Al Kaidu obučila CIA

Piše: Roman Petrovski
DANAS najpoznatija i najomraženija teroristička grupa Al kaida (čiji naziv znači **baza**), nastala je od avganistanskih talibana i mudžahedina, koji su se od kraja 1979. godine do početka 1989. borili protiv sovjetske okupacije. Avganistanski otpor plaćale su špijunske službe Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije.
Osama bin Laden, lider Al kaide, proveo je veći deo tog perioda podržavajući mudžahedine iz svoje **baze** u pakistanskom gradu Peševaru. Odmah po izbijanju Prvog zalivskog rata, Bin Laden i mnogi mudžahedini osudili su Ameriku i podržali Irak. U periodu posle sovjetskog povlačenja iz Avganistana, na hiljade islamskih radikala iz čitavog sveta **slilo** se u region kako bi se obučavali kod mudžahedina.
POČETKOM devedesetih Al kaida je delovala u Sudanu, posle 1996. sedište organizacije i kampovi za obuku preseljeni su u Avganistan, gde je Bin Laden uspostavio bliske odnose sa mudžahedinima. Pretpostavlja se da je Bin Laden sopstvenim novcem izgradio više tih kampova za obuku.
Tokom američke intervencije u Avganistanu krajem 2001. godine, Al kaida i njene vođe su prešle u ilegalu, pošto su im baze i kampovi za obuku bili uništeni. Veruje se da danas Al kaida ima svoje ćelije u 40-50 zemalja sveta, ne samo na Bliskom istoku, već i u Aziji, Severnoj Americi i Evropi. U zapadnoj Evropi postoje, ili se sumnja da postoje, ćelije u Londonu, Hamburgu, Milanu i Madridu. Za ove gradove se pretpostavlja da su važni centri za regrutovanje, prikupljanje finansijskih sredstava i planiranje operacija.
Za obuku, Al kaida koristi oblasti **van zakonske kontrole**, gde može da deluje u tajnosti. Pretpostavlja se da su to oblasti u Somaliji, Jemenu, Čečeniji, kao i planinski delovi Avganistana, a postoje izveštaji i o tajnim kampovima na ostrvima Indonezije.
Za razliku od tesno povezanih terorističkih grupa u prošlosti, kao što su italijanske **Crvene brigade** ili grupa Abu Nidala na Bliskom istoku, Al kaida je labava grupacija, koja deluje širom sveta, preko individualnih i lokalnih grupa. Na taj način se postiže veći nivo autonomije.
USLED ove labave veze među grupama, postavlja se pitanje definicije, jer kada se govori o Al kaidi, nije jasno da li je reč o jedinstvenoj organizaciji, ili se radi o **zajedničkoj ideji**? Tako se nedavni bombaški napadi u Rijadu ili na izraelske turiste u Mombasi 2002. godine, pripisuju uglavnom Al kaidi, iako se ne zna da li je ove napade finansirao ili organizovao Osama bin Laden i njegova organizacija.
Pojedini analitičari danas sugerišu da se samo ime Al kaida danas koristi kako bi se označile razne grupe, kojima su zajednički jedino ciljevi i metodi. Međutim, za neke grupe se ipak zna da su formalno u vezi sa Al kaidom, a to je na prvom mestu radikalno krilo egipatske grupe Islamski džihad, čiji su članovi pobegli u Avganistan i pristupili Al kaidi.
Za lidera ove grupe, Ajmana al Zavahrija, se veruje da je mozak, koji stoji iza Al kaide i da je isplanirao većinu operacija. Među najkrvavijim su dva napada na američke ambasade u Africi 1998. i napadi na NJujork i Vašington 11. septembra 2001. godine.
Pretpostavlja se da su još neke grupe vezane za Al kaidu. To su: pojedine militantne grupe iz Kašmira, Islamski pokret Uzbekistana, Abu Sajaf grupa sa Filipina i GIA i GSPC grupa iz Alžira.
Bezbednosne agencije širom sveta su do sada imale uspeha u razbijanju ćelija Al kaide, u zatvaranju paravanskih kompanija i zamrzavanju njihovih sredstava. Pojedini predvodnici ovih grupa su ubijeni ili uhapšeni, ali je **potpuna pobeda**, do sada ostala neostvareni cilj. Prema nedavnom izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije, Al kaida je danas još tajnovitija, samim tim i opasnija, nego što je bila pre 11. septembra 2001. godine, i još uvek se traga za njenim liderom Osamom bin Ladenom.

KRVAVI TRAGOVI
DO danas je bilo više krvavih terorističkih napada u svetu koji su pripisani Al kaidi. To su:
1993. - Bombardovanje zgrada Svetskog trgovinskog centra u NJujorku.
1996. - Ubistvo 19 američkih vojnika u Saudijskoj Arabiji.
1998. - Bombardovanje američkih ambasada u Africi.
2000. - Napad na američki vojni brod USS Kol u Jemenu.
2001. - Teroristički napadi na NJujork i Vašington.
6. oktobar 2002. - Samoubilački napad na francuski naftni tanker pored obale Jemena u kojem gine jedan član posade. Američka vlada vezuje ovaj napad za Al kaidu.
12. oktobar 2002. - Bomba eksplodira u noćnom klubu u Baliju. Od eksplozije gine 202 ljudi, mahom zapadnjaka. Za napad je optužena islamska grupa DŽema Islamija. Oktobra 2003. Ali Grufron, koordinator bombardovanja, osuđen je na smrt u Indoneziji. Iako tačna veza ove grupe sa Al kaidom nije ustanovljena, mnogi analitičari veruju da su neformalne veze postojale poslednjih godina.
28. novembar 2002. - Dva napada na izraelske turiste u Mombasi u Keniji. U eksploziji u hotelu poginulo je 16 turista. Još tri samoubilačka napada je izvedeno, ispaljen je projektil na izraelski avion, ali je promašio. U poruci na veb sajtu, odgovornost za napad preuzela je Al kaida.
12. maja 2003. - Najmanje 34 osobe je poginulo u seriji bombaških napada u prestonici Saudijske Arabije, Rijadu. Napadnute su luksuzne kuće za strance i kancelarije američko-saudijske kompanije. Glavni osumnjičeni za napade je, prema američkim i saudijskim vlastima, Al kaida. Napad je izvršen u trenutku kada je američki državni sekretar Kolin Pauel bio u poseti Saudijskoj Arabiji.
16. maj. 2003. - Serija napada u Kazablanki u kojima gine 41 osoba i 12 napadača. Marokanske vlasti tvrde da je napad povezan sa **međunarodnim terorom**. Za četvoricu napadača koji su osuđeni na smrt se tvrdi da su članovi grupe Salafija džihadia, za koju se smatra da je povezana sa Al kaidom.
5. avgust 2003. - U bombaškom napadu na američki luksuzan hotel u DŽakarti, gine 12 ljudi. Indonežanski ministar odbrane optužuje grupu DŽema Islamiju za napade i podvlači stav da je ova grupa u vezi sa Al kaidom, naglasivši da su se njeni članovi obučavali u Avganistanu i Pakistanu.
8. novembar 2003. - Bombaški napad na stambeni kompleks u Rijadu poseduje sva obeležja Al kaide, tvrde saudijske vlasti. U napadu je poginulo 17 ljudi i više od 100 ranjeno, većinom arapski radnici iz drugih zemalja.
U napadu na sinagogu u tuniskom ostrvskom odmaralištu Đerba, ubijen je 21 čovek, uključujući 18 nemačkih turista.
15. novembar 2003. - Najmanje 23 ljudi ubijeno je i 300 ranjeno u dva napada na sinagoge u Istanbulu. Turske vlasti ispituju navode da se radi o napadu Al kaide.
20. novembar 2003. - U simultanim napadima na britanski konzulat i HSBC banku u Istanbulu poginulo je 27 ljudi i ranjeno 450. Pojavila su se odvojena priznanja dve grupe koje su navodno povezane sa Al kaidom.
2004. - Teroristički napad na železnicu u Madridu.

GLAVNE VOĐE
ZA glavne vođe Al kaide smatraju se Osama bin Laden i Egipćanin Ajman al Zavahiri, koji su još uvek na slobodi. Američke snage su do danas uhapsile Halida Šeika Muhameda, Abu Zuabjda, Zakariju Musauia (kome se sudi), Munira al Motasdeka i Ričarda Rida (koji su u zatvoru). Za Mohameda Atefa se veruje da je mrtav.

U JUČERAŠNJEM nastavku feljtona, propustom je navedeno da egipatski predsednik Sadat nije likvidiran zbog Palestine. Činjenice, međutim, govore obrnuto.
- Predsednik Sadat ubijen je upravo zbog priznavanja Izraela - navodi dr Jevtić, napominjući da Jerusalim jeste centralni problem, kao treće sveto mesto za muslimane.

(NASTAVLJA SE)