Obaveštajac - kupac

Piše: Nikola P. Ilić
VERA je savladala je način održavanja veza i sastanaka i prisluškivanja razgovora. Naučila je šta je razrada, kontrola i provera agenata i izveštaja i kako se koriste javke, tajna mastila, operativno-tehnička sredstva, golubovi pismonoše, izveštaji, pismeni i usmeni; kako se koriste radio-stanica, šifre i dezinformacije, izdaju zadaci, zakazuju redovni i rezervni sastanci, snimaju i kradu dokumenta...
- Obaveštajac mora da bude vrstan kupac, a nikakav prodavac. To znači da stvara kvalitetnu agenturnu mrežu na pravom mestu, odakle će blagovremeno da otkriva neprijateljski rad, prati ga i sprečava, da štiti državno uređenje Kraljevine Jugoslavije - često ju je upozoravao iskusni profesionalac major Radović.
U to vreme (trideset osma) Beograd je bio stecište velikog broja špijunskih mreža i agentura velikih sila i susednih država. Bila su tu čvorišta razgranatih obaveštajnih mreža Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država, kao i aktivne agenture Italije, Mađarske, Austrije, Bugarske, Albanije, Grčke i Rumunije, pa i špijuni emigrantskih antijugoslovenskih organizacija i udruženja. Beograd je svima bio zanimljiv zbog centralnog položaja na Balkanu, kao glavna magistrala u komunikaciji istoka i zapada, koju su velike sile želele da poseduju ili je barem kontrolišu. Namesništvo (posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju trideset četvrte) i Vlade Kraljevine Jugoslavije uzalud nastoje da izbegnu velike evropske i svetske potrese. Zbog vojnih, političkih i ekonomskih interesa, velike sile, pre svega Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija, u Jugoslaviji ugrađuju tajnu agenturu u vojsci, policiji, ministarstvima, Narodnoj skupštini, privrednim preduzećima, Radio Beogradu, novinsko-izdavačkim kućama, raznim agencijama, Srpskom kulturnom klubu...
U PRAVOM špijunskom metežu u kojem se nalazio Beograd najizraženije su bile agenture Nemačke i Velike Britanije, koje su bile nepokolebljivi rivali za dominaciju na ovim prostorima, nastojeći bespoštedno da eliminišu suparničku stranu, s tim što je Nemcima u obaveštajnom nadmetanju pomagala italijanska mreža. Bez obzira na međusobna trvenja, preko špijunske mreže vrše vojni, obaveštajni, diplomatski i propagandni pritisak na rukovodeće jugoslovenske institucije, s namerom da razbiju njihovo jedinstvo, ionako narušeno političkom razjedinjenošću, i oslabe odbrambenu sposobnost zemlje.
- Naš je zadatak, gospođice Vera, da pariramo neprijatelju tako što ćemo ga blagovremeno otkrivati i presecati njegove aktivnosti. Mi moramo da mu postavljamo zamke u koje će upadati kao divlja životinja. To mora biti strogo prikriveno, jer ako neprijatelj oseti da je naleteo na našeg agenta, izbeći će kontakt ili će pokušati da ga prevrbuje - podučavao ju je načelnik Kontraobaveštajnog odeljenja Generalštaba vojske.

SEKCIJA "D"
O BRITANSKOJ obaveštajnoj službi, odnosno Intelidžens servisu, naučila je da se grana na razne službe, zavisno od sadržaja rada i konkretnih zadataka. Za jugoslovenske kontraobaveštajce je posebno bila interesantna novoformirana sekcija "D" i njen centar u Beogradu, kojim je, znali su, rukovodio britanksi major Julius Han. NJegova konspirativna imena bila su Cezar i Gordner, a pomoćnik mu je bio Bil Bejli, inženjer u Trepči. Saradnici su im bili britanski državljani u Jugoslaviji, kao i pripadnici određenih antifašističkih grupa, koje su bile formirane, i neki lideri opozicionih partija i udruženja. Britancima je u obaveštajnom radu protiv zajedničkih neprijatelja, Nemačke i Italije, često naruku išla razgranata agentura francuske obaveštajne službe. Francuzi su samo u rudniku zlata Lece, nedaleko od Sijarinske Banje, imali agente Nikolu Milića, sekretara, inženjera Balbuša, a nešto kasnije i inženjera Žorža Kostu.
(NASTAVLJA SE)