
Odbrana srpskog suverena i dinastije Obrenovića; evropeizacija i modernizacija Srbije (**da od naše patrijarhalne zemlje stvore pravu jevropejsku državu**); da se veže za Austriju i u Srbiji podstakne razvoj kapitalizma i drugo. Po dolasku na vlast 1881. godine počeli su gradnju železničkih pruga po Srbiji. Namnožili su i uvećali činovništvo i ogromnu birokratiju, koja je pala na pleća sela i seljaka. Uveli su za seljaka preteško breme poreza, a poreze smanjili trgovcima. Uvećani su policija i ukupan represivni aparat. Seljak je, s razlogom, prema naprednjacima imao odbojan, neprijateljski stav, jer su ga oni **pljačkali i robili...**
ŠALJIVA ZBILJA - TUŽNA ŠALA
UPRAVO su tu, među ovim seoskim nezadovoljnicima, radikali našli svoje masovno članstvo i najbrojniju izbornu bazu. Govorili su: 60.000 članova. Uz listove pojedinih partija, izlazile su i druge novine: zvanični organ režima **Srpske novine**, zatim **Beogradski dnevnik**, onda **Novi beogradski dnevnik**, **Liberal**, **Borac**, **Male novine**, **Protiv zla** (organ niških liberala), **Glasnik**, **Skupštinar**, **Zvono, zvono - protiv tirana**, **Domovina** i dr.
Srbija nikada nije imala više satiričnih, humorističkih i zabavnih listova za **šaljivu zbilju i tužnu šalu** nego u to doba: **Dar-mar**, **Ćosa**, **Brka**, **Era**, **Telefon**, **Strela**, **Gudalo**, **Mirođija**, **Grbonja**, **Zolja**, **Bič** i dr.
Svi ovi listovi **za zbilju i šalu** u srpskom strančarenju i **bolesnom partaizmu** nalazili su posebnu inspiraciju za podsmeh i šibanje svakojakih društvenih nakaznosti. Kralj je bio - nedodirljiv!
Dakle, Srbiju su od osamdesetih godina devetnaestog veka iznutra žestoko nagrizale i iscrpljivale stranačke borbe; vojevalo se i politizovalo do besmisla. I stranice listova uvek su nosile taj pečat. Vrlo često njihov cilj nije bio da objektivno informišu nego da grde, kritikuju drugu stranku, a svoju hvale i ubeđuju čitaoce u njen politički program koji Srbiju i njene žitelje vodi u boljitak (omiljena reč tog vremena).
Tako, stranačke novine, u međusobnim svađama i polemikama, jedni druge nazivaju raznim pogrdnim imenima: **ruglo žurnalizma**, **škrabalo**, **klepetalo**, **blebetalo**, **strašilo za čitatelje i Srbiju**. Bile su prepune praznog politiziranja i partijske demagogije.
Obično su se štampale na dve ili četiri, ređe na šest ili više stranica, a imale su ograničen tiraž od pet stotina, do hiljadu i pet stotina primeraka. Najveći tiraž su imale **Male novine**, koje su bile nestranačke.
KAKO ODBRANITI ESNAF
I NOVINARI su pripadali različitim političkim strankama. Javno su se preko svojih glasila psovali, grdili, sprdali jedni s drugima, ali su u privatnom životu sve zaboravljali, suludi partaizam odbacivali od sebe i - prijateljevali, družili se, sedeli po kafanama, zbijali šale i **bistrili politiku**.
Beogradski novinari su 1881. godine, treći u Evropi, formirali svoje esnafsko udruženje. Bez obzira na partaizam koji je potresao Srbiju i stvarao sulude razmirice, novinari su želeli da se društveno organizuju, kako bi **u slozi mogli da unapređuju srpski žurnalizam i književnost**.
Od 1881. godine većinu su u parlamentu i vladi imali naprednjaci. Opozicija je to nazivala - zengijanje na narodnoj grbači. Zengije su naprava koja se natiče na čizme ili cipele i, dok se jaše na konju ili magarcu, ovim gvozdenim zengijama jahač životinju udara u slabine da bi brže i poslušnije išla u željenom pravcu.
Bila je prošla godina dana od **naprednjačkog** zengijanja u sedlu vlasti, ali do naroda nije stigao nikakav **boljitak**. Štaviše, svakodnevni život se pogoršao, pa birači iz Negotina, 29. januara 1882. godine šalju telegram svom izabranom poslaniku, Milošu Simiću, ove sadržine:
**Zašto si izneverio sva naša očekivanja, pa nisi nas i naše interese u Skupštini zastupao kako valja, nego si samo gledao sebe i svoj interes trgovački, da se što više obogatiš. Zato smo na današnjem zboru u Negotinu, kao tvoji birači otkazali ti poverenje. Znaj, g. Miloše, naprednjačka perjanico, da od danas više nisi naš poslanik. Sada je naše poslaničko mesto upražnjeno. Na vanrednim i dopunskim izborima želimo da biramo drugog poslanika koji će naše interese braniti i štititi u Skupštini... Hoćemo poslanika iz radikalskih redova.
U potpisu telegrama: **U ime zbora stranke: Živojin Dimitrijević, predsednik.**
VELJKO, SOKOLE SIVI
TAKO se ne samo otkazivala **ljubav** izabranom poslaniku nego se i javno, u masi, prelazilo iz jedne u drugu partiju.
Ali, poslanik Veljko Jakovljević, iz Skobalja, kod svojih birača (biralo se javno, uz aklamaciju) **kaljenje** u Skupštini je položio, pa ga ovakvim telegramom pozdravljaju iz **izborne baze** (**Videlo**, 21. januara 1882).
**Dragi naš Veljko, sokole sivi! Živeo nam!
I do sada si nam među naprednjacima omiljena ličnost bio, a sada još više posle govora koji si održao u Skupštini i u kojem si na pravi način istinu u lice skresao lažovima i smutljivcima radikalima koji šire glasine po Srbiji da je knjaz Milan Nemac i da će nas sve ponemčiti. Sada smo se uverili, Veljo, sokole, da se hrabro zauzimaš za naš boljitak i boljitak naše nam mile Otadžbine!
Hvala ti junačino! I dalje budi tuč naših želja kod našeg Gospodara Knjaza Milana, samo se drži tog puta i Doma Obrenovića pa će biti dobro i tebi i nama! Veljo naš, ničega se ne boj, jer smo svi u Skobalju i Kamenici uz tebe!**
Ispod ovog patetičnog telegrama slede potpisi 53 birača.
Međutim, samo nedelju dana kasnije, stiže još jedan telegram, ali adresovan na sve naprednjačke poslanike:
**Da živite poslanici našeg kraja! Da vo vjeki vjekova Srbijom vladaju naprednjaci i dinastija Obrenovića! I ovog puta radom svojim posvedočište da ste iskreno uz presto slavnog Obrenovića, Miloša Velikog, svih Obrenovića i njihove vlade! - Rad vaš dao nam je tvrdog uverenja da ćete nepokolebljivo, kao stena, burne talase radikalske i liberalske savladati, pa vam zato ovim putem, kao dičnim sinovima našeg kraja, izjavljujemo poštu i velimo: držite se i dalje uz skute Obrenovića, pomažite na sve načine Vladu, da se program naše Napredne stranke u svemu ostvari! Samo koračajte tim pravcem, a ne klevetničkim stazama, po kojima naši klevetnici, Radikali i Liberali, šeću i bune narod lažima i spletkama po Srbiji...**
Birači iz Skobalja i Kamenice ovako patetično završavaju parolama koje su u ono doba bile popularne:
**Da živi naš Knjaz Milan Obrenović 4 (još se nije bio krunisao za kralja). Da živi naša Knjeginja Natalija! Da živi naš knjažević Aleksandar! Da živi narod serbski!**
SVAĐE DO - TUČA
ZANIMLJIVO je videti u kakvom se socijalnom miljeu odigrava ovo stranačarenje i parlamentarna borba. Prema opisu Knjaževine Srbije, odnosno Kraljevine Srbije, koju je objavio Milan Đ. Milićević, po popisu iz 1875. godine, u zemlji je živelo ukupno 1.651.000 stanovnika (uračunati i novopriključeni krajevi). A sama varoš Beograd imala je 27.605 stanovnika. Međutim, prema statističkim podacima, za 1885. godinu u Srbiji je bilo 1.270 učitelja, dok je preko 80 odsto stanovništva bilo nepismeno (u gradu 48); samo 6 odsto seoskog življa znalo je da čita i piše; ovaj procenat među ženskom populacijom bio je još niži.
Srbija je odavno bila premrežena **telegrafičnim stubovima**. Bila su povezana sva veća mesta. Linija se slivala u prestonicu.
Dakle, u ovako maloj zemlji, do besmisla se svađalo i ratovalo za parlament i **svoju stranku**. **Navijanje** i ostrašćenost vodili su do tuča, ličnih i kolektivnih obračuna.
NASTAVLJA SE
Kakav je bio program naprednjaka?
Odbrana srpskog suverena i dinastije Obrenovića; evropeizacija i modernizacija Srbije (**da od naše patrijarhalne zemlje stvore pravu jevropejsku državu**); da se veže za Austriju i u Srbiji podstakne razvoj kapitalizma i drugo. Po dolasku na vlast 1881. godine počeli su gradnju železničkih pruga po Srbiji. Namnožili su i uvećali činovništvo i ogromnu birokratiju, koja je pala na pleća sela i seljaka. Uveli su za seljaka preteško breme poreza, a poreze smanjili trgovcima. Uvećani su policija i ukupan represivni aparat. Seljak je, s razlogom, prema naprednjacima imao odbojan, neprijateljski stav, jer su ga oni **pljačkali i robili...**
ŠALJIVA ZBILJA - TUŽNA ŠALA
UPRAVO su tu, među ovim seoskim nezadovoljnicima, radikali našli svoje masovno članstvo i najbrojniju izbornu bazu. Govorili su: 60.000 članova. Uz listove pojedinih partija, izlazile su i druge novine: zvanični organ režima **Srpske novine**, zatim **Beogradski dnevnik**, onda **Novi beogradski dnevnik**, **Liberal**, **Borac**, **Male novine**, **Protiv zla** (organ niških liberala), **Glasnik**, **Skupštinar**, **Zvono, zvono - protiv tirana**, **Domovina** i dr.
Srbija nikada nije imala više satiričnih, humorističkih i zabavnih listova za **šaljivu zbilju i tužnu šalu** nego u to doba: **Dar-mar**, **Ćosa**, **Brka**, **Era**, **Telefon**, **Strela**, **Gudalo**, **Mirođija**, **Grbonja**, **Zolja**, **Bič** i dr.
Svi ovi listovi **za zbilju i šalu** u srpskom strančarenju i **bolesnom partaizmu** nalazili su posebnu inspiraciju za podsmeh i šibanje svakojakih društvenih nakaznosti. Kralj je bio - nedodirljiv!
Dakle, Srbiju su od osamdesetih godina devetnaestog veka iznutra žestoko nagrizale i iscrpljivale stranačke borbe; vojevalo se i politizovalo do besmisla. I stranice listova uvek su nosile taj pečat. Vrlo često njihov cilj nije bio da objektivno informišu nego da grde, kritikuju drugu stranku, a svoju hvale i ubeđuju čitaoce u njen politički program koji Srbiju i njene žitelje vodi u boljitak (omiljena reč tog vremena).
Tako, stranačke novine, u međusobnim svađama i polemikama, jedni druge nazivaju raznim pogrdnim imenima: **ruglo žurnalizma**, **škrabalo**, **klepetalo**, **blebetalo**, **strašilo za čitatelje i Srbiju**. Bile su prepune praznog politiziranja i partijske demagogije.
Obično su se štampale na dve ili četiri, ređe na šest ili više stranica, a imale su ograničen tiraž od pet stotina, do hiljadu i pet stotina primeraka. Najveći tiraž su imale **Male novine**, koje su bile nestranačke.
KAKO ODBRANITI ESNAF
I NOVINARI su pripadali različitim političkim strankama. Javno su se preko svojih glasila psovali, grdili, sprdali jedni s drugima, ali su u privatnom životu sve zaboravljali, suludi partaizam odbacivali od sebe i - prijateljevali, družili se, sedeli po kafanama, zbijali šale i **bistrili politiku**.
Beogradski novinari su 1881. godine, treći u Evropi, formirali svoje esnafsko udruženje. Bez obzira na partaizam koji je potresao Srbiju i stvarao sulude razmirice, novinari su želeli da se društveno organizuju, kako bi **u slozi mogli da unapređuju srpski žurnalizam i književnost**.
Od 1881. godine većinu su u parlamentu i vladi imali naprednjaci. Opozicija je to nazivala - zengijanje na narodnoj grbači. Zengije su naprava koja se natiče na čizme ili cipele i, dok se jaše na konju ili magarcu, ovim gvozdenim zengijama jahač životinju udara u slabine da bi brže i poslušnije išla u željenom pravcu.
Bila je prošla godina dana od **naprednjačkog** zengijanja u sedlu vlasti, ali do naroda nije stigao nikakav **boljitak**. Štaviše, svakodnevni život se pogoršao, pa birači iz Negotina, 29. januara 1882. godine šalju telegram svom izabranom poslaniku, Milošu Simiću, ove sadržine:
**Zašto si izneverio sva naša očekivanja, pa nisi nas i naše interese u Skupštini zastupao kako valja, nego si samo gledao sebe i svoj interes trgovački, da se što više obogatiš. Zato smo na današnjem zboru u Negotinu, kao tvoji birači otkazali ti poverenje. Znaj, g. Miloše, naprednjačka perjanico, da od danas više nisi naš poslanik. Sada je naše poslaničko mesto upražnjeno. Na vanrednim i dopunskim izborima želimo da biramo drugog poslanika koji će naše interese braniti i štititi u Skupštini... Hoćemo poslanika iz radikalskih redova.
U potpisu telegrama: **U ime zbora stranke: Živojin Dimitrijević, predsednik.**
VELJKO, SOKOLE SIVI
TAKO se ne samo otkazivala **ljubav** izabranom poslaniku nego se i javno, u masi, prelazilo iz jedne u drugu partiju.
Ali, poslanik Veljko Jakovljević, iz Skobalja, kod svojih birača (biralo se javno, uz aklamaciju) **kaljenje** u Skupštini je položio, pa ga ovakvim telegramom pozdravljaju iz **izborne baze** (**Videlo**, 21. januara 1882).
**Dragi naš Veljko, sokole sivi! Živeo nam!
I do sada si nam među naprednjacima omiljena ličnost bio, a sada još više posle govora koji si održao u Skupštini i u kojem si na pravi način istinu u lice skresao lažovima i smutljivcima radikalima koji šire glasine po Srbiji da je knjaz Milan Nemac i da će nas sve ponemčiti. Sada smo se uverili, Veljo, sokole, da se hrabro zauzimaš za naš boljitak i boljitak naše nam mile Otadžbine!
Hvala ti junačino! I dalje budi tuč naših želja kod našeg Gospodara Knjaza Milana, samo se drži tog puta i Doma Obrenovića pa će biti dobro i tebi i nama! Veljo naš, ničega se ne boj, jer smo svi u Skobalju i Kamenici uz tebe!**
Ispod ovog patetičnog telegrama slede potpisi 53 birača.
Međutim, samo nedelju dana kasnije, stiže još jedan telegram, ali adresovan na sve naprednjačke poslanike:
**Da živite poslanici našeg kraja! Da vo vjeki vjekova Srbijom vladaju naprednjaci i dinastija Obrenovića! I ovog puta radom svojim posvedočište da ste iskreno uz presto slavnog Obrenovića, Miloša Velikog, svih Obrenovića i njihove vlade! - Rad vaš dao nam je tvrdog uverenja da ćete nepokolebljivo, kao stena, burne talase radikalske i liberalske savladati, pa vam zato ovim putem, kao dičnim sinovima našeg kraja, izjavljujemo poštu i velimo: držite se i dalje uz skute Obrenovića, pomažite na sve načine Vladu, da se program naše Napredne stranke u svemu ostvari! Samo koračajte tim pravcem, a ne klevetničkim stazama, po kojima naši klevetnici, Radikali i Liberali, šeću i bune narod lažima i spletkama po Srbiji...**
Birači iz Skobalja i Kamenice ovako patetično završavaju parolama koje su u ono doba bile popularne:
**Da živi naš Knjaz Milan Obrenović 4 (još se nije bio krunisao za kralja). Da živi naša Knjeginja Natalija! Da živi naš knjažević Aleksandar! Da živi narod serbski!**
SVAĐE DO - TUČA
ZANIMLJIVO je videti u kakvom se socijalnom miljeu odigrava ovo stranačarenje i parlamentarna borba. Prema opisu Knjaževine Srbije, odnosno Kraljevine Srbije, koju je objavio Milan Đ. Milićević, po popisu iz 1875. godine, u zemlji je živelo ukupno 1.651.000 stanovnika (uračunati i novopriključeni krajevi). A sama varoš Beograd imala je 27.605 stanovnika. Međutim, prema statističkim podacima, za 1885. godinu u Srbiji je bilo 1.270 učitelja, dok je preko 80 odsto stanovništva bilo nepismeno (u gradu 48); samo 6 odsto seoskog življa znalo je da čita i piše; ovaj procenat među ženskom populacijom bio je još niži.
Srbija je odavno bila premrežena **telegrafičnim stubovima**. Bila su povezana sva veća mesta. Linija se slivala u prestonicu.
Dakle, u ovako maloj zemlji, do besmisla se svađalo i ratovalo za parlament i **svoju stranku**. **Navijanje** i ostrašćenost vodili su do tuča, ličnih i kolektivnih obračuna.
NASTAVLJA SE
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ZVEZDI SE NEĆE SVIDETI: Evroliga donela ovu odluku o Partizanu!
Evroliga se danas oglasila, i to na način koji će obradovati sve kojima je drag KK Partizan, a ne baš one kojima je Crvena zvezda u srcu.
14. 05. 2025. u 14:00
BRNABIĆ NAKON SASTANKA U HAGU: Ja sam dala teške odgovore i branila naše suverene stavove! Pokazali su poštovanje prema Srbiji
PREDSEDNICA Narodne skupštine Ana Brnabić oglasila se iz Haga gde se sastala sa članovima dva odbora holandskog parlamenta - Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske poslove.
14. 05. 2025. u 13:58
TRAMP OTKRIO IZ AVIONA: Spreman sam da odem u Tursku na pregovore između Rusije i Ukrajine
DOK je putovao iz Rijada za Dohu, američki predsednik Donald Tramp je novinarima rekao da je spreman da ode u Tursku na razgovore o Ukrajini ako i njegov ruski kolega Vladimir Putin takođe otputuje tamo.
14. 05. 2025. u 13:53
BORBA ZA PROMOCIJU SE NASTAVLJA: "Crveni zmajevi" i "šeširdžije" nikada ne razočaraju ljubitelje golova
U revanšu polufinala plej-ofa Lige 1, Stokport Kaunti dočekuje Lejton Orijent, nakon što je prvi meč završen rezultatom 2:2. Pobednik ovog duela izboriće plasman u veliko finale za ulazak u Čempionšip.
14. 05. 2025. u 13:43
"KELOG JE MOŽDA POGREŠNO PROTUMAČIO" Sikorski: Varšava neće slati svoje trupe u Ukrajinu
MINISTAR spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izjavio je danas da Varšava neće slati svoje trupe u Ukrajinu, ali će pomoći eventualnoj mirovnoj misiji podržavajući takozvani vazdušni most, garantujući bezbednost centra za pomoć Ukrajini i štiteći granicu sa Rusijom i Belorusijom.
14. 05. 2025. u 13:42
