**Sveti rat** do istrebljenja

Piše: Veljko Lalić
POSLE 11. septembra i napada na NJujork i Vašington svet je objavio rat terorizmu. Teroristi su to uradili tri godine ranije, 1998. godine, kada je Osama bin Laden i zvanično objavio sveti rat - **džihad** Americi i njenim saveznicima. **Ceo svet pripada Alahu, njegovi zakoni moraju pobediti**, uzviknuo je Laden i pokrenuo piramidu zločina kojoj se ne nazire kraj.
Poslednji napad u Španiji, izvela ga Al kaida, ili sada već malo verovatno ETA, samo potvrđuje da terorizam i civilizovani svet ovaj rat vode - do istrebljenja. Terorizam više nije ni na evropskim vratima, već duboko unutra; jer on je, kako kažu, kao slon na kućnom pragu, kad ga ugledate vrata su već srušena.
Isterati slona iz kuće biće veoma teško sada, problem je stvoren čim je izašao iz džungle.
Posledice napada u Madridu biće dalekosežne. Jer, prvi put je jedna vlada izabrana pod uticajem terorističkog napada, prvi put je lokalni masakr doživljen kao posledica pogrešne spoljne politike, i na kraju - prvi put zemlja koja je pogođena samo što ne prizna da je sve **zaslužila** i najavljuje povlačenje iz rata koji više nije njen. Bin Laden je u Madridu video simbol krstaške Evrope, na Bliskom istoku danas se misli da DŽordž Buš predvodi Deveti krstaški pohod.
OVAJ napad još jednom je pokazao i svu ranjivost zapadnog sveta, koji decenijama s desetina hiljada metara visine bezbrižno vodi ratove po svetu. Civilizacija je, ipak, ranjiva, jer jednostavno kao i neboderi Svetskog trgovinskog centra nije projektovana s pretpostavkom da će se u nju zaletati neki fanatici u velikim putničkim avionima.
Poznati ideolog modernih antiglobalista Noam Čomski kaže da je ovo prvi put, gotovo u dva veka da je oružje usmereno u suprotnom smeru. - To je istorijska promena - govori Čomski. - Evropljani su osvojili najveći deo sveta, ostavljajući za sobom kolosalan rušilački trag. Ovo je promena, dramatična promena.
Gospodion Čomski, i svi drugi **antiglobalisti**, **antiimperijalisti” i ko zna kakvi sve ne **anti** kažu **to je strašno, ali…** U slučaju ubijanja nenaoružanih civila, bili oni u NJujorku, Madridu, Moskvi ili negde na Balkanu, ne sme da bude **ali**, pa ni antiglobalističkog, naučnog, verskog, ili bilo kakvog drugog.
Tu i treba tražiti uzroke savremenog terorizma, tvrdi komentator **Haareca** Zeev Šif. Isti scenario koristi se protiv Izraela deset godina, a Evropa, pa i Španija pokazuju **razumevanje** za palestinske napade na izraelske civile, čak ih nekad i pravdajući.
- Nema političkih zahteva, koliko god opravdani bili, koji mogu da opravdaju takve akte masovnog ubistva - ističe izraleski komentator.
A, upravo ovih stvari svesni smo posledih dana na Kosovu i Metohiji, na poznatu podelu na dobre i loše teroriste, što je upravo projektovano na Al kaidi, koju su Amerikanci podržavali dok je ratovala protiv bivšeg SSSR-a u Avganistanu.
DUH iz boce je pušten i vratio se kao bumebang 11. septembra na simbole novog sveta. Amerika je brzo uzvratila udarom na Avganistan, ali do Bin Ladena nije stigla. NJegov duh iz planina Tora Bora samo je išao u nove i nove akcije.
Posle slučaja antraksa koji je mesecima potresao SAD, dim se video na Indoneziji. Militanti islamisti 12. oktobra 2002. godine digli su jedan noćni klub na Baliju u vazduh ubivši 202 stranaca, najviše Australijanaca i Amerikanaca. Godinu dana kasnije, tačnije 5. avgusta 2003. napadnut je i luksuzni američki hotel u DŽakarti. Poginulo je 12 ljudi.
U jesen 2002. godine u Mombasi u Keniji meta su bili Jevreji; zajedno s trojicom bombaša (samo)ubica poginulo je 16 civila. U isto vreme ispaljena je protivavionska raketa na putnički avion, ali je srećom promašila cilj.
U proleće 2003. godine teroristi su se oglasili u Maroku, kada je u seriji napada nastradala 41 osoba, među kojima i 12 napadača.
Duh Bin Ladena zatim se oglasio i u svojoj zemlji, u Saudijskoj Arabiji. Napadnuto je luksuzno naselje, gde žive uglavnom stranci 12. maja 2003. godine. Poginulo je 34 civila. Nekoliko meseci kasnije, 8. novembra ponovo su se začule eksplozije u Rijadu. Nastradalo je 17 nedužnih ljudi.
Uoči napada na Irak u jednom odmaralištu u Tunisu nastardalo je 21 osoba, među kojima osamnaestoro Nemaca.
Po okončanju rata i svrgavanju Sadama Huseina, i gotovo svakodnevnih napada na okupacione snage, na udaru se našla američka saveznica među muslimanskim svetom - Turska. U dva razorna bombaška napada na sinagoge u Istanbulu 15. novembra poginule su 23 osobe, dok je više od 300 ranjeno, pet dana kasnije sinhronizovanim napadima na britanski konzulat i predstavništvo HSBC-a poginulo je 27 ljudi, više od 400 povređeno.
U MEĐUVREMENU u Rusiji nije bilo meseca da se nisu oglasili čečenski teroristi. Ali, dve srušene zgrade u Moskvi, pre Kula bliznakinja u NJujorku, pa onda nakon 11. septembra taoci u čuvenom moskovskom pozorištu, eksplozija na rokenrol koncertu nisu okarakterisane kao čist terorizam.
Posle napada u Madridu u oči upada komentar zapadnih medija da je ovo prvi teroristički napad na Starom kontinentu. Ono u Moskvi kao da je bilo pozorište, ili ovo na Kosovu, na stotine kilometara od predstojeće olimpijade, kojoj se preti masovnim terorističkim napadom.
Očigledno da se **rat protiv terorizma**, koji je poveo zapadni svet, a podržala ga Moskva, Beograd i svi drugi civilizovani ljudi, odnosi i dalje samo na proganjanje loših terorista. A, dok je tako neminovno će biti još Madrida, NJujorka i ko zna čega u budućnosti…
Moskovsku poruku **ETA terorizam**, **I ovo je terorizam**, kao da niko nije želeo da čuje… Dok se nije začula ETA, koja je optužena za napad u Madridu, samo kako bi se sakrila odgovornost španskih vlasti za akciju u Iraku, protiv koje je bilo 90 odsto stanovništva.

NAJVEĆI TERORISTIČKI
NAPADI DO 11. SEPTEMBRA
DO 11. septembra i nove faze u borbi protiv terorizma i odgovora terorista koji se više ne zadovoljavaju ubistvima koja nisu masovna i efekta, svet su potresale sledeće terorističke akcije:

16. septembra 1920. Anarhista Mario Buda ubio 33 osobe na Volstritu u NJujorku, aktiviravši veliku količini ekploziva natovaraenog na zaprežna kola.
22. jul 1946. Jevrejski ekspremisti, predvođeni budućim izraleskim premijerom Beginom, postavili ekploziv u hotel **Kralj David** u Jerusalimu, gde je bio štab britanske armije u Palestini. Poginulo 90 Britanaca.
5. septembar 1972. U terorističkom napadu na izraelske sportiste u Minhenu poginulo 11 atletičara, pet terorista i jedan nemački policajac.
4. novembra 1979. Islamski studenti provalili u američku ambasadu u Teheranu gde su kao taoce držali 52 Amerikanca celih 444 dana.
18. april 1983. Automobil bomba eksplodirao ispred američke ambasade u Bejrutu. Poginulo 17 Amerikanaca.
23. oktobar 1983. Čak 240 američkih marinaca i mornara poginulo od bombe u Bejrutu.
23. jun 1985. Indijski avion koji je leteo iz Kanade eksplodirao od bombe koju su podmetnuli Siki. Poginulo 328 ljudi.
21. decembar 1988. Srušio se američki avion iznad Lokerbija u Škotskoj. Poginulo 259 putnika i 11 ljudi na zemlji.
25. februar 1993. Poginulo pet, a ranjeno više od hiljadu ljudi prilikom ekplozije u Svetskom trgovinskom centru u NJujorku. Prvi put okrivljen je Bin Laden, koji je iste zgrade potpuno srušio osam godina kasnije.
20. mart 1995. Aum Šinriko, sekta iz Japana orkivljena je za podmetanje otrovnog gasa u podzemnu železnicu Tokija. Poginulo 12, ranjeno pet hiljada ljudi.
19. april 1995. Bomba uništila zgradu savezne vlade u Oklahoma Sitiju. Poginulo 168 ljudi.
25. jun 1995. Kamion bomba eksplodirao ispred naselja Khobar tavere u Saudijskoj Arabiji, kada je poginuo 19 vojnika SAD, a ranjeno više od 500.
17. novembar 1997. Muslimanski ekstremisti ubili 58 turista u Egiptu.
7. avgust 1998. Podmentute bombe ekplodirale ispred ambasada SAD u Keniji i Tanzaniji, ubivši 234 osobe, među njima i 12 Amerikanaca.
15. avgust 1998. IRA podmentnula automobil-bombu u gradu Omah u Severnoj Irskoj. Poginulo 29 ljudi.
12. oktobar 2000. Poginulo 17 Amerikanaca, a desetine ranjeno pošto je mali brod pun eksploziva udario u američki razarač u Jemenu
Onda se desio 11. septembar.
(NASTAVLJA SE)