Da im objasnimo ko su!

Piše: Pero Simić

NA predlog predsedavajućeg Izvršnog biroa Predsedništva SKJ da vodeći centar političke moći u zemlji prihvati predlog da se muslimani jugoslovenskog porekla u idućem popisu stanovnitšva SFRJ nazovu **Muslimanima u nacionalnom smislu**, reagovao je Mijalko Todorović:
- Možda da kažemo **u smislu narodnosti**, jer i rubrika u kojoj se izjašnjavaju glasi **narodnost**.
Sudeći po stenografskim beleškama sa ovog sastanka, održanog 10. marta 1970. Hodža je, bar za trenutak, bio zbunjen. Braneći svoj predlog rekao je nešto što je moglo da znači da prihvata ovu Todorovićevu korekciju:
- Pojam Turčin i Musliman u glavama tih ljudi je sličan - kaže Hodža i od reči do reči nastavlja. - Zato mislim da bi manje bilo nesporazuma ako idemo sa ovim terminom **Musliman u smislu narodnosti**!
U sličnom tonu Hodža je i završio:
- Zato mislim da bi najpametnije bilo da kod Muslimana imamo ovaj naziv ove vrste?
A na koji naziv misli - **u nacionalnom smislu** ili **u smislu narodnosti** - ni reči.
U ovoj konfuznoj situaciji oglasio se i drugi predstavnik srpskih komunista u Izvršnom birou dr Miroslav Pečujlić.
- Ja mnogo ne verujem - počeo je on - u nauku u ovoj stvari (na koju se pozivala Vida Tomšič u svojoj uvodnoj reči).
Obrazloženje je bilo dosta otvoreno:
- Tu je nauka upregnuta u ovom i u onom pravcu, a u ovom slučaju posebno je upregnuta, pa ne verujem da je oslonac na nauku u toj stvari objektivan oslonac.
Obrt je bio tipičan za ondašnje rasprave u vrhu SKJ:
- Ali nisam to hteo da kažem, nego ja imam utisak da se tu mešaju dve stvari. Jedno je da ove kategorije u popisu, revidirane kategorije, budu jedan korak ka ravnopravnosti, a drugo je druga svar - rekao je on, ne navodeći detaljnije na šta sve misli.
U svakom slučaju poenta njegovog izlaganja išla je u drugom pravcu:
- Mi kažemo da nema jugoslovenske nacije. To je, naravno, tačno. Ali ne baratamo u ovom popisu samo sa nacijama. Tu je nekoliko kategorija - nacija, narodnost, etnička grupacija i slično.
Sledilo je i pitanje:
- Šta ćemo činiti sa onima koji su plod tog velikog međusobnog povezivanja ličnosti, koji stupaju u te različite bračne zajednice, a šta njihova deca za koju je teško da kažu da su pripadnici ove ili one nacije ili vere. Majka jedne nacije, otac druge. Ostavićemo im nacionalnu neopredeljenost, isključivo tu kategoriju, ne pominjući da su se izjasnili kao Jugosloveni.
U kraćoj polemici koja je potom vođena dr Pečujlić je rekao da se **ne zalaže da jugoslovenstvo bude nacija**, ali je postavio pitanje **hoćemo li samo ove koji se jednostavno izjasne kao Jugosloveni nazivati *nacionalno neopredeljeni* i kakav će to efekat imati**.
- Ako idemo na to moramo biti spremni da to dobro objasnimo - dodao je Miko Tripalo, ističući da će **tu biti puno nerazumevanja**.
- Za mene to nije samo pitanje nerazumevanja - nastavio je dr Pečujlić. - Nisam siguran da je ovo rešenje, da se Jugosloveni svrstavaju u kategoriju **nacionano neopredeljeni**, dobro.
Poenta Pečujlićevog izlaganja je glasila:
- Na jednoj strani (kod Muslimana) ovaj subjektivni kriterijum (da oni muslimanstvo doživljavaju kao naciju) čujemo kako vrlo bitan, a na drugoj (kod Jugoslovena) ga izbacujemo.
Tripalo je pokušao da bude duhovit:
- Subjektivni čujemo, ali u okviru objektivnog!
U tom trenutku u raspravu se opet uključio Mijalko Todorović, koji je, izgleda, prelomio stvar:
- Što se Muslimana tiče - rekao je on - očevidno je da smo mi išli u tom pravcu da omogućimo onim Muslimanima koji se osećaju kao narodnost, kao nacija, formirani, da im omogućimo da to kažu. To je već postalo jedno izvojevano pravo Muslimana u Bosni. Da to sprečavamo ne vidim ni razloga, ni potrebu.
Na sličan način, iako se u ovom slučaju, po svemu sudeći (još) nije radilo o **izvojevanom pravu**, Todorović je video i situaciju u Sandžaku:
- Što se mene tiče, mislim da i tim Muslimanima treba, kao i bosanskim, omogućiti da se izjasne i da kažu.
Za njega je u svemu tome postojao samo jedan problem:
- Naravno, pošto se radi o velikom broju primitivnog sveta, tu će biti brkanja religiozne pripadnosti i pripadnosti u smislu narodnosti, ali to se mora objasniti ljudima.
Na kraju Todorović se izjasnio i oko jugoslovenstva:
- Po pravilu - ocenio je on - u većini slučajeva to su neki plemeniti motivi, jer time ljudi žele da naglase privrženost ovoj zajednici. Toga ima među omladinom, ima i u JNA, ali upravo zbog toga što tu ima mnogo iluzija treba reći da to ne može da se tretira kao objektivna kategorija koja postoji u slučaju narodnosti.

SRPSKI ILI NAŠKI
- SITUACIJA oko Sandžaka - istakao je Fadilj Hodža - je slična kao i kod Muslimana u Bosni. Bez obzira na to što Bosna ima svoju istoriju i drugo, ali situacija je slična. Oni u Sandžaku ne kažu - govoriš li srpski, nego - govoriš li naški. On nije Srbin, a tu je, jezik mu je sličan i tako dalje. On je Musliman.
Hodža se izjasio i **oko 10.000 do 20.000 ljudi koji se na Kosovu zovu Gorancima, a Albanci i Srbi ih zovu Srbešima**:
- Oni sada sebe zovu Gorancima po Gori, kako se zove taj deo Šare gde oni žive. To su pečalbari, skoro su prešli na islam, nema ni 200 godina, a slovenskog su porekla. Mislim
da bi verovatno najpametnije bilo da im se pusti sloboda da se izjasne.
(NASTAVLJA SE)