Večito bure baruta

NE možemo da dopustimo još jedan talas nasilja na Kosovu. Nasilje upereno protiv srpske popularcije na Kosovu nedavno je ugrozilo tamošnju misiju Ujedinjenih nacija (UNMIK), kao i napore međunarodne zajednice koji su za cilj imali mirno rešavanje problema ove pokrajine.
Sve činjenice na terenu vode zaključku, koji potvrđuju javna saopštenja funkcionera NATO saveza i Unmika, da su napadi i razaranje bili planirani i organizovani. Žalostan nesrećni slučaj kada je poginulo troje albanske dece, kao i prethodno ranjavanje jednog srpskog mladića su, mada istraga o njima još uvek traje, iskorišćeni kao izvor za pokretanje kampanje etničkog nasilja protiv Srba, piše "Vašington tajms", iz pera eksministra Gorana Svilanovića.
Srpsko stanovništvo je pretrpelo napade koji, prema izjavama jednog od komandanata NATO saveza i mnogih međunarodnih funkcionera, predstavljaju etničko čišćenje.
Kforu i Unmiku je trebalo gotovo tri dana da ponovo uspostave red. UN tvrde da je najmanje 3.500 Srba i drugih nealbanaca pobeglo iz svojih domova. Dvadeset osam ljudi je poginulo, a oko 850 povređeno. Spaljene su stotine srpskih kuća i uništeno 30 srpskih pravoslavnih crkava, od kojih su neke bile dragulji srednjovekovne umetnosti i pod zaštitom UNESKO-a.
TRENUTNO je situacija na Kosovu mirna. Međunarodne snagde u ovoj pokrajini su, nadajmo se, povratile punu kontrolu na licu mesta. Koliko će, međutim, ovaj krhki mir potrajati? I po koju cenu? Tokom proteklih pet godina, od preko 230.000 Srba i drugih nealbanaca koji su 1999. pobegli iz ove pokrajine, pred sličnim talasom etničkog čišćenja albanskih ekstremista, vratilo se (prema podacima UN) samo 1.500 Srba.
Sedamnaetog marta 2004. i narednih dana, oko 3.500 Srba pobeglo je iz svojih domova. Pet godina međunarodnih napora poništeno je za dva dana. Ne smemo dopustiti da politički ekstremizam iznudi rešenje problema Kosova. Očigledno je, međutim, da izjave i dekoracije dobrih namera nisu dovoljne ako situacija treba ozbiljno da se rešava.
Ako nisu potkrepljene odlučnošću i pažljivo isplaniranim akcijama, ekstremisti ovakve izjave shvataju i doživljavaju kao izraz slabosti.
Za Kosovo moramo da potražimo rešenje koje može da bude dugotrajno i prihvatljivo za Srbe, kosovske Albance, naše susede i čitav region. Da bi se takvo rešenje pronašlo, neophodno je pažljivo razmišljanje i angažovanje međunarodne zajednice.
U međuvremenu, ako Srbi i drugi nealbanci treba da ostanu u ovoj pokrajini, potrebni su dodatni napori, kao i dodatne institucionalne garancije.
Što se toga tiče, smatramo da decentralizacija i teritorijalna autonomija predstavljaju moguć neophodan korak ka stabilizovanju situacije i obezbeđivanju opstanka Srba i drugih manjinskih zajednica u ovoj pokrajini.
Savet bezbednosti UN će morati da definiše odgovarajuće političke i bezbednosne smernice za civilnu i vojnu misiju na Kosovu u ovim novim i teškim okolnostima.

PRE pet godina, NATO je pokrenuo vazdušne udare kako bi okončao srpsku represiju i etničko čišćenje Albanaca na Kosovu. Kosovo je od tada bilo relativno mirno, mada nikada sasvim lišeno napetosti - do pre dve nedelje, kada je ponovo izbilo nasilje između Albanaca i Srba. Sada postoji istinska zabrinutost da će prestati nesigurno popuštanje napetosti na Kosovu, što bi moglo da destabilizuje čitav Balkan. UN, NATO i lideri Kosova i Srbije nastoje svim silama da spreče tu mogućnost.
Ovo najnovije razbuktavanje požara najbolji je pokazatelj nestabilnosti koja i dalje postoji u regionu. Sve je počelo sredinom marta, kada su se tri albanska dečaka udavila u reci. Albanci su tvrdili da su deca morala da skoče u reku bežeći od Srba. Besni, organizovali su nemire širom Kosova, paleći srpske crkve i napadajući kuće. Ubijene su 22 osobe, a ranjeno ih je oko 600. Otkako su snagde Slobodana Miloševića bile prinuđene da napuste Kosovo, 1999. godine (pošto je život izgubilo 10.000 Albanaca), Ujedinjene nacije su uporno tvrdile da se situacija na Kosovu poboljšava. Samo dan pre izbijanja nasilja, jedan visoki zvaničnik UN posetio je Kosovo da bi pozdravio poboljšanje bezbednosne situacije i povratak srpskih izbeglica i najavio održavanje izbora u oktobru.
Istina je da je nasilje smanjeno. Međutim, prema rečima jednog kosovskog analitičara, čije su reči objavljene u časopisu "Ekonomist", sukob, koji je izbio 1999, još nije rešen i bes i dalje tinja. "Ponovo smo se vratili u prošlost", kaže on, "ništa se u suštini nije promenilo", navodi jedan kalifornijski list.
Direktor jedne ekspertske grupe sa sedištem na Kosovu kaže: "U pogledu budućih izgleda Kosova ovo nasilje predstavlja apsolutnu katastrofu".

ROJ Staford, profesor bezbednosne politike na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu i bivši direktor specijalnog savetodavnog komiteta načelnika Štaba Američkog ratnog vazduhoplovstva, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnuo se na situaciju na Kosovu u svetlu najnovijeg nasilja:
"Pre svega, nema izgovora ili opravdanja za nasilje na Kosovu. Ono je delimično odraz nezadovoljstva albanskog stanovništva zbog životnih uslova, mada ti uslovi zavise najviše od delovanja upravo tog dela stanovništva. Reč je o visokoj stopi nezaposlenosti, rasprostranjenom kriminalu, kao i zabrinutosti za sopstvenu budućnost.
Kosovo je bure baruta koje lako može da eksplodira. U ovom slučaju nasilje je izazvala glasina o jednom incidentu u blizini Kosovske Mitrovice za koju se ispostavilo da je netačna. Takvu situaciju iskoristili su najekstremniji elementi unutar albanske zajednice. Na sreću, umereniji elementi, posebno vlada premijera Redžepija, dali su delotvorne izjave i predložili odgovarajuće mere.
Međutim, u toj zajednici imate brojne elemente sklone nasilju, koji nastoje da stvore etnički čistu pokrajinu. SAD to smatra neprihvatljivim.

POVRATAK I ODLAZAK
IZGLEDI od sredine marta su, međutim, ovu zemlju unazadili za više meseci, ako ne i godinama.
U junu 1999. kosovski Albanci su vojnike mirovnih snaga Kfora dočekali cvećem i megafonima. Pet godina kasnije, vozila NATO i uprave UN (Unmik) su gorela. Zašto, za ime sveta?
Sećamo se slika srećnih kosovskih Albanaca koji se vraćaju kući i nesrećnih Srba koji beže, u trenutku kada su međunarodni protektori još uvek uređivali svoje kancelarije. Misija UN ubrzo se našla između dve vatre. Sa jedne strane, morala je da obezbedi povratak kosovskih Albanaca, a sa druge da zaustavi beg uspaničenih Srba. Unmiku to nije pošlo za rukom.
(NASTAVLJA SE)