Kako sprečiti atentat

Piše: Svetlana Velmar-Janković
DANAŠNJI čitalac bi verovatno bio iznenađen kad bi, u jednom dobrom romanu iz špijunskog života, naišao na predstavljen onaj koloplet agenata i uhoda koji se kretao i okretao Beogradom u leto i u jesen 1807. godine, a i kasnije. Takav roman, nažalost, još nije napisan, a u njemu bi jedan od glavnih likova mogao biti Jakov ili Jan Breska, Čeh koji je bio i podoficir u austrijskoj vojsci, i poverenik pruskog kralja sa zadatkom da, u Dalmaciji, diže bunu protiv francuske vojske i Napoleona i, po svoj prilici, baš onaj uhoda koji je pomogao da se onemogući atentat na Karađorđa.

Taj Berska se, naime, nehotice, upleo u planove koje su francuski ambasador u Beču Andreosi, francuski konzul u Travniku David, koji će takođe postati bitan lik u Travničkoj hronici Iva Andrića, i bosanski vezir, pripremali za osvajanje Srbije. Dok su Rusi hteli da, preko ustaničke države, sprovedu svoju vojnu zaštitnu liniju od Crnog do Jadranskog mora, Francuzi su nameravali da, dolazeći iz Dalmacije, pa preko Srbije, oteraju Ruse i sa Crnog mora. Ambasador Andreosi je smatrao da bi se savezništvo između Rusa i Srba lako moglo rasturiti ako bi se ubio prvo Karađorđe, a zatim i njegove glavne vojvode koji su rusofili. Zatim bi Srbiju, tako obezglavljenu, Francuzi doveli pod svoj uticaj uz, razume se, pomoć Turaka pod čijom vlašću Srbija delimično i treba da bude.

IZGLEDA da je francuski ambasador bio uputio, iz Beča, svog poverljivog čoveka francuskom generalu Mormonu, u Dalmaciju. Ovaj tajni kurir nosio je plan pod nazivom "Operacija Karađorđe". Jan Breska, koji se, sa svojim ljudima, jedne julske noći motao oko Ostrovnice u Dalmaciji, presretne ovog ambasadorskog uhodu, koji se predstavljao kao emisar austrijskog cara Ivan Morbaš. Iskusni Breska pretrese ovog sumnjivog putnika i nađe kod njega pismo upućeno generalu Mormonu. Kao protivnik i Francuza i samog generala, on odluči da Morbaša liši života, ali da prisvoji i njegova dokumenta i pisma koja je nosio. Zatim se pod imenom Ivana Morbaša upusti u neverovatno smelu špijunsku avanturu - ali se čini da on i jeste bio avanturista rođen da bude i špijun.

Posle mnogih zapleta i prepleta, stigao je i do generala Mormona, u Split. Pošto je u pismu francuskog ambasadora koje mu je predao lažni Morbaš, našao plan o tome kako da se ubiju, opijeni vinom i opijumom na nekoj sedeljci, Vođ srpskog ustanka Karađorđe i predsednik Sovjeta i upravitelj Beograda Mladen Milovanović a da, zatim, bosanski vezir, pređe preko Drine u Srbiju gde će ga, kod Jagodine, dočekati Alija Gušanac sa krdžalijama i vojskom - general Mormon se oduševio. Oslobodio je lažnog Ivana Morbaša svake sumnje i uputio ga je francuskom konzulu Davidu u Travnik.

TU, u Travniku, Jan Breska, odnosno Ivan Morbaš, obavestio je i francuskog konzula i bosanskog vezira da su, u Srbiji, moćne vojvode zauzele opoziciju prema Karađorđu i da više neće da trpe ni njegovu vlast, ni njegovu samovolju. (Današnji čitalac bi mogao da se pita da li su i ta obaveštenja bila u pismu ambasadora Andreosija, ili ih je Jan Breska odranije znao. A ako ih je i znao, od koga ih je saznao?) Zato su srpske vojvode što su u opoziciji, tvrdio je Breska, to jest Morbaš, spremne da predlože francuskom generalu Mormonu da, kada više ne bude Karađorđa, jedan od njih, kao knez, vlada Srbijom u Napoleonovo ime, a ostale će vojvode, svaki sa svojom vojskom, pomoći Napoleonu pri osvajanju Vlaške, Moldavije i Erdelja. Iz tih oblasti Rusi će biti konačno proterani, a mogao bi se dovesti neki Napoleonov rođak da ovim oblastima upravlja. Vidi se da je lažni Morbaš bio dobro upućen i u srpske, i u ruske, i u francuske tajne planove.
O ovim razgovorima konzul David izvesti svoje pretpostavljene u Parizu, a lažnog Morbaša pošalje opet u Dalmaciju, generalu Mormonu. General ga otpremi u Zemun, da priprema prevrat u Srbiji. U Zemunu, još pod imenom Morbaš, Jan Breska je uspostavio vezu sa Milošem Uroševićem, uglednim srpskim trgovcem, Karađorđevim bliskim saradnikom i austrijskim uhodom. Urošević pomogne Morbašu da pređe u Beograd i da dođe u vezu sa dva moćna čoveka: ruskim izaslanikom Rodofinikinom i predsednikom Sovjeta Milovanovićem. Morbaš, razume se, ne otkrije ni njima svoje pravo ime - ako je i ono bilo pravo - ali otkrije i Rodofinikinu i Milovanoviću francusko-tursku zaveru i protiv Vožda i protiv vojvoda.
Rodofinikin primi i sasluša Morbaša i, posle dogovora s njim, izdiktira mu pismo za generala Mormona i konzula Davida. To pismo, sa lažnim izveštajem o stanju u Srbiji, Morbaš potpiše i pošalje ga genralu u Split, tajnim kanalima. Pod zaštitom i paskom i Rodofinikina i Mladena Milovanovića, Ivan Morbaš odnosno Jan Breska ostane u Beogradu, gde je živeo i udobno i lagodno o trošku svojih zaštitnika i često se družio sa Dositejem Obradovićem. Kao veliki putnici i poznavaoci prilika i u Dalmaciji i u Evropi, ova dvojica su zaista imala o čemu da razgovaraju.
NAJZAD je Morbašu stigao, takođe tajnim kanalima, odgovor od generala Mormona i konzula Davida. Oni su izveštavali Morbaša da je njihov zajednički dogovor, postignut u Travniku, i dalje na snazi i da bi stoga Morbaš trebalo srpskim vojvodama što su u opoziciji Karađorđu da obeća sve što zahtevaju, da ih, prosto, potkupi obećanjima. Zatim francuski general i konzul postaju nedovoljno oprezni i u pismu izveštavaju Morbaša da je izvesni Zaharija Dimitrijević zadužen da organizuje izvršenje planiranog atentata na Karađorđa: Vožd ima da nestane, što pre.
Posle ovih dragocenih saznanja i Rodofinikin i Milovanović su preduzeli sve da se atentat spreči. Otkriveni izvršilac po imenu Zaharija Dimitrijević, o kojem pratilac seni i autor ovih zapisa ništa nije uspeo da sazna, izgleda da je osetio opasnost, pa je na vreme umakao u Beč, u grad u kojem je, u zgradi francuske ambasade i potekla zamisao i o atentatu na Karađorđa i o francuskom osvojenju Srbije u korist Turaka. Rodofinikin je na svaki način hteo da spase Vožda čiji su ugled i uticaj u Srbiji u leto i u jesen 1807, bili nedostižni i takvi od ogromne važnosti ruskom izaslaniku. Predsednik Sovjeta Milovanović koji je, od jakog Karađorđevog saradnika i starešine, sve brže postajao njegov moćni neprijatelj, tada još nije bio ni pomislio da radi Voždu o glavi, kao što će smišljati samo godinu dana kasnije. I sam ugrožen tom francusko-turskom zaverom koja je u istoriografiji poznata kao "Morbaševa afera", svim silama se trudio da zaštiti i Vožda i sebe i da protera, kako iz Beograda tako i iz Srbije, sve one za koje se sumnjalo da naginju Napoleonu.

AFERA MORBAŠ
KOLIKO se još dugo Jan Breska, odnosno Ivan Morbaš, šetao po Beogradu i razgovarao sa Dositejem, ni seni, a ni ovom letopiscu, nije poznato. Verovatno se i on postarao da ubrzo iščezne, zaokupljen nekom novom avanturom. Sen je uverena da Vožd nikad nije sreo ovog, kako bi se danas reklo, dvostrukog ili trostrukog špijuna koji mu je spasao život. Nije nemoguće da Karađorđe nije bio ništa čuo ni o Morbašu ni o njegovoj aferi, pošto su i Rodofinikin i Milovanović imali mnogo razloga da tu aferu, odnosno zaveru, sakriju od Karađorđa.

(NASTAVLJA SE)