Šiptarski teror mase

Piše: Zagorka Uskoković
SAVREMENA organizacija terorističkih aktivnosti danas podrazumeva podelu zadataka u različitim oblastima. Jedan deo je zadužen za obezbeđivanje novca, drugi za falsifikovanje dokumenata, treći za obuku... Ključna karika u ovom terorističkom lancu su - finansije. Po mnogo čemu teroristička organizacija danas liči na kriminalne skupine u zoni organizovanog kriminala.
Kakva je i koliko bliska veza organizovanog kriminala i terorizma? Ona ne samo da postoji, već se uveliko prepliće. Dovoljno je pogledati nelegalnu trgovinu narkoticima, oružja i slično. Sve karakteristike današnjeg terorizma možemo da vidimo i na prostorima Kosova i Metohije, pa i sada kada su tamo međunarodne snage.
Uoči samog bombardovanja naše zemlje 1999. godine, dvojica čelnika MUP Srbije general Dragan Ilić, tada načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije i njegov pomoćnik pukovnik Miodrag Vuković objavili su stručni rad **Druga strana terorizma**, u kome su detaljno analizirani uzroci, nastanak i delovanje albanskog terorizma. Mnoge delove iz tog teksta preneli su ne samo domaći, već i strani mediji.
- Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošlog veka podržala su tri ključna činioca - kaže pukovnik Vuković. - Prvi je organizovani kriminal kosovskih Albanaca, koji deluje u zapadnoj Evropi, ali i na našim prostorima, drugi je albanska politička emigracija koja se sada praktično sjedinila sa mrežom organizovanog kriminala, a treći je to što je terorizam tih godina nedvosmisleno inspirisan i podržan iz susedne Albanije. Još je albanska elita razradila ideju **velike Albanije**.
Ideologija stvaranja velike albanske države i navodne ugroženosti albanskog naroda u zemljama izvan matice, u potpunosti je prihvaćena od političara na Kosmetu, ali i terorista. Albanska politička elita i teroristi prihvatili su, praktično, istu ideologiju ostvarenja nacionalnih interesa albanskog naroda, koga navodno treba stalno braniti od neprijatelja oličenog u srpskoj državi.
- U POSLEDNJE dve decenije prošlog veka na Kosovu i Metohiji na sceni su bila dva različita vida terorizma - ističe pukovnik Vuković. - Od 1980, pa do intenziviranja terorističkih akcija 1997. i 1998. godine, na Kosmetu je bio prisutan teror mase. Doduše, on je prvobitno trebalo da bude predstavljen kao spontani bunt albanskog naroda, ali se suštinski radilo o obliku terorističkog dejstva, koji je za cilj imao da prikaže da je za navodni loš položaj Albanaca na Kosmetu - kriva država.
Prema rečima visokog funkcionera MUP Srbije teroristi su išli za tim da predstave da dijalog sa tom državom krivcem, nije moguć, pa se preko, u to vreme vrlo masovnih, demonstracija, izražavao navodni spontani narodni bunt. U suštini radilo se o gomilama terorista koji nisu imali ništa zajedničko sa narodom. Ove gomile terorista i režirane proteste vešto su vodili i koordinirali isti oni lideri koji su kasnijih godina na Kosmetu organizovali i vodili oružane akcije.
NJihov cilj je bio, prema rečima našeg sagovornika, da demonstriraju **moć i snagu mase**. Računali su da će pobediti tako što će probuditi teror mase i društvenu histeriju i stepen neposlušnosti dovesti do stepena koji je dovoljan za rušenje vlasti. Recept terora mase vrlo je jednostavan: (pseudo)spontante grupe terorista imaju zadatak da demonstriraju nalet stihijskog narodnog gneva koji je toliko veliki da preti da preraste u anarhiju. Da bi se ta anarhija sprečila treba dati vlast onima koji su jedino sposobni da komuniciraju sa narodom, odnosno terorističkim liderima, koji masovnom terorom i rukovode.
- Kako je, međutim, vlast zaustavila histeriju i u kasnijim godinama uspešno se suprotstavila teroru mase, postalo je jasno da se vlast ne može srušiti na ovaj način - objašnjava pukovnik Vuković. - Zato se prešlo na novi vid terorizma, individualni terorizam, organizovanjem masovnih oružanih akcija, ubistvima, otmicama, eksplozijama... Kvazipolitički lideri albanske manjine na Kosmetu, inače u suštini teroristi, odbijali su bilo kakav dijalog sa državom, želeći grčevito da dokažu kako on nije moguć i uveravajući svoje sunarodnike da su u tom društvu okruženi neprijateljima.
TERORISTI su, zato pripisali sebi mandat za dva vida delovanja, prvi - prema državi u kojoj žive (Jugoslavija, Srbija) i prema kojoj se mogu primenjivati i nesvakidašnje mere masovnog i individualnog terora, i drugi - prema svojim sunarodnicima, a u cilju preventivnog zastrašivanja. Pored opšte histerije društva, kao osnovnog cilja delovanja terorista, oni su od svojih sunarodnika zahtevali drugi vid histerije - histeriju solidarnosti sa teroristima. U tome leži ključ objašnjenja, razlog zašto su se teroristi, pored brutalnosti prema državi i onome preko čega se ona manifestuje, jednako, ako ne i brutalnije, ponašali prema svojim **neposlušnim** sunarodnicima.
- Tako je, na primer, 1998. godine ubijeno 77 Albanaca u terorističkim akcijama širom Kosmeta - naglašava Vuković. - Na izvestan način ovi zločini su bili, čak i brutalniji u odnosu na druge terorističke akte. To je zato što albanski teroristi imaju za cilj da kod svojih sunarodnika učvrste dva važna uverenja. Prvi - da je terorizam jedini vid **dijaloga** sa državom, jedini put ka spasenju albanskog naroda. Drugi - da jedino teroristi imaju mandat da ostvare dijalog sa srpskom državom, s obzirom na to da su oni jedini legitimni predstavnici albanskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Osnovni moto delovanja terorista bio je, a i danas jeste: **Ko nije sa nama taj je protiv nas**. Teroristi na Kosmetu uvereni su da je uslov njihovog opstanka potreba da celokupna albanska nacionalna zajednica odobrava njihovo delovanje. Stoga je te 1998, pored 115 ubijenih policajaca, surovo likvidirano i 77 Albanaca.
- Situacija se nije promenila ni posle bombardovanja 1999, ali sada su sredstva u rukama terorista bila znatno delotvornija, s obzirom na to da su, pored prisustva međunarodnih snaga, praktično kontrolisali celokupnu teritoriju Pokrajine, što podrazumeva i kontrolu vrlo moćnog sivog tržišta. Zato veza organizovanog kriminala i terorizma u ovom periodu postaje još značajnija.
- ALBANSKI teroristi godinama su se finansirali iz profita narko-biznisa, ali i krijumčarenja različite robe, poput cigareta, pri čemu ne treba zanemariti i trgovinu ljudima - kaže pukovnik Vuković. - Albanska mreža organizovanog kriminala u Evropi, a delimično i na Kosmetu, bila je uključena do 1999. i u prisilnom oporezivanju pripadnika albanske nacionalne manjine u zemlji i inostranstvu. Oni koji su radili na zapadu bili su dužni da tri procenta svojih primanja izdvoje za finansiranje terorista, ne računajući tu i **dobrovoljne priloge**, koji su bili najmanje hiljadu maraka po zaposlenom članu porodice.
Naplaćivanje ovog vida poreza u inostranstvu su uglavnom činili pripadnici albanske mreže organizovanog kriminala, a na Kosmetu - partijski aktivisti albanskih stranaka. Ipak, najvažniji izvor finansiranja terorista na Kosmetu je krijumčarenje opojnih droga. Ova albanska mafijaška mreža gradi se nekoliko decenija i sada je prerasla u jednu od najstabilnijih i najjačih organizacija organizovanog kriminala u svetu. I ne samo to. Pored toga što finansira teroriste, albanska kriminalna organizacija ustupila je svoju stabilnu i razrađenu infrastrukturu - teroristima.
- Preko ove moćne infrastrukturne mreže albanski teroristi se snabdevaju oružjem, opremom, regrutuju nove članove, prebacuju ljude, uspostavljaju veze sa najmoćnijim lobijskim centrima u svetu, korumpiraju one koji imaju uticaja na donošenje odluka - ističe naš sagovornik. - Stepen povezanosti je došao do tog nivoa da je, u ovom slučaju, teško odvojiti šta je organizovani kriminal, a šta terorizam. Za razliku od Italije i Nemačke, gde se organizovani kriminal i terorizam nikad nisu udružili, na Kosovu i Metohiji oni su toliko blisko povezani da ih je nemoguće razlikovati.

RAZVOJ
ALBANSKA kriminalna organizacija ozbiljno se u Evropi gradi od 1950. godine. Do tada je uglavnom postojala albanska politička emigracija, koja nastaje od 1939. godine, posle bekstva kralja Ahmeta Zogua u Egipat i kada je Albaniju okupirala Italija. U periodu od 1950. do 1960. godine, jedan broj Albanaca sa Kosmeta se iselio u Tursku, a deceniju kasnije deo njihovih sunarodnika se zaposlio u zapadnoj Evropi i Americi.
Tako stvorena dobra mreža - koja je uslovila razvojni put albanskog narko-biznisa, heroinski put od Turske, preko Kosova i Metohije, do zapadne Evrope i Amerike - pokazala se kao sasvim logična. Prema nekim procenama ovim putem se u zapadnoevropske zemlje unese oko 65 odsto svih količina narkotika, dok Interpolova procena kazuje da je reč, čak, o 80 odsto. Albanska krijumčarska mreža u nekim zemljama, poput Švajcarske, potpuno je potisnula iransku i libansku mrežu, inače najjače evropske narko-kartele.

RAČUNICA
PREMA najskromnijim procenama albanska narko-mreža u poslednje dve decenije prebacuje u zapadnu Evropu i Ameriku nekoliko tona heroina godišnje. Istovremeno je u tom periodu uhapšeno ili osumnjičeno zbog krijumčarenja narkotika, više od hiljadu Albanaca sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
Krajem devedesetih godina, kilogram heroina u Turskoj plaćan je oko 15.000, a u našoj zemlji je prodavan za 60.000 do 70.000 maraka. U zapadnoj Evropi kilogram je prodavan za 150.000 do 200.000, a u Americi od 400.000 do 500.000 maraka. To znači da su albanski narko-dileri u tom periodu zaradili nekoliko milijardi maraka. Kada se sve ovo ima u vidu onda je lako objasniti finansiranje terorizma na Kosovu i Metohiji.


(Nastaviće se)