Palata kao dvor

JEDNA od najlepših starih zgrada u Beogradu je ona koju je srpski trgovac Miša Anastasijević 1863. godine, poklonio srpskom narodu da je koristi “za prosvetne potrebe” - kako je naveo u zaveštajnom pismu upućenom tadašnjem ministru prosvete.
Miša Anastasijević najmanje je živeo u Beogradu, ali je gradu mnogo toga ostavio. Rodom iz nekadašnjeg ostrvskog gradića Poreča na Dunavu, Miša Anastasijević (1803-1885), od malena imao je težak život. Početkom Prvog srpskog ustanka izgubio je oca, pa sa pomajkom Miljom morao je preko Dunava da potraži spas od turske odmazde. Vratili su se godinu dana kasnije, kada je dečak trebalo da krene u školu. Na drugu obalu reke morali su ponovo 1813. godine. Sklonili su se kod rođaka sveštenika Jove. Nakon turske amnestije, jedanaestogodišnji Miša se vratio u Poreč. Dogodilo se nešto, i za ono vreme neverovatno - pismeni dečačić postao je učitelj u novootvorenoj školi!
Kasnije, nakon Drugog srpskog ustanka, Miša Anastasijević počinje trgovačke poslove, dobija zvanje đumrugdžije, ženi se Hristinom, sestrom sekretara kneza Miloša, i ortački posluje sa knezom u izvozu stoke i rogova, volova i jelena. Već 1827. godine postaje dumendžibaša, ili starešina dunavskih kormilara. Tih dana, zbog regulacije Dunava, potopljen je Poreč, a naredbom kneza Miloša, na obali reke osnovan je novi grad Milanovac. Nakon oglašavanja hatišerifa 1833. godine, Miši Anastasijeviću knez dodeljuje titulu dunavskog kapetana. To je bila počasna titula, a njena prava vrednost bila je u trgovačkim privilegijama koju je nosilac imao.
Za veštog trgovca kao što je Anastasijević bio, to je značilo brzo sticanje monopola u izvozu soli iz Vlaške i Moldavije i uvozu robe iz Austrije. Tako je nastala prva srpska multinacionalna kompanija sa oko 10.000 ljudi i osamdesetak brodova. U to doba, kapetan Miša posedovao je spahiluk u Vlaškoj, glavnu kancelariju u Bukureštu i upravu kompanije u Beogradu. Sredinom veka postao je najveći trgovac na Balkanu i veoma uticajan čovek, sa vezama u političkim i vladarskim krugovima.
Udajom pet kćeri za uticajne ljude, kapetan Miša otvorio je sebi ulaz u politiku. Uključio se u dinastičke borbe Karađorđevića, želeći da kneza Aleksandra zameni svojim zetom Đorđem Karađorđevićem. Krajem šeste decenije devetnaestog veka počeo je izgradnju velelepne palate na Velikoj pijaci - danas Studentskom trgu. Projektant je bio čuveni arhitekta Jan Nevola. Pričalo se da kapetan Miša podiže dvor za novog vladara.
Kulminacija političog angažmana Miše Anastasijevića dostignuta je izborom ovog veštog čoveka za predsednika Svetoandrejske skupštine. Međutim, vešt poslovni čovek Miša Anastasijević nije bio dovoljno umešan u političkim trgovinama. Ishod tog skupštinskog zasedanja nije mu bio po volji, pa razočaran, podnosi ostavku i odlazi iz Srbije zauvek. Doduše, iz Bukurešta u kojem je živeo, nekoliko puta putovao je u Beograd, ali strogo privatno.
Iako neizmerno bogat, kapetan Miša nije zaboravio potrebe svojih sugrađana. Dobrotvornim akcijama pomagao je Društvu za čitalište, Narodnom pozorištu, crkvama, školama i sirotinji. Anastasijević je pomagao i mnogim piscima, plaćajući štampanje knjiga, ili, jednostavno pozajmljivao je novac, a kasnije dugove opraštao. Zanimljivo je to da Vuku Stefanoviću Karadžiću, kojem je u nekoliko navrata, takođe pozajmio novac, nije nikada oprostio dug, osim jednog oproštaja kamate na pozajmljeni novac.
Godine 1863, 12. februara, napisao je zaveštajno pismo ministru prosvete u kojem ga obaveštava da prekrasnu palatu na Velikoj pijaci “poklanja otečestvu za prosvetne potrebe”. U palatu su se uselile Velika škola, Gimnazija, Narodna biblioteka, Muzej i Ministarstvo prosvete.

BEOGRAD

KAPETAN Miša Anastasijević umro je u Bukureštu 1885. godine, a sahranjen je u crkvi koju je podigao u selu Kležani, u Rumuniji. U grob je odneo tajnu svog pravog imena. Početkom 1909. godine, osnovan je odbor za prenošenje zemnih ostataka dobrotvora srpske kulture i prosvete u glavni grad Srbije.
Beograd - ili, kako je Miša Anastasijević govorio - “njegovo otečestvo” kao da je odavno zaboravilo ideju s početka prošlog veka. Veliki dobrotvor Beograda, još počiva u kležanskoj crkvi, prilično razrušenoj u zemljotresu koji je 1977. godine pogodio Rumuniju.
(NASTAVLJA SE)