Kurs drugarice Vide

POSLE upozorenja Vide Tomšič da će u popisu jugoslovenskog stanovništva islamske veroispovesti biti izuzetno važna uloga popisivača, na Izvršnom birou Predsedništva SKJ razvila se žučna rasprava. Ton je, bar u prvom delu rasprave, vođene 10. marta 1970, davao makedonski funkcioner Krste Crvenkovski, koji je panično zazirao od mogućnosti da se bilo koji deo pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji prilikom predstojećeg popisa izjasni kao ”Muslimani u nacionalnom smislu”.
- Kod Muslimana se - kaže on - objektivno odstupa od principa da je narodnost jedna objektivna stvar, a ne subjektivno osećanje. Kod Muslimana se od tog odstupa, kod Muslimana izvan Bosne - govori on sa zadrškom.
U ODGOVORU na ovu krupnu primedbu ”drugarica Vida”, kao je oslovljavaju svi učesnici sastanka, kao da nagoveštava u čemu bi se s Makedoncima mogao naći kompromis. Za to joj je dobro poslužio ranije odbačeni predlog da naziv nove jugoslovenske nacije glasi ”Musliman Bosne i Hercegovine”.
- Drug Bobi Radosavljević (politički funkcioner Srbije) je meni kazao - objašnjava ona - da je moguće kazati ”Muslimani BiH” baš zbog toga što oni u Srbiji, u Sandžaku, imaju takvu grupu koja sebe objektivno ne smatra Srbima, već se smatraju identičnim islamskom stanovništvu Bosne i Hercegovine. I zašto im to ne priznati - zapitala se ona i napomenula:
- A ovo u Makedoniji nije identično sa Sandžakom.
Crvenkovski ”menja ploču”:
- Da li će u Bosni Muslimani moći da se izjašnjavaju i kao Srbi i Hrvati ili samo kao Muslimani - pita on, ne napominjući da će to, ako se uvede kategorija ”Muslimana u nacionalnom smislu”, biti više teoretsko nego praktično pitanje.
Predstavnik srpskih komunista u Izvršnom birou Mijalko Todorović smatrao se pozvanim da sam odgovori na ovo pitanje:
- Naravno da mogu.
U tom trenutku Miko Tripalo je ponovo pokrenuo pitanje: da li je nacija objektivno stvar ili subjektivno osećanje. On navodi i primer:
- Može čovek biti, recimo, Hrvat ili Srbin (objektivno), a reći (subjektivno) da je nacionalno neopredeljen.
Na to će Mijalko Todorović dobaciti:
- Objektivna je druga stvar, recimo, da postoji srpska nacija.
CRVENKOVSKI opet reaguje:
- To znači da se ”Musliman u nacionalnom smislu” proteže na sve Muslimane koji žive na teritoriji Jugoslavije, jer to, teoretski dovedeno do kraja, znači da kod nas postoji jedna muslimanska nacionalnost koja, u našem konkretnom slučaju, govori najmanje dva jezika! Jedna govori makedonski, a druga srpsko-hrvatski, a nacionalnost je jedna. Zato ja postavljam pitanje: ”Musliman u nacionalnom smislu”. Jer, ono u etničkom smislu, kako je bilo prilikom popisa stanovništva 1961, to je nešto drugo od ovoga. To je značilo da postoje neke etničke osobenosti.
Po ko zna koji put Vida Tomšič ponavlja da je rešenje da se ”popisivačima objasni da islamstvo ne konstituira muslimanski narod”. Ideju da ”Musliman u nacionalnom smislu” postoji i izvan Bosne i Hercegovine brani tezom da ”to moraš da imaš da bi mogli da se popišu bosanski Muslimani koji rade gore, u Sloveniji”.
Obraćajući se Crvenkovskom ona ističe:
- Mislim da popisivač u Makedoniji mora da zna da postoji takva nacionalna opredeljenost koja je, u stvari, specifikum Bosne, a mene upozoravaju da je to i specifikum Sandžaka.
Ona priznaje da je to za makedonske muslimane ”jedna dilema koja, izgleda, nije raščišćena”, ali bez dvoumljenja odbacuje makedonski predlog da se u popisnu listu uvede i kategorija ”Musliman nacionalno neopredeljen”.
TO je za mene malo kontradikcija - dodaje ”drugarica Vida” i nastavlja: ”Jer, ako je neko nacionalno neopredeljen onda je to taj famozni Jugosloven, a nije Musliman. Ako je Musliman nacionalno neopredeljen onda popisuješ veroispovest”.
Svoja istupanja u prvom delu ove iscrpljujuće rasprave ona završava iznošenjem rešenja šta u predstojećem popisu učiniti sa onima koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni:
- Ako kaže da je Jugosloven da ga smestimo u rubriku ”neopredeljen”.
Tog časa u raspravu se uključuje predsedavajući Fadilj Hodža, koji osporava jedan predlog koji je samo uzgred pomenut na ovom skupu:
- Mislim - veli on - da ne bi mogli da usvojimo da se kaže samo Musliman. Kao što ne možemo usvojiti pravoslavac, katolik i tako nešto.
Hodža je rešio da se izjasni:
- Mislim da je dobar ovaj naziv ”Musliman u nacionalnom smislu”.


DVE MOGUĆNOSTI
U POPISU obavljenom 1961. muslimani su tretirani kao etnička zajednica ”jugoslovenskog porekla” i izjašnjavali su se kao ”Muslimani” (u smislu etničke pripadnosti) ili kao ”Jugosloveni - nacionalno neopredeljeni”.
Nastavlja se