Otvorena vrata pakla

Piše: Veljko LALIĆ
HAMAS je objavio Izraelu rat do uništenja, nakon ubistva svog tvorca i duhovnog vođe šeika Ahmeda Jasina. Posle deset godina rata bez objave u kojem je na najstrašniji način poginulo na hiljade uglavnom nedužnih ljudi, ovaj sukob sada ulazi u novu fazu - rat je zvanično objavljen i u njemu se više neće birati sredstva.
Biće to rat do poslednjeg Palestinca, iako Hamas kao da toga još nije svestan. Jer, jevrejska strana verovatno je upravo ovo i želela tim preciznim hicem u senilnog starca. Hamas teško da može da osmisli nešto što već nije preduzeo, a jevrejska vojska - od prve infade (1987. godine) - čeka objavu rata, i odrešene ruke.
Problem za Izrael može biti jedino što je za ovih 55 godina postojanja jevrejske države napravila toliko neprijatelja, da neće moći da zna s koje strane dolazi opasnost. Hamas, Islamski džihad, pa i Hezbolah, iz Libana, su stari neprijatelji, ali sada je tu i terorističko krilo Fataha, Jasera Arafata; ceo palestinski narod, praktično.
**Izrael je otvorio vrata pakla. Ubijen je simbol islama, bitka i rat su započeti. Poslaćemo smrt na svaku kuću, svaki grad, svaku ulicu u Izraelu**, preti, posle ubistva Jasina, Abdul Aziz al Rantisi, jedan od lidera Hamasa.
Sveta zemlja danas izgleda, više neko ikad ranije, kao tempirana bomba u kojoj samo neko treba da zapali fitilj. Ubistvo Ahmeda Jasina možda je upravo ta varnica.
Jer, cilj ovog verskog fanatika, kada je napravio Hamas 1989. godine, bio je upravo stvaranje države Palestine - od reke Jordan do Sredozemnog mora - i potpuno uništenje Izraela. Hamas je nastao iz ogranka egipatskog udruženja **Muslimanska braća**, koja je imala filijale u gotovo svim arapskim zemljama.
NJihov prvi naziv bio je **Udarna pesnica muslimanske braće**, da bi tek kasnije dobili današnje ime. Jasina je Izrael uhapsio veoma brzo i u zatvoru je proveo osam godina, kada je iz potpuno nejasnih razloga oslobođen.
Nešto kasnije uhapsili su ga sami Palestinci, nakon bombaškog napada na autobuskoj stanici u Berševi, gde su stradala 64 jevrejska civila. Arafat je želeo da pokaže da je odlučno protiv terorizma, ali je Jasina morao ubrzo da oslobodi, jer je šeik već uživao ogroman ugled među palestinskim stanovništvom.
NIJE nepoznato da je Hamas na početku podržavao upravo zvanični Izrael, jer je to doživljavao kao protivtežu omraženom Arafatu. Aždaja je, ipak, ubrzo pokazala svoje pravo lice, ali je tada već bilo kasno da se pobegne od sofisticiranih i brižljivo planiranih akcija, koje sprema Hamasovo vojno krilo Brigade Izedina al Kasema.
Hamas je, s druge strane, gradio škole i bolnice, pokazivao brigu za obespravljeno palestinsko stanovništvo, ogorčeno na kompromitovani i u korupciji ogrezlo rukovodstvo Fataha i PLO-a.
Terorizam u Svetoj zemlji nije patentirao Hamas, već Islamski džihad, mnogobrojno najmanja, a po surovosti najgora teroristička grupa na prostoru Palestine, koja je odgovorna za neke od najkrvavijih napada u istoriji.
I njenovi koreni su u Egiptu, tačnije organizaciji “Muslimanska braća**. Za razliku od Hamasa, koji je kao ogranak u Izraelu napravila ova fundamentalistička grupa, Islamski džihad nastao je kada su se trojica lidera - Fatih al Šikaki, Abdal Azis Odah i Bašir Musa 1974. godine odvojili, pod izgovorom da su njihova **braća** isuviše mlaka.
Šikaki i Musa tvorci su ideološkog programa organizacije po kojem se zahteva ujedinjenje islamskog sveta, kao i stvaranje jedinstvene islamske vojske. Tražili su kvalitetne ljude, i to toliko rigorozno, da su u početku svi članovi bili fakultetski obrazovani i perspektivni ljudi. Jedan od vođa Fatih Šikaki imao je dva fakulteta.
Proterani su iz Egipta nakon spektakularnog atentata na predsednika Sadata. Okreću si Homeiniju, koji je osvojio vlast u Iranu i proglašavaju ga za lidera islama u svetu, iako je Homeini bio šiit, a oni - kao i većina muslimana - suniti.
Mosad je uspeo 1995. godine da ubije Šikakija na Malti, ali njegovu ideju nije ni najmanje zaustavio. Na čelo Islamskog džihada tada je došao doktor ekonomskih nauka iz Londona Ramadan Abdalah Šalah, koji je pokušao da medijski prikaže patnje Palestinaca zapadnom svetu. U tome je uspeo, i pored toga što je njegova organizacija istovremeno organizovala neke od najstrašnijih zločina koje je Sveta zemlja ikada videla.
JEDAN od najvećih neprijatelja Izrala, ali i Amerike, kao najvećeg jevrejskog saveznika je Hezbolah, ili Božja partija, nastala u Iranu sedamdesetih godina.
Ova grupa ima mnogobrojne ciljeve, ali jedan od najvažnijih je uspostavljanje šerijata u svim islamskih zemljama, kao i širenje islama po svetu. Zbog toga Hezbolah, poput Al kaide, ima podružnice po celom svetu, dva svoja časopisa - **Al fajr** i **Al ahd**, koji su veoma čitani u Libanu, kao i internet-sajt, gde se javno priča o terorističkim akcijama.
Drugi najveći cilj Hezbolaha je oslobođenje južnog Libana od izraelske okupacije, uništenje jevrejske držve, kao i borba za propast SAD, koje su najveći neprijatelj muslimana.
Hezbolah se pročuo 1982. godine, kao jedina grupa koja je pružila otpor izraelskoj okupaciji južnog dela Libana, da bi sledeće godine izveli i jednu od najpoznatijih terorističkih akcija na američku vojnu bazu u Bejrutu, kada je poginulo 250 američkih marinaca.
Ova teroristička grupa praktično jedina ima svoju vojsku, koja je dobro organizovana i izvanredno obučena. Tokom jednog upada elitnih izraelskih jedinica u južni Liban, Hezbolahovi vojnici uspeli su da ih uvuku u zamku u jedan klanac i da ih sve pobiju. Jedini problem koji ima ova teroristička armija je nedostatak avijacije, ali to nadoknađuju samoubilačkim napadima u teritoriji neprijatelja.
HEZBOLAH se sastoji od dve grupe ratnika - ugnjeteni i pravednici. Imaju odlične odnose sa svim grupama unutar Palestine, koje se protive Jaseru Arafatu, a nije tajna da iza njihovih akcija stoji iranska država, zbog čega su odlično opremljeni ruskim naoružanjem. U nekoliko navrata gađali su ciljeve u Izraelu raketama srednjeg dometa.
- Odlučili smo se za religiju, slobodu i dostojanstvo, umesto ponižavanja i stalnog pokoravanja SAD i njenim saveznicima u cionizmu - kaže se u njihovoj deklaraciji.
Sve u svemu, terorizam se toliko raširio po Svetoj zemlji, da su ovakvom vidu borbe morali da se podvrgnu i najumerenije struje u Palestini. Jaser Arafat, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koga Izrael sada proglašava najvećim teroristom, upravo zbog politike Izraela morao je da popušta Hamasu i raznim drugim organizacijama.
Danas se Arafat jedva opire mladom militantnom Marvanu Bagrutiju, koji predvodi Fatahov podmladak, željan opšteg rata za oslobođenje Palestine. Tu je i njihovo vojno krilo - Brigade mučenika Al Akse, koji se poslednjih godina sve više potpisuju ispod krvavih napada na izraelske civile.
Makar zvanično, pripadnici ove terorističke grupe imaju drugačije ciljeve od fundamentalista - spremni su na slobodnu Palestinu koja će živeti u miru pored jevrejske države.
No, i nacionaliste i fundamentaliste sada veže ista strategija - ubiti i osakatiti što više nedužnih civila, kako bi se rodio osećaj neprestanog straha i tako naterao Izrael na ispunjenje njihovih zahteva.

STO ZA JEDNOG
HAMAS je odavno prihvatio fašistički sistem po kojem za jednog svog ubijenog lidera ili nekog političara iz Palestine mora da bude ubijeno 100 Izraelaca. Najuspešnija akcija takve osvete bila je miniranje autobusa punog izraelskih oficira na Galilejskom jezeru.
Zbog ubistva svog duhovnog lidera šeika Ahmeda Jasina Hamas je ipak odlučio da se ne zaustavi osveti od 100 civila, već da objavi rat Izraelu.
(NASTAVLJA SE)