Izbegli dunavsku klopku

VREMENOM je voždova porodica bila sve očajnija. Uveravajući se da je za njena stradanja kriv samo knez Miloš, ona je to pokušala da stavi do znanja i ruskom caru i carici. Jelena je, uz to, molila cara da njenom sinu Aleksandru dozvoli da može doći u Srbiju, kako bi uredio pitanje “njihovog imanja” i prikupio novac od većeg broja voždovih dužnika. Obavestila je cara da knez Miloš punih 18 godina koristi njihovo imanje u Topoli, bez pare nadoknade, a to imanje, kako ona napominje, vredi milion i po rubalja...
Istog dana, Jelena se molbom obratila i ruskoj carici, kojoj je optuživala srpskog kneza i “milog kuma” da je prisvojio određene stvari, koje su pripadale Karađorđu, a među njima je bio i orden svete Ane prvog stepena, sablja okićena brilijantima i zlatom, sa natpisom: “Za hrabrost zaštitniku pravoslavne Hristove vere”, koju je voždu poklonio lično ruski car.
Jelena je sa najbližima patila, a godine su prolazile. Rusima Karađorđevići, u vođenju balkanske politike, nisu više bili značajni, a Miloševa je namera bila da se vrate samo voždove ćerke, ali ne i sinovi.
Miloš je živeo u strahu od osvete za brutalno ubistvo vožda, koje je organizovao. Gledajući svog sina Mihaila kako raste i sazreva, u jednoj prilici glasno se jadao:
- Jogunica je velika. Prava matereša, seme mu pogano! Činiš vol’ko sinko, hoće nekad ustati narod, pa utamaniti ili moju lozu ili Karađorđevu. Pa se bojim da ne utamani moju pre, jer je tanja.
Ovo je sećanje Milovana Pejčinovića, Miloševog dvorskog upravnika, koje je objavio Strnjaković u pomenutoj knjizi o Karađorđu.
Način na koji je okončao vođa Prvog srpskog ustanka, još izaziva zgražavanje, deli Srbe na dva životna, politička i filozofska principa. A šta je Miloš naumio Karađorđevoj porodici, koja je sva srećna stigla na srpsku granicu?
Stefan Stefanović Tenka upravljao je u to vreme Porečom na Dunavu, ali i tamošnjim karantinom. Kada je karavan Karađorđevića pristigao na granicu, Stefan se nalazio u Beogradu, u Miloševom konaku u Topčideru. Kad je Stefanu stigla vest da su Karađorđevići stigli, on je za dalje postupanje tražio naloge kneza. Miloš se iznenadio odakle Jeleni i njenom sinu toliko drskosti: pa, on im još nije odobrio povratak?
Miloš naloži Stefanu da žurno krene u Poreč i da tamo nađe određene čamce i veslače, kako bi u njih potrpao Karađorđeviće, povezao ih niz Dunav prema karantinu, a usput bi mogao “da ih prevrne kako bi se podavili”!
Knez je ukorio Stefana, rekavši mu da sve ode niz Dunav, osim jednog sandučića na koji je morao posebno da motri.
Kakva je tajna u njemu bila, još niko nije dokučio.
Stefan, čiji je otac bio na mukama posle jednog pisma koje je poslao voždu, sledio se, znajući gospodara. U strahu, on je usporavao povratak, ali je svom poverljivom čoveku poslao ekspresnu poruku - da Jelenu i Aleksandra vrate sa granice, da ih ubedi da dobrovoljno odustanu od ulaska u Srbiju...
Tako i bi.
Karađorđeva porodica se spasi!
A ovaj Stefan iz čudesnog grada Poreča bio je Srbin sa zaista neobičnom sudbinom. Bio je učesnik u dve zavere protiv srpskih knezova, najpre Miloša, a onda i protiv Karađorđevog sina, kneza Aleksandra. U obe zavere otkriven je i na smrt osuđen, ali je ipak umro u postelji u Beogradu, i to prirodnom smrću što je, mora se priznati, prava retkost za zaverenika.
Po povratku Karađorđevića u Srbiju i ustoličenja Aleksandra za kneza, Stefan je postao moćan, postavši ministar pravde i prosvete. I pored svega toga, on je 1857. godine, otkriven kao zaverenik knezu, priznavši to i primajući smrtnu kaznu. Tražio je milost i u svojoj molbi naveo pakleni zadatak, koji je dobio do Miloša, a nije izvršio, kad je spasao život njemu i majci mu.
Knez zaista nije imao kud, pa je pomilovao Stefana.
A Jelena je čekala, radovala se unucima koji su se rađali, mada je polako počela da gubi životnu snagu. Rusi su imali nove muke sa Srbijom, krojeći joj ustavno rešenje, misleći sve manje na voždovu udovicu. Miloš je bio bitku da očuva apsolutnu vlast, jer u drugoj ulozi nije mogao da živi: to ga je sprečavalo da razmišlja kako da do kraja zadavi ostatke Karađorđevića.
(NASTAVLJA SE)