Obuka za špijuna

Piše: Nikola P. Ilić

U STAN Vere Pešić u Beogradu, kao slučajno, je navratio pešadijski major Slavko Radović. U početku ona nije znala da je on iskusni kontraobaveštajac.
Ubrzo posle toga predstavio je Veru pukovniku Dragoljubu Stojanoviću, koji joj je objasnio da će na predlog majora Radovića i advokata Tripka Žugića biti primljena za službenika u Kontraobaveštajnom odeljenju Generalštaba.
U početku je obavljala opšte administrativne poslove i trudila se da za platu od 2.000 dinara, kojom je bila veoma zadovoljna, pokaže revnost, ažurnost i preciznost, što se od nje i očekivalo. Kada je u kabinetu majora Radovića upoznala generala LJubomira Novakovića, opet po majci plemenskog rođaka, do nje počinju da stižu i podaci o strogo poverljivim poslovima, pa je počela da zalazi i u druga odeljenja Generalštaba, upoznajući lagano čitavu strukturu složene organizacije.
Po naređenju pukovnika Stojanovića, pristupa se njenom stručnom obučavanju za potrebe odeljenja, kojem je bila potrebna žena obaveštajac, sposobna da prepozna strane špijune i da se samostalno snalazi u kontaktu sa njima. Pored kurseva stranih jezika - engleskog, nemačkog i francuskog - i tečaja stenografije, obuka je obuhvatala praktična predavanja, koja je organizovao i sprovodio major Radović, zadužen za Verinu obuku. Najbolji ondašnji srpski obaveštajci i kontraobaveštajci upoznaju je sa osnovnim pojmovima obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada i praktičnim postupcima u svim mogućim i nemogućim situacijama u koje može da zapadne. Pored toga, trebalo je da u kratkom roku pročita desetak knjiga sa špijunskim štivom, koje je kasnije sa oficirima komentarisala. Radoznala, pročitala ih je, jednu za drugom, još na radnom mestu, a u analizi je pored inteligencije i dobre memorije, pokazivala izuzetnu sklonost za shvatanje suštine problema.
POSLE ove obuke, major Slavko Radović pozvao ju je u svoj kabinet i iz čelične kase uzeo ukoričeni ”Elaborat o kontraobaveštajnom radu”, u kojem su bili opisani mnogobrojni primeri otkrivenih stranih obaveštajaca u Kraljevini Jugoslaviji, i dao joj ga.
- Gospođice Vera, ovaj materijal ćeš ovde čitati. Nikakve beleške nemoj pisati niti sa bilo kim nemoj da komentarišeš ono što pročitaš. Potrudi se samo da zapamtiš primere rada stranih špijuna i kako su otkriveni. Sadržina materijala je strogo poverljiva i zato ćeš ga za vreme odmora ili izlazaka iz kabineta meni vraćati i ponovo uzimati. Zapamti, takva su pravila službe.
Iako je znao za njen prethodni brak, oslovljavao ju je sa gospođice, zbog njene mladosti.
Iz predavanja, literature, a pogotovo iz ”Elaborata”, Vera je brzo shvatila suštinu obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada i naučila šta je vojna, policijska, privredna i kulturna tajna, kao i zašto i kako se bira, pridobija i vrbuje tajni saradnik, bez kojeg nema rada. Prvi put saznaje ko sve može biti agent, rezident, obaveštajac, kontraobaveštajac, posrednik, dvojnik i veza.

NEMIRNA KRV
VERA Pešić rođena je uoči Badnjeg dana 1919. godine. Roditelji su joj živeli u Sijerinskoj Banji i Leskovcu. Deda po majci Miloš Radović bio je sudija Velikog crnogorskog suda na Cetinju. Otac Milan bio je načelnik sreza. Rasla i školovala se u Leskovcu.
Rano je postala svesna svog tela. Maštala je o lepim luksuznim haljinama, otmenom društvu, putovanjima, bogatom životu. Zvali su je ”leskovačka lepotica”.
Kratko je bila u braku, pa odlazi na dalje školovanje u Beograd.
(NASTAVLJA SE)