Putovanje kralja Milana

Piše: LJubomir Tešić
ONDAŠNJA opozicija - radikali i liberali - uzdala se u predizbornu aktivnost. Tako je, na primer, vođa radikala Nikola Pašić krenuo u Niš, u isto vreme kada i Aleksa Popović prema Užicu. Ovu posetu radikalskog vođe Nišu režimsko i naprednjačko glasilo **Videlo** u telegramu svog dopisnika prikazuje podrugljivo i sa omalovažavanjem:
**Dolazak Pašića, radikalske perjanice, u Niš se zbio gotovo neprimetno. Nije oglašen pucnjavom prangija njegovih pristalica i istomišljenika, ciganskom muzikom i trubljem, niti se mogaše u graždanstvu, na licima, videti bilo kakva radost i veselje, kao što radikali mišljaše i očekivaše, sem kod nekolicine njegovih pratilaca, koji je jedan naš naprednjak krstio **sofistima** i **špijunima-uhodama**.
Međutim, da bi se što više dodvorila novopečenom kralju Milanu Obrenoviću, koji, pored svoga prezimena, sada dopisuje, umesto 4, rimsku cifru 1 (prvi kralj u dinastiji), naprednjaci stalno pate od paranoje uhoda, špijuna i atentatora, pa to raspoloženje prenose i na NJ.V. Uvek ga opominju kako se negde u **podzemlju** Srbije od opozicije i drugih **mračnih snaga kuje zavera i sprema atentat na vrhovnog vladaoca**.
Dakle, naprednjaci, i sami opsednuti ovim, vazda su kralju kroz uši provlačili da se u Srbiji, pomoću stranaca, kuju **velika zavera i državni prevrat**.

ŠUROVANJE SA NAPREDNJACIMA
O TOME se, na primer, ovako javlja iz Rače kragujevačke:
**Ovde su noćas kod Blaže Božića, uz dranje, pojanje uvredljivih pesama i vrisku, liberali i radikali, **fuzijaši**, pravili veliku gozbu uz pečene janjce i radili na tome kako da dođu nama naprednjacima glave i da svrgnu NJ.V. kralja Milana 1 Obrenovića. Na noćnoj gozbi su se dogovorili o tome, kada oni na predstojećim izborima pobede, ko će da uzme koju kandidaturu - ko će biti poslanik, ko načelnik, ko kapetan, a ko pandur i pisar...**
Stranka koja je pobeđivala na lokalnim izborima obično je niža funkcionerska mesta sama popunjavala iz svojih redova.
Ali, čim je granulo proleće 1882. godine, i kralj Milan 1 se dao u putovanje. Hteo je sada, u ulozi kralja, da obiđe Kraljevinu i u njoj svoje podanike. I njegov je zadatak bio jasan: da agituje za naprednjake, a da kudi i omalovažava liberale i radikale. Želeo je i dalje na vlasti da **zengija na grbači naroda**, stranka koja je bila najsigurnija poluga njegovog trona, grdi i prekoreva opoziciju. Odavno se videlo da je odstupio od svoje vladarske neutralnosti i tajno šuruje i dogovara se sa naprednjacima koji su mu, po oceni opozicije, uvek bili - skutonoše.
Bio je već napravljen detaljan plan putovanja. Sve je izračunato u dan i sat. Ali, stvarnost je bila drugačija, pa se od plana odstupilo na mnogim mestima dugačke maršrute.
Iz prestonice, sa Savskog pristaništa, lađom se krenulo 8. aprila 1882. godine. Išlo se uz reku prema Šapcu brodom. Planirana je bila poseta, pored Šapca, Valjevu, Užicu, Ražani, Beloj Crkvi, Ivanjici, Čačku, Karanovcu (Kraljevo), Trsteniku, LJubostinji, Kruševcu, Kuršumliji, Prokuplju, Leskovcu, Vranju, Nišu, Knjaževcu, Zaječaru, Negotinu, Kladovu, odakle bi se svita, tačno 9. maja, lađom, uz Dunav, vratila u prestonicu.
Naravno, kako to inače biva, uz kralja i veliku svitu krenuo je buljuk novinara - i onih stranačkih, ali i onih **nezavisnih**.

ZAŠTO POREZ MANJKA?
EVO kako se, u nekim epizodama, prikazuje kraljev put po Kraljevstvu i držanje kraljeve **vakele** narodu i opoziciji na stranicama radikalske **samouprave** (izveštaji objavljivani sa velikim zakašnjenjem zbog komunikacija, a prvi je pred čitaocima bio 15. aprila):
**Juče je kralj amo stigao. Doček je bio kraljevski, sreski kapetani su pozvali narodne vojnike, razume se, ko hoće, da po vojnički pričekaju NJ.V. Jedan deo vojnika zauzeo je mesto na obali savskoj, drugi kod crkve i konaka, koji je za kralja spremljen. Odmah po dolasku kraljica je primila deputaciju ženskinja koje su predvodile kapetanice, a koje su došle samo po izboru i naredbi kapetana. Uveče je po šabačkim sokacima bila bakljada koja se zamalo nije pretvorila u veliki požar, a danas su se kralju predstavljale korporacije: sveštenstvo, vojne starešine, činovnici opštine, najzad, nastavnici gimnazije i sviju škola opštinskih. Posle podne su na klanjanju kralju bile i deputacije iz Loznice. Kralj je sa svima razgovarao o pojedinim pitanjima iz života narodnog itd. Iz tih razgovora dve su stvari osobito značajne, koje se ne smeju zaboraviti...**
A šta je to?
**Na audijenciji predstavnika građana kralj je ljutito zapitao:
*Čujem od kapetana i načelnika da se jako teško kupi poreza u opštini šabačkoj - zašto je to tako?*
Odgovorio je predsednik opštine šabačke:
’Vaše veličanstvo, kralju, to je zato što Šabac ima mlogo sirotinje koja ne može da plaća državi poreze.’
Tada se u divan umešao i apotekar Kosta Nikolić koji je kazao: *Nije to, gospodaru naš, s toga što je to sirotinja, nego s toga što su opštinske vlasti nemarne, pa ne traže od naroda porezu kad treba...***
Reporter komentariše:
**Siromah predsednik naprednjački! Kako se odmah uhvatio u laži pred NJ.V. kraljem!**

KRALJ KORI UČITELJA
A DRUGA važna stvar na prijemu prosvetnog tela kod kralja zbila se ovako (reporterov opis):
**U deputaciji je bio i g. Mihajilo Jović, učitelj iz Bogatića. Čim ga je video, kralj se ljutito obratio baš njemu: **Meni je poznato da ti ne vršiš svoju dužnost savesno, da napuštaš rad u školi i mešaš se u politiku i političke stranke. Sada mi se nemoj pravdati, jer ja sam dobro obavešten o tvojim radnjama. Meni je veoma žao što ima i takvih učitelja koji se petljaju u politiku koja nije za njih. Oni su plaćeni da uče decu, a ne da vode državu. Ja ću dobro motriti preko svojih ljudi na sve takve učitelje, pa, ako se ne popravite, onda napolje iz službe. Zato ćete sami biti krivi...**
Uz ovo sledi ovakav reporterov komentar:
**Na ovim značajnim rečima kraljevim valja nam se malo zamisliti i zapitati kraljevskog ministra prosvete, g. Stojana Novakovića: kako on vrši svoju ministarsku dužnost? Zar je on smeo trpeti u službi jednog učitelja o narodnom trošku, koji je toliko nevaljao, da i sam kralj mora da se ljuti što nam takvi učitelji uče decu? Kako taj ministar vrši svoju dužnost i odgovara svojoj zakletvi? Ali, pri najoštrijim kraljevim rečima, ministar nije ni trepnuo ni pocrveneo; on ti nije nalazio svoje krivice, nego se blaženo smešio! A zašto?**
Zatim, reporter postavlja pitanje: ko je **nevaljali** učitelj? Onda daje ovakav odgovor:
**Mihajlo Jović je svršio učiteljsku školu 1879. godine sa odličnim učenjem; od 23 učenika koji su tada svršili, Mihajilo je bio najbolji. Zaučiteljio se iste te godine, a 1880. ocenjen je: u svemu odličan! Ovu ocenu je dao ministarski izaslanik, g. Miloje Vlajić.
Mihajilo Jović je ove godine štampao svoj spis: **Istorija Srba**, udžbenik za učitelje osnovnih škola. Od opština u kojima je živeo ima vladanje dobro, ni za kakvu krivicu nije bio pred sudom.

MINISTAR DENUNCIRA
**UČITELJA Mihajila Jovića ministar prosvete je predstavio ovom kralju kao tako crna, tako nevaljala, da ostaje samo kraljevska reč kao poslednje sredstvo opomene...
**... Tako ministar denuncira, tako crni pred kraljem jednog odličnog narodnog učitelja, tako lažno izveštava svoga kralja o stanju stvari! A to samo zato što je učitelj član Radikalne stranke. I ništa više! Eto, čitatelji**, kaže na kraju reporter, **sada sami presudite, da li sme jedan narodni učitelj da se bavi politikom, ili je politika data samo za one od Boga određene!**
(NASTAVLJA SE)