Krila - piscima

Piše: Jovan Nikolić
POZNATI srpski pisci, naučnici i umetnici Milan Đ. Milićević, Stojan Novaković, Čedomilj Mijatović, Andra Gavrilović i drugi, objavili su svoja velika dela u ediciji Zadužbine Nikole Čupića, osnovane 1874. godine.
Unuk čuvenog Zmaja od Noćaja, Stojana Čupića, poživeo je samo 34 godine. Ispisujući sadržan ali kratak životni krug, uspeo je i da stvori fond od oko 6.000 carskih dukata, kojima je u narednih sedam decenija finansirano izdavanje velikog broja dela poznatih srpskih stvaralaca, objavljivan časopis "Godišnjica Čupićeve zadužbine", svojevrstan zbornik raznovrsnih tekstova, pristupačan najširoj publici.
Nikola Čupić rođen je u Šapcu 1836. godine. Polazak u osnovnu školu, bio je trenutak kada je umesto porodičnog prezimena Kurtović, uzeo majčino Čupić. Učinio je to iz poštovanja prema dedi, velikom srpskom junaku Stojanu Čupiću. Opredelio se za vojnički poziv. Mladić odgajan u duhu tradicije koju je junačkim delima stvorio Zmaj od Noćaja, je briljantno završavao vojne škole. U Artiljerijskoj, bio je treći u rangu.
Po završetku školovanja, Čupić je počeo da gradi vojničku karijeru i za vlade kneza Mihaila napredovao do čina kapetana prve klase. Prosperitetni oficir oženio se Herminom, ćerkom gospodara Jevrema Obrenovića. Međutim, u braku nisu imali dece, pa je crkva kasnije dozvolila da se Nikola i Hermina razvedu.
BRAČNI brodolom Čupiću je teško pao. Utehu je potražio u još predanijem bavljenju vojničkom pozivom. Svi Čupići nisu nikako marili Turke, pa relativna primirja i sporazumi koji su tada postojali između Porte i Srbije, ni Nikoli nisu ulivali poverenje. Zagovarao je naoružavanje vojske, spremanje za rat sa Turskom za koji je bio siguran da će jednog dana da izbije. Sopstvenim novcem nabavljao je oružje i municiju za vojnike. Na umu je imao rat sa turskom vojskom u susednoj Bosni.
Mladi oficir, pored ličnog sloma u neuspelom braku sa Herminom, doživeo je i krah na profesionalnom planu, ali ne svojom krivicom. Na njegovo očajanje, oboleo je od grudobolje. Vojnička karijera briljantnog kapetana Nikole Čupića bila je neočekivano završena. Demobilisao se i pokušao da pronađe lek opakoj bolesti. Lekari su mu savetoavli promenu klime, tačnije odlazak u suve i toplije krajeve. Uputio se u mediteransku Afriku. Da li Nikola Čupić nije znao kakvi ga klimatski uslovi očekuju u Ažiru u koji se uputio, ili je pogrešno savetovan, nije poznato. Mladi oficir je otplovio za Oran, izabravši ga za mesto u kojem će pokušati da se izleči. Klima u ovom alžirskom gradu bila je sve drugo samo ne ono što je Čupiću bilo potrebno. Velika luka Oran bio je grad vrele i veoma vlažne klime, sasvim nepogodne za bolest koja ga je morila. Zdravlje Nikole Čupića naglo se pogoršavalo, bližio se kraj. Preminuo je 31. januara 1870. godine, u oranskoj bolnici. Imao je samo 34 godine.
Osećajući da mu se kraj neumitno bliži, Nikola Čupić je u tuđini napisao testament. Svu imovinu, a reč je o značajnom novčanom iznosu, zaveštao je svojoj otadžbini, da je upotrebi za izdavanje "moralnih i naučnih knjiga".
POSLEDNJA volja Nikole Čupića dočekana je u Srbiji sa dužnim poštovanjem i uvažavanjem. Već u prvom odboru uspostavljene Zadužbine Nikole Čupića, našli su se najugledniji stvaraoci tog vremena: Josif Pančić, Čedomilj Mijatović, Mata Karamarković, Stojan Novaković i mnogi drugi.
Zadužbina Nikole Čupića postojala je 65 godina. U Odboru zadužbine najduže su delovali Čeda Mijatović i Milan Đ. Miličević. Odbor je odlučio da svake godina objavljuje časopis "Godišnjica Čupićeve zadužbine". Za prvi broj tekstove su priložili svi članovi Odbora, svi od reda eminentni pisci. Vremenom, "Godišnjica" je prerasla u književni almanah. Izdato je ukupno pedeset brojeva. Tražen je u svim svetskim kulturnim centrima Evrope i Amerike. Bio je najbolji almanah savremene srpske književnosti tog vremena. Zadužbina je izdala 33 knjige, prvu 1875, a poslednju 1932. godine. Do 1941. godine, svakog 31. januara na dan smrti Nikole Čupića, Odbor zadužbine, održavao je svečanu sednicu u sali Velike škole, kasnije Univerziteta.

NEZNAN GROB
U PRVOJ deceniji prošlog veka, Odbor je nastojao da u Oranu pronađe zemne ostatke Nikole Čupića i da ih prenese i sahrani u otadžbini. U tome se nije uspelo jer, gotovo dve decenije ranije, deo grada, u kojem je bila bolnica i groblje na kojem je Čupić pokopan, nestao je u velikom zemljotresu koji je razorio Oran i obližnja naselja.
(KRAJ)