Nigde bez dolara i - straha!

Piše: Dubravka Savić
AKCIJA za sprečavanje “opasnosti u narandžastom”, Amerikancima je dobro poznata formulacija za označavanje visokog rizika od terorističkih napada. Uz opale trešnjine cvetove, ovog proleća Potomakom će ploviti specijalni čelični objekti koji bi, u slučaju terorističkih napada na američku prestonicu i razaranja puteva i mostova, služili za snabdevanje i prvu pomoć, sa pokretnom ambulantom, kuhinjom, vozilima za komunikaciju, u okviru testiranja prema planu američkog Crvenog krsta. Test se planira na deset tačaka duž reka Potomak i Anakostia u distriktu Vašingtona, kao i okolnim držamava Virdžiniji i Merilendu, uz napomenu da, dok traje “festival trešanja” proba neće biti.
Teroristički napadi na Madrid nisu, po ko zna koji put od udara terorista na NJujork i Vašington, formalno obojili Ameriku u “narandžasto”, drugi nivo na skali opasnosti od terorizma. Ali, metroi i železničke stanice širom SAD su vidno pojačani naoružanom policijom, treniranim psima i upozorenjima: “Molimo putnike da obrate pažnju na sve sumnjive...” Pojačane su kontrole na prilazima Americi, aerodromima, u najprometnijim delovima gradova se uklanjaju kante za otpatke, kutije za pisma i prodaju novina. Sve što bi moglo da posluži teroristima za “smeštaj” bombi, hemijskog, biološkog, i drugog oružja za masovno uništenje.
Amerikanci sa sve manje radosti putuju avionima, vozovima, nerado se spuštaju pod zemlju u metroe, strahuju od gužvi u šoping centrima, nelagodno se osećaju kad prelaze mostove, ulaze u banke i šetaju ulicama velikih gradova NJujorka, Vašingtona, Bostona, Čikaga, San Franciska. Ispod oka prate pokrete okoline... Građani SAD treću godinu žive sa strahom od terorizma, i detaljnim preporukama šta da nabave - od gas maski, do lepljive trake za prozore - kako bi zaštili sebe, ukućane, decu, čak i kućne ljubimce. I dok očekuju hapšenje najtraženijeg teroriste sveta Osame bin Ladena, posmatrajući i učestvujući u međuvremenu u vežbama za odgovor različitim scenarijima napada, najviši zvaničnici im poručuju:
- Naravno, hvatanje Bin Ladena bi bilo velika stvar, ali ako iko misli da će to biti kraj Al kaide, kraj terorističkih mreža, ne razume kako one deluju - upozorava zamenik američkog sekretara za odbranu Pol Volfovic.
Direktor CIA DŽordž Tenet još otvorenije upozorava na opasnosti tvrdeći da Al kaida ostaje spremna da izvede napad na SAD veći od onog od 11. septembra. NJegova, ne tako davna, predviđanja da isto može da zadesi američke prijatelje i saveznike su se već obistinila u Madridu.
- Ne može da postoji separatni mir kada je terorista neprijatelj. Bilo koji znak slabosti, ili povlačenja, jednostavno daje potvrdu nasilju terorista za sve nacije. Jedini sigurni način da se zaštiti naš narod jeste rana, ujedinjena i odlučna akcija - apelovao je DŽordž Buš na jedinstvo svetskih lidera.
Na američkom tlu, međutim, skorašnji tragični ishod serije bombaških napada od Madrida do Bagdada, podvlači specijalni značaj rata protiv terorizma, kao jednog od najznačajnijih pitanja u ovogodišnjoj predsedničkoj kampanji. Za oba kandidata je od izuzetnog značaja da čuju snažnu debatu između aktuelnog predsednika SAD DŽordža Buša i pretendenta na njegovo mesto, demokratskog senatora DŽona Kerija o tome kako se SAD bore protiv terorizma od 11. septembra 2001. godine.
Kritika predsedničkog kandidata Kerija protiv Buša zbog preuveličavanja pretnje od Iraka, nesposobnosti da izgradi široko savezništvo, i zbog neadekvatnog broja trupa, izazvala je trenutnu akciju aktuelnog potpredsednika Dika Čejnija. On je uzvratio primedbom da je Keri menjao svoje pozicije u vezi s Irakom, i rekao da mu se čini da samo one zemlje koje se suprotstavljaju SAD, izgleda, uživaju poštovanje pretendenta na Belu kuću.
I dok američki analitičari upozoravaju da se u ovoj borbi radi o tome kako da SAD dobiju rat protiv terorizma, a ne da li uopšte treba da ga vode, situacija na američkoj sceni se dalje komplikuje novim momentima u vezi sa istragom o propustima administracije u sprečavanju napada na NJujork i Vašington.
Nova prašina se podigla sa knjigom bivšeg Bušovog zvaničnika zaduženog za antiterorizam Ričarda Klarka koji tvrdi da je sadašnji predsednik SAD “ignorisao terorizam mesecima”, kada je preuzeo dužnost početkom 2001. godine. Klark je optužio Buša da je radio “užasno” u borbi protiv pretnje od terorizma, tvrdeći da ga je ignorisao:
- Ignorisao je terorizam mesecima, kada je možda moglo da bude učinjeno nešto da se spreči 11. septembar - svedočio Klark.
Koliko je pretnja od terorizma urezana u svakodnevicu građana Amerike, ali i koliko je to značajno pitanje predstojećih predsedničkih izbora, govore i poslednja ispitivanja javnog mnjenja. Amerikanci, prema skorašnjem “Galupovom” ispitivanju, vide međunarodni terorizam kao najkritičniju pretnju SAD, i da, ukoliko se kandidat za šefa Bele kuće ne pokaže odlučan u ovoj borbi, njegovu kampanju neće smatrati kredibilnom.
Prema ovom ispitivanju, 82 procenta Amerikanaca je reklo da je međunarodni terorizam “kritična pretnja” vitalnim interesima SAD, a 75 odsto je širenje oružja za masovno uništenje istaklo kao značajno narušavanje bezbednosti SAD. Strahovanjima od terorizma Amerikanci su dali prednost nad ostalim pretnjama koje smatraju kritičnim: izraelsko-palestinskim konfliktom, islamskim fundamentalizmom i velikim brojem imigranata koji nadiru u SAD.
- Ovo svedoči da je bezbednost ponovo centar američke politike. To će biti dominantno pitanje predsedničke kampanje - procenjuje predsednik Instituta za progresivnu politiku Vil Maršal.
Aktuelna administracija je lansirala jedan od najambicioznijih naučnih programa u skorašnjoj istoriji za preventivu protiv terorizma koji će trajati tokom narednih godina, možda i decenija. U projekat je uključeno desetak saveznih država sa hiljadama naučnika i stotinama institucija i laboratorija širom SAD. Prema pisanju američkih medija najmanje sedam milijardi dolara je uloženo u haj-tek napore za borbu protiv upotrebe biološkog, hemijskog ili nuklearnog naoružanja. Savezne agencije investiraju tri i po milijarde dolara u istraživanja i razvoj, i približno isto toliko za poboljšanje vakcina i zdravlja građana.
Naučnici najavljuju daleko finije senzore u lukama SAD koji bi trebalo da detektuju nuklearno oružje. Predviđaju da najveći centri budu daljinski nadgledani detektorima koji otkrivaju biološki ili hemijski napad, i da će sistem zdravstva biti u stanju da se nosi sa masovnim epidemijama koje bi mogli da prošire teroristi. Neka istraživanja se čak bave još nepostojećim pretnjama, poput biološkog inženjeringa bolesti.
Borba protiv terorizma donela je promene i u američkom zakonodavstvu, usvajanjem Patriotskog akta koji dozvoljava vladinim agencijama više slobode u nadgledanju kriminalnih i terorističkih istraga. Timoti Linč, pomoćnik direktora Centra za ustavne studije Kejto insitututa, je nedavno izjavio da finansijska pravila ovog akta imaju “ogromne implikacije” po privatnost.
Finansijske institucije, shodno ovom aktu, moraju da sakupljaju informacije o svojim klijentima i posmatraju njihove navike trošenja ukoliko im deluju “sumnjivo”, ili ako im transakcije dosegnu određeni nivo. Mnogi poslovi će uskoro morati da kreiraju programe protiv pranja novca kako bi pomogli vlastima da detektuju i spreče finansiranje terorizma.
Najzad, “najmlađi” američki Sekretarijat za unutrašnju bezbednost, čije je formiranje takođe podstaknuto borbom protiv terorizma, oformio je prošlog meseca ogroman kompjuterski sistem kojim se omogućava da stotine saveznih, državnih i lokalnih agencija za borbu protiv kriminala dele izveštaje, istražne postupke i dokaze takoreći istovrmeno. Ovaj sistem, stvoren kao odgovor na predsednički prioritetni zahtev, kreiran je za prevenciju terorizma i daje lokalnoj policiji, gradonačelnicima i guvernerima veći pristup saveznim obaveštajnim podacima. Kako je objasnio sekretar za unutrašnju bezbednost Tom Ridž ovaj sistem omogućava trenutnu razmenu svih vrsta podataka između 5.000 korisnika u 300 agencija širom SAD. Korisnici će moći da dele ogromne količine podataka od audio do audio i kompjuterskih modela, i od pregleda strane štampe do vrlo detaljnih analiza.

HOLIVUD
AMERIČKI sekretarijat za unutrašnju bezbednost je objavio konkurs za mesto “veze sa industrijom zabave”, sa godišnjom zaradom od 136.000 dolara, plus beneficije. Mesto se otvara kako bi sekretarijat obezbedio da prikazivanje njegovog rada u holivudskim filmovima i ostalim sličnim projektima bude prikazano što tačnije. Ovakav posao nije novina. Pentagon već godinama radi sa TV i filmskim producentima. U opisu posla je da se obezbedi “strateški savet” zvaničnicima Sekretarijata za unutrašnju bezbednost kada se od njih traži da pomognu u filmu i projektima koji zahtevaju saradnju sekretarijata.
(NASTAVLJA SE)