Gospodarica Jelena

Piše: Đuro Zagorac
KADA se i kako oženio Đorđe Petrović, odnosno Karađorđe, nije poznato ni njegovim biografima. Te pojedinosti nisu se činile važnim kada su mogle da budu utvrđene, a kada je postalo jasno da to može biti važno, onda je sve postalo kasno. Otuda se o vođi Prvog ustanka, kao i o njegovoj ženi, i danas mistifikuje mnogo štošta. Jedna od priča ima sledeći sadržaj:

Vraćajući se u svoje selo sa maloletnom ćerkom Jelenom, Nikola Jovanović upadne u zasedu koju su mu postavili neki turski momci. Jedan od njih iskazivao je očiglednu naklonost ka Nikolinoj petnaestogodišnjoj ćerki, želeći po svaku cenu da je osvoji. Čak i silom. Utom vezaše mladi Turci Nikolu, a ćerku mu počeše vući prema čardaku. Tada naiđe iz šume naočit crn Srbin, sa još dva druga, pa videvši šta Turci čine, opali iz puške. Jedan Turčin pade mrtav dok drugi beše ranjen. Ostali pobegoše, misleći usput šta ih je snašlo i kako da se spasavaju.

Nikola je bio u funkciji ober kneza, a pored ćerke imao je još dva starija sina. On odluči da sa sinovima pobegne u hajduke, u četu Stanoja Glavaša, dok bi kći, koja je ostala bez majke, bila odvedena kod tetke.

Onaj crni momak, spasitelj, zvao se Đorđe Petrović, čija će slava biti sažeta u čuveni nadimak Karađorđe.

Jelena je bila kći Bosiljke i jasenovačkog ober kneza Nikole Jovanovića, iz sela Masloševa u Šumadiji. Rano je ostala bez majke, a onda i bez oca i braće, koji su izginuli kao hajduci. Kao sirotica živela je kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu.

Pre nego što se udala za Karađorđa, pala je i krv.

Na jednom od sabora Karađorđe se sukobio sa momkom Vukojem, kome je Jelena zapela za oko. Posle sukoba na rečima, Crni Đorđe stvar dovrši puškom, koja je precizno i zauvek pogodila Vukoja.

Naravno, uz legende postoje i realnije priče. Jedan od njih govori kako se Jelena udala iz straha, jer je bilo poznato da su se njenog budućeg muža podjednako plašili i Srbi i Turci. Čovek je bio prznica i što bi se narodski reklo, manite naravi, a uz to lak i precizan strelac... Najbolje je bilo izbegavati susret s njim. A kad je Jelena zaprošena, kažu, da nije pustila glasa od sebe, a kamoli izustila reč - neću. Nisu to smeli da učine ni oni koji su od nje bili stariji i zaštićeniji. Tako se budući vođa srpske revolucije dočepao lepe devojke, časne žene i primerne majke.

Kada je ugušen Prvi ustanak i kada je Karađorđe izbegao sa porodicom, njegova žena nije imala nikakvih ličnih dokumenata, a vlastima iz Zemuna je rekla da ima 48 godina.

Ovaj podatak je kasnije bio značajan Karađorđevim istraživačima i biografima, koji nisu pouzdano znali mnoge godine - od rođenja pa do ženidbe. Dugo se pretpostavljalo da je Karađorđe rođen 1768. godine. Kada je utvrđeno da je Jelena mogla biti rođena 1765. godine, onda je i važeća voždova godina rođenja dovedena u pitanje. Jer se zaključilo da Jelena sigurno nije mogla biti starija tri godine od muža: važeći običaj je nalagao da bude obrnuto, jer momak je morao da bude stariji od devojke s kojom se ženio.

Godina voždovog rođenja je tako spuštana sve do 1752. Da je on bio, možda, još stariji proizlazilo je iz činjenice da se on prilično nemoćno i čudno ponašao po povratku u Srbiju 1817. godine. Tada Karađorđe uopšte nije ličio na sebe samog, naročito iz vremena ustanka. Ispoljena naivnost u gubljenju života, kad mu je na spavanju odsečena glava, nije uopšte priličila NJegoševom **heroju Topolskome, Karađorđu besmrtnome**. Otuda i ozbiljna pretpostavka da je on pritisnut godinama i oronulošću došao u Srbiju da umre!

Jelena je, spletom okolnosti, postala i prva ustanička dama.

Zbog čega je Jelena pre ustanka bežala sa mužem iz pašaluka u Austriju, pitanje je oko kojeg istraživači, takođe, nisu saglasni. Zna se da je i svekra oplakala kada ga je njen muž bio lišio života. Zna se da je duže boravila i radila u manastiru Krušedol, u Sremu. Tu je muzla stoku, ali je naučila da sprema i **gospodska jela**. To joj je kasnije bilo dragoceno kada je kao domaćica kuće dočekivala goste u Topoli, mnoge ustaničke ozbiljne glave.

Znala je da spremi kafu s mlekom, što je bio vrhunac gospodstva u Srbiji, moda koja je stigla iz Nemčije...

PROSIDBA
PO narodnoj priči, koja je sačuvana i u knjigama, Jelena se tada zaljubila u svog spasitelja i imala sreću da se kasnije za njega i uda.

Jednog dana, uz mesojeđe pred Belu nedelju, Karađorđe nađe Jelenu kod nekog izvora, gde je sudovima zahvatala vodu. Jelena je već obavila ono zbog čega je i dolazila, kad joj on priđe, nazva Boga i zatraži da mu da vode da se napije. Pošto se i to obavi kako valja, on je zapita: **Jelena, hoćeš li poći za mene**?

A ona, kao što bi to učinila svaka ondašnja devojka, porumeni malko pa mu reče: **Bog s tobom, Đorđe, što pitaš mene. Eno, zapitaj moje starije, pa ako oni reknu, onda ja hoću**. Posle toga uprti sudove i pođe...

**Kad ti hoćeš, a ti hajde sa mnom**! Zatim joj razlupa sudove i odvede je kući.

Karađorđe se venčao sa Jelenom, negde oko 1786. godine.


(Nastavlja se)