Demontiranje države

SEDAM dana posle prve izvršni biro Predsedništva SKJ je, 10. marta 1970, vodio i drugu raspravu o popisu stanovništva SFRJ u 1971. Sastankom predsedava Fadilj Hodža, koji saopštava da je “drugarica Vida Tomšič”, koja nije bila član Izvršnog biroa, već predsednik Komisije Predsedništva SKJ za razvoj društveno-političkih zajednica i međunacionalne odnose pozvana da prisustvuje ovoj sednici i reći će nekoliko napomena u vezi sa popisom.
NJen nastup bio je veoma otvoren, pa je već u prvim rečenicama otkrila želju najvišeg rukovodstva SKJ i SFRJ da predstojeći popis stanovništva bude prekretnički.
- Mislim - počela je ona - da popis narodnosti 1971. treba do kraja raščistiti neke stavove koje smo u ranijim popisima imali.
Usledio je odmah i odgovor na šta misli:
- Ovde smo - nastavlja ona - prezentirali pregled našeg Statističkog zavoda iz koga se vidi da smo sve do Četvrtog plenuma Centralnog komiteta SKJ (na kome je smenjen potpredsednik SFRJ Aleksandar Ranković) pomalo lutali u svim tim stvarima. Mada smo tu (na Četvrtom plenumu), ističe ona, sigurno ukinuli kontinuitet sa starom Jugoslavijom koja nije priznavala narode više od dva-tri.
POSLE ove uvertire ono što je sledilo moglo se i očekivati:
- Treba obezbediti politički pristup kod popisa. Smatram da je vrlo važan politički pristup, jer popis će se praviti na bazi ankete-intervjua. Znači, neće čovek dobiti da napiše sam, već će anketar doći.
Uz obaveštenje da će biti angažovano “oko 100.000 anketara” za koje je “vrlo važno kako će biti instrurani”, Vida Tomšič kaže:
- Ako smo na stanovištu ravnopravnosti naroda i narodnosti, onda treba da prestanemo da u popisu ređamo narode i narodnosti po veličini i po tome da li su slovenskog ili neslovenskog porekla. Da ih sve poređamo po azbučnom redu.
U tom kontekstu govorila je i o popisu Jugoslovena islamske veroispovesti. Podsećajući da je u popisu stanovništva 1961. postojala kolona “Musliman u etničkom smislu”, rekla je:
- Sada predlažemo da se tu napiše: “Muslimani u nacionalnom smislu”.
Oko toga je, nastavila je ona, bilo kolebanja, jer kod nas ima drugih narodnosti koje su islamske veroispovesti koji bi se, ako im se ne bi objasnilo da je to nacija, a ne vera, možda upisivali kao Muslimani. Zbog toga je bilo predloga da se zovu Muslimani Bosne i Hercegovine, što je označavalo da je to u stvari južnoslovenska grupa, da to nisu Albanci, ali je to otpalo zbog toga što “imamo identične stvari u Sandžaku”.
- Mislim - naglasila je ona - da nije ništa naopako da se upiše “Muslimani u nacionalnom smislu” i da im se objasni da je to nacija, a ne vera.
OKO ove grupacije jugoslovenskog stanovništva bilo je, kako je rekla, i drugih predloga. Pored “Muslimana u nacionalnom smislu” predlagano je da postoji i rubrika “Musliman nacionalno neopredeljen”, a bilo je i ideje da se kaže “samo Musliman, bez ovoga u nacionalnom smislu”.
Prvi predlog je odbačen, a drugi nije.
- To bi bilo rešenje ako imamo dobre popisivače - objasnila je Vida Tomšič i dodala da su iz Makedonije stigle primedbe oko tzv. Torbeša koji su islamske veroispovesti, govore makedonskim jezikom, a postoji opasnost da se upišu kao Muslimani.
U diskusiji koja je usledila učestvovali su svi članovi Izvršnog biroa. Atmosfera je bila naelektrisana, polemika sve žustrija.
Prvi se oglasio Krste Crvenkovski:
- Ako bi drugarica Vida želela da ponovi, ovo oko Muslimana mi nije dovoljno jasno. Kad se upisuju u Bosni kao Muslimani u nacionalnom smislu - prihvatam. U to neću da ulazim, ali pitanje je kako se upisuju Muslimani izvan Bosne.
ODGOVOR “drugarice Vide” bio je prilično prizeman. Tvrdeći da sve zavisi od popisivača ona je u jednom trenutku rekla:
- Ako mu ne daš popisnu listu sa rubrikom “Musliman u nacionalnom smislu” već ga pitaš šta je, a on, na primer, makedonski govori i kaže da je Musliman, onda mu popisivač kaže da li si ti Makedonac nacionalno, a Musliman si po veroispovesti - on odgovori “da” i onda to upiše.
Popisivači treba da znaju da ne bi trebalo stvarati jednu muslimansku naciju u Makedoniji - dodala je ona i pokušala potom da objasni situaciju oko Sandžaka:
- Nama su drugovi u Srbiji, na Sandžaku - precizirala je “drugarica Vida” - govorili da ovi ljudi sebe ne osećaju (ni Srbima, ni Muslimanima u etničkom smislu) i da su se popisivali ili kao Jugosloveni ili kao neopredeljeni Muslimani. Ovde ih u etničkom smislu, u Srbiji mislim, ima 51.000 koji su stvarno identični sa Bosancima - Muslimanima.
Rešenje “drugarice Vide” za ovu šaroliku sliku pripadnika islamske veroispovesti na Sandžaku bilo je veoma uprošćeno:
- Ako neko od njih neće da kaže da je Srbin, popisivač ga pita koje si narodnosti, on kaže nisam Srbin, ja sam Musliman. I onda ga upiše kao Muslimana.

POREKLO
U POPISU izvršenom 1953. islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Sandžaka tretirano je kao grupacija jugoslovenskog porekla koja “nije bliže nacionalno opredeljena”. Upisivani su u kolonu “Jugosloven-neopredeljen”, a za nacionalno neopredeljena lica nejugoslovenskog porekla bila je predviđena kolona “nacionalno neopredeljen”.
Prema jednoj rukom ispisanoj tabeli, koja je sačuvana u Titovoj ličnoj arhivi, tad su muslimani jugoslovenskog porekla kao “Jugosloveni-neopredeljeni” bili ovako raspoređeni u ondašnjim jugoslovenskim republikama: Srbija 81.000 (centralna Srbija 64.000, Vojvodina 11.000, Kosovo i Metohija 6.000), Hrvatska 16.000, Slovenija 2.000, Bosna i Hercegovina 892.000, Makedonija 2.000, Crna Gora 6.000.
(NASTAVLJA SE)