Ruski rulet u metrou

Piše: Goran ČVOROVIĆ
TERORISTI su često pretili Francuskoj. Bombe su pucale na ovom tlu, najčešće u organizaciji islamskih ekstremista, a jednom je živu glavu, u talasu alžirskog idenpendentističkog bombaškog delovanja krajem pedesetih i početkom šezdesetih, iz blindirane **Sitroenove** **ajkule** izvukao i sam predsednik De Gol.
Policija je brzo stekla iskustvo u suočavanju s ovom opasnošću. Možda je i najbolji primer kako uhvatiti aždaju za rep iako joj se ne vidi glava, demonstriran u seriji atentata islamskih integrista 1995. godine. Istražni organi su zagnjurili u plast sena i za samo mesec dana izvukli iglu, raskrinkavši terorističku grupu čije su se niti bile razvuke po celoj Evropi, sve do finansijske ćelije u Londonu.
U seriji atentata u pariskom metrou 1995. godine poginulo je osam, a ranjeno preko dvesta ljudi, posle odluke alžirske Islamske oružane grupe (GIA), godinu dana pre toga, da eho građanskog rata iz ove zemlje prenese u Francusku, optužujući Pariz da se meša **u unutrašnje stvari Alžira**.

NAPADI NA PUTNIKE
ULAZITI u pariski metro tih vrelih letnjih dana i sumorne jeseni devedeset pete nalikovalo je na ruski rulet, mada su statističari uveravali da je, s obzirom na broj putnika, veća mogućnost dobiti na lotou, nego biti pogođen gelerom i zarđalim ekserom koje su u svoje podle naprave gurali islamisti, ne bi li napravili što veći masakr.
Sedam godina kasnije, sudski proces uhapšenim atentatorima bio je organizovan u Parizu. Za dva atentata, 6. oktobra na stanici metroa Mezon Blanš kada je povređeno šesnaest, i 17. oktobra na stanici prigradske železnice Orsej u Parizu kada je ranjeno trideset ljudi, dvojica prvooptuženih, Bualem Bensaid i Smain Ait Ali Belkačem osuđeni su, kao organizatori, na doživotne robije. Bensaid je proglašen i za saučesnika najkrvavijeg atentata tog leta, 25. jula 1995. na stanici brze prigradske železnice Sen Mišel u srcu prestonice, u kojem je poginulo osam i povređeno preko sto pedeset putnika. Na procesu su nedostajala trojica: šef GIA DŽamel Zituni i njegov evropski izaslanik Ali Tušent, obojica poginuli, i Rašid Ramda, finansijer, zatvoren od novembra 1995. godine u Velikoj Britaniji. Vlasti ove zemlje odbile su izručenje.
U Parizu je, 17. avgusta, eksplodirala i bomba na Trgu kod Trijumfalne kapije i povredila 17 prolaznika, od kojih 11 turista. Tragedija je sprečena 26. avgusta, kada Bensaidovoj grupi nije uspeo atentat na pruzi brze železnice TŽV između Pariza i Liona.
Četvrtog septembra iste godine nije uspeo atentat Alija Tušenta na Trgu Šarl Valen u Parizu, a 32 osobe su povređene 7. septembra, u atentatu koji je izvršio Kaled Kelkal na školu u Vilerbanu.
U poslednjem talasu islamskog bombaškog nasilja na svetskim meridijanima, Francuska je, na svom tlu, u relativnoj zavetrini, zbog njene poznate pacifističke politike prema iračkoj krizi. Šef francuske obaveštajne službe DST Pjer de Buske de Florijan je, međutim, krajem prošle godine ipak upozorio o stalnoj opasnosti od terorizma islamskih terorista.
- Francuska danas možda nije u prvoj liniji napada, kao SAD, Izrael, Velika Britanija ili koalicioni parnteri u operaciji **Sloboda u Iraku**. Ne treba se, međutim, varati: islamisti i njihovi **krstaši** nas ubrajaju u svoje destinacije na Zapadu. Pretnja je postojana - istakao je tada šef francuske obaveštajne službe za reviju **Ekspres**, intervjuisan povodom terorističkih napada u Turskoj.

OSNOVI ISLAMSKOG TERORIZMA
DE Florijan je naglasio da Francuska danas po tri osnova može da bude cilj islamskog terorizma. Prvi je porast **safalizma**, odnosno radikalnog pravca zasnovanog na jednom od načina čitanja Kurana.
- Već nekoliko godina primećujemo, među muslimanskom zajednicom u Francuskoj, potrebu povratka izvorima religije. Najaktivniji u tom domenu su fundamentalisti bliski safalizmu - kaže De Florijan, koji istovremeno naglašava da je ova radikalizacija naročito primetna kod mlade generacije.
Drugi razlog za eventualne pretnje dolazi iz istorijskih veza Francuske s zemljama Magreba, koje potresaju radikalni pokreti. On podseća da je u Alžiru prošlog leta na čelo **safalističkog** pokreta postavljen novi emir Nabil Sahraui, **otvoreniji za izvoz islamske borbe nego njegov prethodnik, prviržen Al kaidi**. Kao treća mogućnost, navodi se da je **Irak postao zemlja džihada** ka kojoj se kreću mladi aktivisti. On ističe da zbog toga postoji rizik da se u Evropu vrati **treća generacija formirana na bojnom polju, posle bosanske i avganistansko-pakistanske generacije**, od kojih ova poslednja daje glavninu terorista uhapšenih poslednjih godina.
Pjer de Buske de Florijan je naglasio da je raskrinkano i sprečeno više projekata atentata u Francuskoj.
- Kamikaza je planirao da digne u vazduh kamion ispred ambasade SAD u Parizu 2001. godine. Razotkrili smo 2002. godine grupu u Kurnevu i Romanvilu (predgrađa Pariza) koja se spremala da izvrši atentat, verovatno hemijski, na rusko predstavništvo u Parizu. Ova grupa bila je u vezi s jednom drugom iz Velike Britanije, spremnom da postavi ricin, koji može da bude smrtonosan prilikom dodira, na ručke vrata javnih mesta - kaže De Florijan.
On je istakao da je DST od 2001. godine uhapsila 120 aktivista, od kojih je šezdesetak ostalo u zatvoru.
Francuska je bila poprište akcija terorista najrazličitijih provenijencija. Ovde su terorom pokušali da ostvare svoje interese i **Hezbolah** i **Al kaida**, i GIA, razni ucenjivači i svetski poznati kriminalci, meta su bili i obični građani, i Izraelci, ciljali su Iranci, Libanci, Alžirci…
Posle bombaških akcija Alžiraca u okviru borbe za nezavisnost, krajem pedesetih i početkom šezdesetih, na scenu je početkom sedamdesetih u Francuskoj stupio terorista svetskog glasa Ilič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos.

KARLOSOVE AKCIJE
NA njegovu dušu idu atentati izvedeni 15. septembra 1974. u pariskom dragstoru na bulevaru Sen Žermen, kada je poginulo dvoje, a povređeno 34 ljudi, 27. juna 1975. godine sa dva mrtva i jednim ranjenim u napadu u ulici Tulije u Parizu, 29. marta 1982. godine s petoro mrtvih i 28 povređenih u vozu Pariz - Tuluz, 22. aprila s jednim poginulim i 63 ranjena u ulici Marbef u Parizu. Iste godine, grupa **Direktna akcija** je preuzela odgovornost za atentat u ulici Bom u Parizu kada je 11. avgusta povređena jedna osoba, dok je za šest mrtvih i 22 povređena, 9. avgusta, u ulici Rozije takođe u Parizu, kriva grupa Abu Nidala, koja je autor i atentata dve godine ranije u pariskoj sinagogi u ulici Kopernik u kojem su poginule četiri, a ranjena jedna osoba.
Karlos je organizovao eksploziju i na železničoj stanici u Marselju 31. decembra 1983. godine. Bilans: petoro mrtvih, pedeset ranjenih. Trenutno izdržava doživotnu robiju u Francuskoj.
**Direktna akcija** je autor atentata i 9. avgusta 1986. godine u sedištu Brigade za suzbijanje banditizma u pariskoj Kuli **Monparnas**, kada je poginuo jedan inspektor i ranjeno dvadeset policajaca, kao i 19. novembra 1987. godine, na parkingu u ulici Folgijer, kada je povređena jedna osoba.
U celoj ovoj lepezi bombaških akcija, bilo je i takvih napada, kao što je atentat 22. avgusta 1988. godine u pariskom bioskopu **Sen Mišel**, u kojem je povređeno trinaest ljudi, u akciji katoličkih integrista, tokom prikazivanja filma **Poslednje Hristovo iskušenje**!
Jevrejski studenti bili su 27. marta 1979. godine meta atentata u pariskoj ulici Medisis u šestom arondismanu. Povređeno je 39 osoba, a napad je vezan za prethodni izraelsko-egipatski mirovni sporazum.
Dvadeset trećeg februara 1985. godine u Francuskoj je počela neviđena serija atentata u kojoj je za dve godine poginulo 13, a ranjeno više stotina ljudi. Toga dana, od posledica bombe postavljene u prodavnici **Marks i Spenser** poginula je jedna osoba, a povređeno četrnaest. Već 9. marta, odjeknula je nova eksplozija, u pariskom bioskopu **Rivoli Bobur**, i povredila trinaestoro ljudi. Sedmog decembra, u dvostrukom atentatu, povređena su 43 posetioca robnih kuća **Galerija Lafajet** i **Prentam**. Tako je započela nova serija atentata, podeljena u četiri talasa.
Sumnjalo se, ipak, najviše na **džihad**. Osmog februara 1986. godine, bomba je eksplodirala u prolazu **Kleridž** na Jelisejskim poljima i povredila osmoro ljudi. Odgovornost za ovaj akt je preuzeo **Komitet za solidarnost sa arapskim političkim zatvornicima i Bliskim istokom** (CSPPA). Istoga dana, srećom je otkrivena bomba u toaletu na trećem spratu Ajfelove kule. Sledećeg dana, eksplozija je odjeknula u knjižari **Žilber Žen** i ranila petoro ljudi, dok je dvadeset dvoje, takođe tog 5. februara, povređeno u prodavnici **Fnak** na pariskim čHalamač.
Krenula je serija hapšenja, a tajna služba je otkrila da se radilo o istom eksplozivu koji je korišćen u dizanju u vazduh jednog automobila ispred francuske ambasade u Libanu 12. decembra 1983. godine. Tu je potvrđena teza o **DŽihadu**, a razlozi su nađeni pre svega u zahtevima za oslobađanje islamista zatvorenih u Kuvajtu, uz dodatni pritisak na Francusku da oslobodi Iranca Anisa Nakaša, koji se nalazio u njenim zatvorima, kao još jedna presija, uz već zatvorene taoce u Libanu.

ŽRTVE
ODGOVARAJUĆI na konstataciju da u Francuskoj od 1996. godine nije bilo islamskih terorističkih napada, šef službe DST je podsetio da nije tačno da Francuska nije bila pogođena. Bilo je žrtava van njenog tla, u Karačiju, kada su u maju 2002. godine u atentatu stradali radnici brodogradilišta, kao i prilikom samoubilačkog napada na francuski tanker **Limburg** u Jemenu.
(NASTAVLJA SE)