Rođeno šestoro unučadi

PIŠE: Đuro Zagorac
POLA se udala iste godine kada i Sara, opet za osporavanog vojvodu. Treći voždov zet bio je jedan tanani Jovica Milovanović, đak Velike škole, sinovac Mladena Milovanovića, predsednika ustaničke vlade i čoveka do kraja odanog Karađorđu. Pola je posle dve godine umrla, ali se ne zna od čega, kao ni to da li je iza sebe ostavila porod. Kada je školovanje bilo u pitanju, ni čuvena Velika škola sa slavnim Dositejem, inače otvorena tokom ustanka, ženskoj čeljadi nije otvarala vrata.
Stamena je bila najmlađa, inače, meuzimica u svakom pogledu. Ali, mažena i pažena nije imala sreće sa muževima. Prvo joj je umro Dimitrije Ristić 1834, o kome se, inače, malo zna. Zatim se preudala za Iliju Čarapića, koji je prerano umro 1844. Poznato je da je sa Čarapićem rodila ćerku i sina.
Sve tri voždove ćerke vratile su se posle mučnog izbeglištva u zavijač. Voždu se rodilo šest ženskih i četiri muška unuka. U izbeglištvu su se sve tri i opismenile i po povratku u Srbiju donele izvestan kvalitet u životu.
I oba voždov sina bila su oženjena. Stariji, Aleksa, bio je nestašan, i s njim su roditelji imali muke. Posle Velike škole u Beogradu i smrti učitelja Dositeja Obradovića, nastavio ješkolovanje u Rusiji. Iako je kao carski pitomac uživao sve privilegije, Aleksa je stalno zahtevao od roditelja da mu šalju novac. Neuredan život, koji je vodio, narušio mu je zdravlje.
Bio je oženjen Marijom Trokin, ćerkom Nikolaja Trokina, dvorskog maršala ruskog cara. Kratko su poživeli: Marija je umrla 1827, a Aleksa tri godine kasnije. Iza njih je ostao sin Đorđe koji je poneo dedino ime. NJega je preuzela baka Jelena i tetka, tako da se on u Beogradu oženio sa jednom lepom i bogatom Sarom, ćerkom glasovitog Miše Anastasijevića: imali su dva sina, Aleksu i Božidara.
Mlađi voždov sin, Aleksandar, bio je sušta suprotnost starijem bratu Aleksi. On je bio više majčinske naravi, uz nju je odrstao i školovao se. On uopšte nije bio konfliktna ličnost, nije imao očevu ratobornost i plahovitost. Majka Jelena je bila najzaslužnija što se oženio sa 24 godine, sa 17-godišnjom Persidom, ćerkom Jevrema Nenadovića, iz poznate valjevske porodice koja je ostavila značajan politički i istorijski trag kod Srba.
Tako je **nemi** Aleksandar uspeo gotovo bez izgovorene ružne reči, a kamoli krvi, da postane knez i da uspešno vodi Srbe, formirajući i institucije koje su vodile ka državi Srbiji.
Aleksandar je bio proteran iz Srbije, ali to nije doživeo tragično. Više je patila njegova ambiciozna žena Persida. U zaveri koja je bila organizovana radi promene dinastije u Srbiji i u kojoj je ubijen Mihailo Obrenović - kada pučisti ipak nisu uspeli da promene vlast - Persidin angažman bio je veći nego Aleksandrov. Ona je angažovala neke svoje rođake, trgovce iz Valjeva, opremila ih oružjem i novcem ne bi li izvršili atentat. Oni su u maju 1868. godine u tome i uspeli, kada su u šumi Košutnjak kraj Beograda, ubili kneza, ali nisu uspeli da stignu u zdanje vlade i parlamenta, jer je zatajila tzv. Vojna komponenta.

AMBICIJE
PERSIDA i Aleksandar imali su mnogobrojni porod: četiri ćerke i šest sinova. Od sinova, Petar je nekako najviše podsećao na dedu, pa je od malih nogu govorio kako će osvetiti dedu i vratiti vladarsku krunu Karađorđevića u Srbiju.
Voždova žena Jelena i mlađi sin Aleksandar nisu imali u politici nikakvih ambicija. Želja im je bila da se vrate u zavičaj, da budu pokorni knezu Milošu Obrenoviću i da mirno žive. To se najbolje vidi iz pisama koje su oboje pisali Milošu i njegovoj ženi LJubici. Oboje su bili presrećni kada im je ta želja bila ispunjena. Aleksandar je dobio državnu službu i bio je svedok dinastičkih sukoba. Obrenovići, najpre Miloš, a potom i njegov sin Mihailo, bili su proterani iz Srbije. U akcijama koje su tome prethodile nije učestvovao Aleksandar, kao ni njegova majka. Savetnici, među kojima je najmoćniji bio Toma Vučić Perišić, imali su svoje statuse: Aleksandar je doveden, kao isprošena devojka, na mesto naslednog kneza.
Kako je igrom političara došao tako je i sklonjen njihovim igrama posle 16 godina. Naravno, izgubio je i kneževsku titulu.
Nastavlja se