Gubitak izbora 1888, teško pogodio naprednjake, koji su se okupili u Beogradu da vide šta dalje. Gnevni na dojučerašnje vlastodršce građani umalo nisu linčovali.
Piše: LJubomir Tešić
UPRAVO na minulim izborima, vladajuća stranka, naprednjaci, bili su potpuno izgubili izbore. I svuda su sišli sa vlasti. Za njih je to, posle sedam godina **vladarskog zengijanja** bilo vrlo bolno. NJihov vođa Milorad Garašanin, sada bivši ministar policije, pozvao je iz čitave Srbije istaknute članove svoje gubitničke partije da se dogovore šta sada da rade. Trebalo je da se dogovaraju čime i kako borbu da počnu čekajući nove izbore, za koje su se nadali da će im doneti pobedu i ponovno osvajanje vlasti...
... Na Terazijama se pojavio i Garašanin. Brk mu se smeši, jer se uverava da mu se partija nije rasula. Ima još mnogo pristalica i u prestonici i u **provincijalu** svoje partije. Vidi mnoge ugledne i bogate gazde i domaćine. Došli sa svih strana - na dogovor kako, i kakva politika da se sada vodi u ratu sa ’fuzijašima’ - radikalima i liberalima. Garašanin se sa svakim zravi, pita i dočekuje ga sa raširenim rukama, kao da mu je došao na slavu ili kumstvo...**
BEOGRAD se punio narodom. Stizalo se sa svih strana. Najviše je bilo sveta u seljačkom ruhu. Stigao je i popodnevni voz iz Niša. Bio je prepun. Masa naroda sukala je uz Železničku i Balkansku ulicu, svedoče u pomenutom manuskriptu anonimni reporteri. Beogradom tutnje mnogi fijakeri. Iz jednog izlazi seljak, ali neće uslugu da plati, govoreći: **Sada je radikalna vlada, sada se po meanama pije i jede džabe, i vozi se džabe, i što god hoćeš...** I nije platio. - Jedan glas iz pomrčine viče: **Ovo se pobrali svi kapetani naprednjački i predsednici opština, nije ovo narod, ovo su sa vlasti svrgnuti janičari.** Tada mu neko od naprednjaka opsova mater.
... Do prvih čarki je došlo na terazijskoj česmi. Tu došlo nekoliko naprednjaka koji su se zavadili sa grupom momaka koji su im obramicama polupali glave...
... Još se nije slutila bura, ali je u Beogradu bilo mnogo naroda u nekom čudnom iščekivanju i napetosti.
I na Vračaru je došlo do ževeljanja između naprednjaka i seljaka koji su iz okoline došli kolima. I ovde je bilo nekoliko razbijenih glava. Krv se zaustavljala strugotinama od kaiša. LJudi poskidali kaiševe, strugali i strugotine sipali po ranama, krv da stane. Potegli toliki put, pa da zboru naprednjaka prisustvuju sa zavojima na glavama! Bruka i sramota!
... Po varoši su pričali neki naprednjaci kako ih je narod uz put pljuvao, kamenovao, ganjao i kleo samo kada bi izdalje doznavali da idu u Beograd na zbor naprednjaka...
Te noći, prenatrpana varoš, konačilo se svuda - po mehanama, na železničkoj stanici, na pijačnim tezgama, Kalemegdanu. Tog prvog dana bilo je svakojakih scena, a najviše prepirki i razbijenih glava. To je bio uvod u buru i krvave događaje...
... ZBOR su naprednjaci držali u staroj Kraljevoj pivari. Tamo je svoje partijane čekao Garašanin. Do osam sati se bila već sabrala pogolema gomila partijskih drugova i simpatizera. Zbor je počeo u devet. Najpre je vođa stranke Garašanin, ponovo, aklamacijom, izabran za čoveka koji će i dalje stajati partiji na čelu. Onda je vođa uzeo reč i govorio dugo i predugo - o radu i prilikama kroz koje je prošla, ali i novim izgledima posle poraza.
... Dok je zbor trajao, svetina se sve više i više okupljala oko Pivare. Gledala je iz Ulice voznesenjske, kroz kapije i tarabe, ali i od Finansijskog parka. Mnogi su nasrtali da uđu (zborovalo se u bašti Pivare), ali su ih naprednjaci odbijali. Čule su se sa raznih strana psovke na račun vođe partije i sve ono što im je najsvetije. Preko ograde su sve masovnije počele da lete kamenice koje su se čupale iz turske kaldrme, ali je narod na tuču došao i sa punim džepovima raznih tvrdih predmeta, kao i velikim budžama i štapovima.
**Onda jedan sa savskog pristaništa baci stolicu preko ograde i pogodi u glavu nekog mladića; tek tada, sa sviju strana, iz gomile poleteše kamenice i cigle, od čega se čula samo lupa i zapomaganje onih koji su u bašti Kraljeve pivare zborovali. Za tren je mnoge glave oblila krv. LJudi na zboru, zaprepašćeni i uplašeni, počnu da beže preko stolica i stolova unutra, u pivarske prostorije. U bašti ostade lom kakav se nikada nije video. Prvi kamen je pogodio najuže vodstvo partije... Oko Pivare je bilo malo policije koja je ovu razjarenu rulju gledala dosta pasivno, a onda su, na konjima, počeli da pristižu i žandarmi, koji su isukali sablje i tesake u nameri da rastave sukobljene rulje; masa razularenog sveta provalila je vrata bašte, porušila ogradu i suknula preko stolova i stolica jedući i pijući ono što je od razbežanih naprednjaka bilo još preostalo...
ONDA je na lice mesta stigao i upravnik varoši Beograda. On je sklopio ruke i molio da se rulja smiri i raziđe, ali niko upravnika ne sluša, jednako psujući naprednjake. Upravnik prođe na konju kroz rulju u nameri da obuzda njen bes, ali uzalud. Kada se među sobom prepoznaju naprednjaci i **fuzionaši**, među njima se, na sve strane, započinje pojedinačna svađa i tuča pesnicama i budžama. - Sve okolne ulice bile su pune sveta koji je strčao sa svih strana da gleda ovaj žalosni srpski cirkus... Mnogi naprednjaci odjurili novopečenom radikalskom ministru policije da ga mole da spreči rulju od tuče i krvoprolića; on obećao, ali ništa nije učinio. On je uzjahao na konja i umešao se u rulju i počeo da je moli, stišava, kumi, ali sve badava - rulja je još bešnja.
Naprednjaci, zabarikadirani u Pivari, pokazuju i prete revolverima, pa to u rulji izaziva još veći bes. Već su svi prozori na Pivari i okolnim zgradama u Voznesenjskoj i drugim okolnim ulicama polupani. Sa svih strana vika i zviždanje od koje bi i najčeličnije srce zadrhtalo. Vlast mlaka i nemoćna da spreči partijsku svađu i tuču, a svetina sve bešnja. Spasa nema. Okolne, najvažnije ulice zaposela policija i žandarmi na konjima da spreče nove kolone građana koji hoće da dođu do Pivare: ili da se tuku ili samo da gledaju tuču... - Položaj opkoljenih naprednjaka bio je sve teži i očajniji. Garašanin je grizao svoju crnu dugu bradu i, sam u besu, hteo da izađe i tuče se sa ruljom, ali su ga obuzdavali njegovi partijski drugovi da uzalud ne gubi glavu...**
**... Tako je 14. maja ceo Beograd bio na nogama i u vrenju. I sve je kretalo prema Pivari. Uzalud su žandarmi, sada sa bajonetima na puškama, pokušavali da spreče put prema Voznesenjskoj. Neko udari žandarskog konja i konja na kome je upravnik varoši, pa u masi nastade još veći metež i larma. Žandarm izvadio tesak i tuče nekoga po glavi i leđima, ali su prema Pivari poletele još brojnije kamenice i panjevi. A kada neko dobije u glavu - to mu je: ni kom suda, ni kom puta!**
SAMO se za trenutak rulja primirila. Tada su naprednjaci iz svog bezizlaznog okruženja u Pivari pokušali da izađu. Najpre je jurnuo vođa Garašanin sa 60-70 svojih ljudi, ali tek tada, sa sviju strana, odjeknu jedno gromko: - Uuraaa! Sa svih strana na begunce polete spremljena džebana! Opet jauci i porazbijane glave!
... Ministar policije uhvatio se za glavu i ne zna šta će, a upravnik varoši skamenio se na svom doratu, pa ćuti kao zaliven... Digla se nezapamćena dreka nad prestonicom, pa se prolama i nebo i zemlja. Na licima prisutnih i neutralnih posmatrača videlo se neko sramno i prezreno osuđivanje ovog događaja. Na naprednjake lete kamenice kao da ih neko žitom posipa...
BILO I MRTVIH
**OVO sada što nastaje kanda nećemo najvernije opisati, jer i mi, novinari, nađemo zaklon iza kakve tarabice, kada ovako prorade kuršumi iz revolvera, te se dalje naše opisivanje ove srpske nesreće oslanja delimično i na svedočenje očevidaca i kasnija prepričavanja**, ponavljaju anonimni reporteri u pomenutom spisu, koji je mesecima, kao strogo poverljiva i još strože branjena literatura, kružio Beogradom od ruke do ruke.
- Mnogi su ranjeni, a bilo je i mrtvih, a kada su sa raznih strana zapucali revolveri, po Beogradu je nastala opšta bežanija; baš je ovako došlo do krvoprilića: mnogi od naprednjaka nađu za najpametnije, pošto su bili u manjini, da u bekstvu traže spas životu svome - džaba mu partija, džaba mu vođa! Razleteli se po varoši i posakrivali gde je ko mogao i znao, dok je najveća grupa i dalje bežala u čoporu sa Garašaninom, koji, stalno zasipan kamenicama i vrljikama, uspe da uleti u zgradu Ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, da tu zatraži zaštitu.
(NASTAVLJA SE)
UPRAVO na minulim izborima, vladajuća stranka, naprednjaci, bili su potpuno izgubili izbore. I svuda su sišli sa vlasti. Za njih je to, posle sedam godina **vladarskog zengijanja** bilo vrlo bolno. NJihov vođa Milorad Garašanin, sada bivši ministar policije, pozvao je iz čitave Srbije istaknute članove svoje gubitničke partije da se dogovore šta sada da rade. Trebalo je da se dogovaraju čime i kako borbu da počnu čekajući nove izbore, za koje su se nadali da će im doneti pobedu i ponovno osvajanje vlasti...
... Na Terazijama se pojavio i Garašanin. Brk mu se smeši, jer se uverava da mu se partija nije rasula. Ima još mnogo pristalica i u prestonici i u **provincijalu** svoje partije. Vidi mnoge ugledne i bogate gazde i domaćine. Došli sa svih strana - na dogovor kako, i kakva politika da se sada vodi u ratu sa ’fuzijašima’ - radikalima i liberalima. Garašanin se sa svakim zravi, pita i dočekuje ga sa raširenim rukama, kao da mu je došao na slavu ili kumstvo...**
BEOGRAD se punio narodom. Stizalo se sa svih strana. Najviše je bilo sveta u seljačkom ruhu. Stigao je i popodnevni voz iz Niša. Bio je prepun. Masa naroda sukala je uz Železničku i Balkansku ulicu, svedoče u pomenutom manuskriptu anonimni reporteri. Beogradom tutnje mnogi fijakeri. Iz jednog izlazi seljak, ali neće uslugu da plati, govoreći: **Sada je radikalna vlada, sada se po meanama pije i jede džabe, i vozi se džabe, i što god hoćeš...** I nije platio. - Jedan glas iz pomrčine viče: **Ovo se pobrali svi kapetani naprednjački i predsednici opština, nije ovo narod, ovo su sa vlasti svrgnuti janičari.** Tada mu neko od naprednjaka opsova mater.
... Do prvih čarki je došlo na terazijskoj česmi. Tu došlo nekoliko naprednjaka koji su se zavadili sa grupom momaka koji su im obramicama polupali glave...
... Još se nije slutila bura, ali je u Beogradu bilo mnogo naroda u nekom čudnom iščekivanju i napetosti.
I na Vračaru je došlo do ževeljanja između naprednjaka i seljaka koji su iz okoline došli kolima. I ovde je bilo nekoliko razbijenih glava. Krv se zaustavljala strugotinama od kaiša. LJudi poskidali kaiševe, strugali i strugotine sipali po ranama, krv da stane. Potegli toliki put, pa da zboru naprednjaka prisustvuju sa zavojima na glavama! Bruka i sramota!
... Po varoši su pričali neki naprednjaci kako ih je narod uz put pljuvao, kamenovao, ganjao i kleo samo kada bi izdalje doznavali da idu u Beograd na zbor naprednjaka...
Te noći, prenatrpana varoš, konačilo se svuda - po mehanama, na železničkoj stanici, na pijačnim tezgama, Kalemegdanu. Tog prvog dana bilo je svakojakih scena, a najviše prepirki i razbijenih glava. To je bio uvod u buru i krvave događaje...
... ZBOR su naprednjaci držali u staroj Kraljevoj pivari. Tamo je svoje partijane čekao Garašanin. Do osam sati se bila već sabrala pogolema gomila partijskih drugova i simpatizera. Zbor je počeo u devet. Najpre je vođa stranke Garašanin, ponovo, aklamacijom, izabran za čoveka koji će i dalje stajati partiji na čelu. Onda je vođa uzeo reč i govorio dugo i predugo - o radu i prilikama kroz koje je prošla, ali i novim izgledima posle poraza.
... Dok je zbor trajao, svetina se sve više i više okupljala oko Pivare. Gledala je iz Ulice voznesenjske, kroz kapije i tarabe, ali i od Finansijskog parka. Mnogi su nasrtali da uđu (zborovalo se u bašti Pivare), ali su ih naprednjaci odbijali. Čule su se sa raznih strana psovke na račun vođe partije i sve ono što im je najsvetije. Preko ograde su sve masovnije počele da lete kamenice koje su se čupale iz turske kaldrme, ali je narod na tuču došao i sa punim džepovima raznih tvrdih predmeta, kao i velikim budžama i štapovima.
**Onda jedan sa savskog pristaništa baci stolicu preko ograde i pogodi u glavu nekog mladića; tek tada, sa sviju strana, iz gomile poleteše kamenice i cigle, od čega se čula samo lupa i zapomaganje onih koji su u bašti Kraljeve pivare zborovali. Za tren je mnoge glave oblila krv. LJudi na zboru, zaprepašćeni i uplašeni, počnu da beže preko stolica i stolova unutra, u pivarske prostorije. U bašti ostade lom kakav se nikada nije video. Prvi kamen je pogodio najuže vodstvo partije... Oko Pivare je bilo malo policije koja je ovu razjarenu rulju gledala dosta pasivno, a onda su, na konjima, počeli da pristižu i žandarmi, koji su isukali sablje i tesake u nameri da rastave sukobljene rulje; masa razularenog sveta provalila je vrata bašte, porušila ogradu i suknula preko stolova i stolica jedući i pijući ono što je od razbežanih naprednjaka bilo još preostalo...
ONDA je na lice mesta stigao i upravnik varoši Beograda. On je sklopio ruke i molio da se rulja smiri i raziđe, ali niko upravnika ne sluša, jednako psujući naprednjake. Upravnik prođe na konju kroz rulju u nameri da obuzda njen bes, ali uzalud. Kada se među sobom prepoznaju naprednjaci i **fuzionaši**, među njima se, na sve strane, započinje pojedinačna svađa i tuča pesnicama i budžama. - Sve okolne ulice bile su pune sveta koji je strčao sa svih strana da gleda ovaj žalosni srpski cirkus... Mnogi naprednjaci odjurili novopečenom radikalskom ministru policije da ga mole da spreči rulju od tuče i krvoprolića; on obećao, ali ništa nije učinio. On je uzjahao na konja i umešao se u rulju i počeo da je moli, stišava, kumi, ali sve badava - rulja je još bešnja.
Naprednjaci, zabarikadirani u Pivari, pokazuju i prete revolverima, pa to u rulji izaziva još veći bes. Već su svi prozori na Pivari i okolnim zgradama u Voznesenjskoj i drugim okolnim ulicama polupani. Sa svih strana vika i zviždanje od koje bi i najčeličnije srce zadrhtalo. Vlast mlaka i nemoćna da spreči partijsku svađu i tuču, a svetina sve bešnja. Spasa nema. Okolne, najvažnije ulice zaposela policija i žandarmi na konjima da spreče nove kolone građana koji hoće da dođu do Pivare: ili da se tuku ili samo da gledaju tuču... - Položaj opkoljenih naprednjaka bio je sve teži i očajniji. Garašanin je grizao svoju crnu dugu bradu i, sam u besu, hteo da izađe i tuče se sa ruljom, ali su ga obuzdavali njegovi partijski drugovi da uzalud ne gubi glavu...**
**... Tako je 14. maja ceo Beograd bio na nogama i u vrenju. I sve je kretalo prema Pivari. Uzalud su žandarmi, sada sa bajonetima na puškama, pokušavali da spreče put prema Voznesenjskoj. Neko udari žandarskog konja i konja na kome je upravnik varoši, pa u masi nastade još veći metež i larma. Žandarm izvadio tesak i tuče nekoga po glavi i leđima, ali su prema Pivari poletele još brojnije kamenice i panjevi. A kada neko dobije u glavu - to mu je: ni kom suda, ni kom puta!**
SAMO se za trenutak rulja primirila. Tada su naprednjaci iz svog bezizlaznog okruženja u Pivari pokušali da izađu. Najpre je jurnuo vođa Garašanin sa 60-70 svojih ljudi, ali tek tada, sa sviju strana, odjeknu jedno gromko: - Uuraaa! Sa svih strana na begunce polete spremljena džebana! Opet jauci i porazbijane glave!
... Ministar policije uhvatio se za glavu i ne zna šta će, a upravnik varoši skamenio se na svom doratu, pa ćuti kao zaliven... Digla se nezapamćena dreka nad prestonicom, pa se prolama i nebo i zemlja. Na licima prisutnih i neutralnih posmatrača videlo se neko sramno i prezreno osuđivanje ovog događaja. Na naprednjake lete kamenice kao da ih neko žitom posipa...
BILO I MRTVIH
**OVO sada što nastaje kanda nećemo najvernije opisati, jer i mi, novinari, nađemo zaklon iza kakve tarabice, kada ovako prorade kuršumi iz revolvera, te se dalje naše opisivanje ove srpske nesreće oslanja delimično i na svedočenje očevidaca i kasnija prepričavanja**, ponavljaju anonimni reporteri u pomenutom spisu, koji je mesecima, kao strogo poverljiva i još strože branjena literatura, kružio Beogradom od ruke do ruke.
- Mnogi su ranjeni, a bilo je i mrtvih, a kada su sa raznih strana zapucali revolveri, po Beogradu je nastala opšta bežanija; baš je ovako došlo do krvoprilića: mnogi od naprednjaka nađu za najpametnije, pošto su bili u manjini, da u bekstvu traže spas životu svome - džaba mu partija, džaba mu vođa! Razleteli se po varoši i posakrivali gde je ko mogao i znao, dok je najveća grupa i dalje bežala u čoporu sa Garašaninom, koji, stalno zasipan kamenicama i vrljikama, uspe da uleti u zgradu Ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, da tu zatraži zaštitu.
(NASTAVLJA SE)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ZVEZDI SE NEĆE SVIDETI: Evroliga donela ovu odluku o Partizanu!
Evroliga se danas oglasila, i to na način koji će obradovati sve kojima je drag KK Partizan, a ne baš one kojima je Crvena zvezda u srcu.
14. 05. 2025. u 14:00
BRNABIĆ NAKON SASTANKA U HAGU: Ja sam dala teške odgovore i branila naše suverene stavove! Pokazali su poštovanje prema Srbiji
PREDSEDNICA Narodne skupštine Ana Brnabić oglasila se iz Haga gde se sastala sa članovima dva odbora holandskog parlamenta - Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske poslove.
14. 05. 2025. u 13:58
TRAMP OTKRIO IZ AVIONA: Spreman sam da odem u Tursku na pregovore između Rusije i Ukrajine
DOK je putovao iz Rijada za Dohu, američki predsednik Donald Tramp je novinarima rekao da je spreman da ode u Tursku na razgovore o Ukrajini ako i njegov ruski kolega Vladimir Putin takođe otputuje tamo.
14. 05. 2025. u 13:53
BORBA ZA PROMOCIJU SE NASTAVLJA: "Crveni zmajevi" i "šeširdžije" nikada ne razočaraju ljubitelje golova
U revanšu polufinala plej-ofa Lige 1, Stokport Kaunti dočekuje Lejton Orijent, nakon što je prvi meč završen rezultatom 2:2. Pobednik ovog duela izboriće plasman u veliko finale za ulazak u Čempionšip.
14. 05. 2025. u 13:43
"KELOG JE MOŽDA POGREŠNO PROTUMAČIO" Sikorski: Varšava neće slati svoje trupe u Ukrajinu
MINISTAR spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izjavio je danas da Varšava neće slati svoje trupe u Ukrajinu, ali će pomoći eventualnoj mirovnoj misiji podržavajući takozvani vazdušni most, garantujući bezbednost centra za pomoć Ukrajini i štiteći granicu sa Rusijom i Belorusijom.
14. 05. 2025. u 13:42
