Glavni posao - droga!

Piše: Zagorka Uskoković
ALBANSKI terorizam na Kosovu i Metohiji i u opštinama Preševo, Bujavnocac i Medveđa, na krajnjem jugu centralne Srbije, povezan je sa raznovrsnim oblicima organizovanog kriminala i predstavlja stalnu opasnost za bezbednost građana i političku stabilnost ne samo naše zemlje, već i drugih država u regionu. Cilj terorista je stvaranje takozvane Velike Albanije ili Velikog Kosova, kako bi zaokružili teritoriju koju smatraju albanskim etničkim prostorom i proširili svoje unutrašnje tržište, te da, shodno svojoj ekonomskoj snazi, ostvare politički uticaj i učešće u najvišim organima vlasti.
Podsticanje nasilja i stalno proizvođenje nestabilnosti na Balkanu, omogućava da se navedeni scenario što efikasnije ostvaruje. Uspostavivši spregu sa kriminalnim strukturama, teroristi su osnažili svoju političku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovništvo, kao i na samostalne političke subjekte, prisiljavajući ih na saradnju i ustupke. U javnosti se tako stiče utisak o potpunoj homogenosti Albanaca i njihovom jedinstvenom zalaganju za isti cilj.
Univerzalni model funkcionisanja terorizma u svetu, koji se najvećim delom finansira prihodima od šverca droge, oružja, ljudi i akcizne robe, primenilo je svojevremeno i rukovodstvo Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a sada to čine i lideri Albanske nacionalne armije (ANA). Tako je ostvaren nesmetan i stalan priliv novca za terorističke akcije, a vodeće ličnosti OVK i ANA za kratko vreme, ogromno se obogatile.
U STUDIJI Vlade Srbije **Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji**, objavljenoj septembra prošle godine, iznet je i podatak da je od gotovo 900 miliona maraka koje su stigle na Kosmet od 1996. do 1999. godine, polovina je od trgovine narkoticima. U Interpolu su ta prikupljena sredstva za finansiranje OVK čak okarakterisana kao pranje novca. Narko-kanali korišćeni su i za ubacivanje oružja na Balkan, a u nekim slučajevima droga je direktno razmenjivana za oružje.
**Vašington tajms** je 1999. godine objavio tvrdnju američkih agenata za borbu protiv droge, da je OVK povezana sa proširenom mrežom organizovanog kriminala, čiji je centar u Albaniji. Dokumenti koje oni poseduju ukazuju da je reč o jednoj od najmoćnijih organizacija za krijumčarenje heroina na svetu, a da se veći deo ovog profita usmerava za kupovinu oružja za OVK.
Formiranje ANA, kao terorističke organizacije, bilo je lako, jer su njeno operativno i organizaciono jezgro činili vodeći pripadnici sada bivše OVK. NJima je pripao **zadatak** da završe etničko čišćenje Kosmeta, kao i drugih, navodno, albanskih teritorija - Makedonija, Grčka... ANA je organizovana po istom modelu kao OVK, koristi iste metode rada, kanale za dopremanje oružja, pa čak i iste bankovne račune, i navodno humanitarne fondove u inostranstvu, preko kojih se obezbeđuje veliki novac.
Nemačka policija je marta 1999. ustanovila da se porast trgovine heroinom, kojom se u Nemačkoj, Švajcarskoj i skandinavskim zemljama bave Albanci, **poklopio** sa naglim jačanjem OVK. Konstatovano je da se od lako naoružane seljačke vojske OVK razvila do sile od više desetina hiljada ljudi, opremljena najsavremenijim raketnim bacačima, protivtenkovskim naoružanjem i puškama AK-47.

NAJVEĆU brojnost OVK je imala tokom NATO bombardovanja, kada je pod oružje okupila više od 20.000 pripadnika. Formirane su brigade koje su dejstvovale u sedam podurčja - Drenica, Paštrik, Dukađin, Šalja, Lab, Nerodimlje i Karadak. Centralna komanda uspostavljena je dolaskom Agima Čekua na čelo glavnog štaba. Iako je OVK transformisana, oko pet hiljada njenih članova ostalo je pod nadzorom međunarodnih snaga vojno angažovano, uglavnom u redovima KZK, i to zajedno sa komandnim sastavom.
Pripadnici KZK, sada presvučeni teroristi, direktno su bili umešani u mnoge oružane akcije u regionu. Ubrzo je formirana i Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca, kao i Oslobodilačka narodna armija (ONA), koje su bile zadužene za pokretanje oružanih akcija na teritoriji juga Srbije, ali i zapadne Makedonije. Sredinom 2003, pripadnici UN policije na Kosmetu konstatovali su da je od novembra 2000. počelo širenje albanskih ekstremističkih grupa na jug Srbije i sever Makedonije, pri čemu se teritorija Kosmeta korisi kao **utočište** i baza iz koje se spovode destabilizujuće operacije**.
Želeći da se nametne kao vodeća organizacija svih albanskih terorističkih separatističkih grupa u regionu, ANA je tokom 2003. godine intenzivirala oružane akcije, koje prati snažna medijska propaganda. U organizacionom pogledu ANA je vojno krilo šire političke grupacije Front za nacionalno ujedinjenje Albanaca (FNUA), u kojoj deluju još i informativna služba (Albanska nacionalna bezbednost), kao i Albanski nacionalni fond, kao centralno finansijsko telo. Osnivač FNUA je Revolucionarna partija Albanaca iz Tirane, čija je ispostava na Kosmetu - veoma ekstremna Partija nacionalnog ujedinjenja.
U strateškom i taktičkom pogledu ANA je opredeljena za gerilsku borbu sa brzim udarima po vojnim i policijskim formacijama na području Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i u Makedoniji. Posle akcija povlače se na Kosovo i Metohiju, gde im je logistička baza koja funkcioniše uz učešće dela KZK. Na Kosmetu ANA organizuje provokacije i napade usmerene na iseljavanje preostalih malobrojnih Srba, kao i sprečavanje njihovog organizovanog povratka.
U dogledno vreme, kako predviđaju analitičari, po već primenjenom scenariju na jugu Srbije i u Makedoniji, ova organizacija planira širenje oružanih sukoba i na teritoriju Crne Gore, ali i severne Grčke. Krajnji cilj svih tih akcija je zaokruživanje teritorija za koje smatraju da im istorijski pripadaju.
Delovi terorističke organizacije ANA rasprostranjeni su po celoj Evropi. U mnogim zemljama postoje ogranci čiji je osnovni zadatak prikupljanje novca za finansiranje, i to preko ANF čije je sedište u Cirihu. Transakcije se odvijaju na relaciji Tirana - Debar - Priština. Iz dijaspore se novac sliva na račune Dauta Žurija u Beču i firme **Karavan** u Tirani, vlasništvo saudijskog biznismena Jasina Kadija.
Utvrđeno je da se novac iz Saudisjke Arabije za firmu **Karavan** pere preko građevinskih firmi **Mak Albanija** i **Cement Albanija**, čiji je vlasnik Abdul Latif Šalja. Novac se zatim u Tirani uplaćuje na račun banke **Dardanija**, čiji je vlasnik Bujar Bukoši. Prebacivanje novca na Kosmet obavljao je Ismet Krueziu, koga su pripadnici međunarodnih snaga uhapsili avgusta 2002. NJegove aktivnosti bile su povezane sa islamskom nevladinom organizacijom **Jeta**, koju, inače, finansira Islamska banka za razvoj u Tirani.
Snabdevanje naoružanjem i opremom terorista u ANA obavlja se preko KZK dok se nabavke realizuju preko firmi registrovanih u Evropi. Glavni koordinator svih aktivnosti do hapšenja bio je Daut Haradinaj, tadašnji komandant regionalne teritorijalne grupe **Dukađin**. Posle akcije aprila 2003, kada je postavljen eksploziv na železnički most kod Zvečana, tadašnji šef Unmika Mihael Štajner proglasio je ANA za terorističku organizaciju sa zabranom delovanja na Kosmetu.

DROGA
PREMA podacima Interpola, 1999, albanska mafija je na švercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001, ta cifra se popela do 50 miliona, a naredne na 70 miliona dolara. Profiti albanskih narko-grupa dostižu jednu milijardu dolara, pri čemu promet na Kosmetu donosi od 125 do 150 miliona, od čega se 25 miliona prosleđuje KZK. Hašim Tači kao svoj deo dobija pet miliona dolara!
Od ukupne količine droge koja stiže na svetsko tržište, čak 65 odsto prelazi preko teritorije Kosmeta. Američka agencija za borbu protiv droge (DEA) označila je Albance sa Kosova i Metohije kao druge po važnosti krijumčare narkotika u svetu.

KLANOVI
JEDAN od najopasnijih i najjačih mafijaških klanova u Albaniji je Kula, koji kontroliše deo prometa narkotika iz Turske, švercuje oružje i bavi se trgovinom ljudima. To je i porodica Abazi, čija je **specijalnost** droga i oružje, dok fis Borići sarađuje sa italijanskim kriminalnim bandama, uključenim u nelegalni promet droge i prostituciju. Kriminalnu grupu Brokaj, koja se bavi krijumčarenjem droge, oružja i prostitucijom, čine nekadašnji političari i pripadnici nekadašnje tajne službe Sigurimi. Tu su i kriminalne ekipe Hakljaj, Kerkiku, Čauši, Šehu, Kakami, Hasani...
(NASTAVLJA SE)